Na današnji dan: Umro Aleksandar Veliki, Sava Kovačević poginuo na Sutjesci

Autor: Beta

Život

13.06.2022.

09:55 > 05:23

Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 13. jun, u svetu i kod nas.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

323. p.n.e. - U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski, jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegove legendarne pobede su vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

823 - Rođen je francuski kralj Karlo II Ćelavi, kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1381 - Pod vođstvom Vota Tajlera, u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo je ustanak seljaka protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.

1811 - Rođen je književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao je Gogoljevo delo ("Pismo Gogolju", "Književne maštarije").

1839 - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja pošto je izabran za vladara, a namesnici su pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.

1865 - Rođen je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts, uz Šoa i Džojsa jedan od najvećih irskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1923. ("Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja").

1876 - Srpsko učeno društvo izabralo je slikarku Katarinu Ivanović za prvu ženu akademika.

1886 - Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II, tri dana nakon što je proglašen umobolnim i svrgnut s prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom Rihard Vagner je 1864-85. u Minhenu radio na reformi muzike i drame, i izveo svoje čuvene muzičke drame "Tristan i Izolda" i "Nirnbeški majstori pevači".

1897 - Rođen je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1899 - Rođen je meksički kompozitor i dirigent Karlos Čaves, osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo je obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca ("India", "Četiri sunca").

1900 - U Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak - pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

1917 - Sa 14 bombardera tipa "Gota" Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga napadi na britansku prestonicu su vršeni iz cepelina.

1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je Sava Kovačević, komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.

1944 - Prve nemačke rakete F-1 ispaljene su u Drugom svetskom ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je više od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1953 - Državnim udarom na vlast u Kolumbiji došao je Gustav Rojas Pinilja koji je diktatorski vladao do 1957. kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.

1956 - Poslednji britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1965 - Umro je jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima je 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu ("Priče rabi Nahmana", "Ja i ti", "Hasidske priče", "Gog i Magog", "Slike o dobru i zlu").

1982 - Umro je kralj Saudijske Arabije Halid ibn Abdul Aziz. Nasledio ga je brat princ Fahd.

1983 - Američka svemirska sonda "Pionir 10" prošla je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letelica sa Zemlje koja je izašla izvan Sunčevog sistema.

1986 - Umro je američki klarinetista Beni Gudmen, najpopularniji muzičar džeza 1930-ih godina. Jedan je od prvih muzičara među belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i crne muzičare uključio u svoj džez orkestar, osnovan 1934.

1990 - Zbog neuspelog početka pregovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.

1990 - U Bukureštu su poginule četiri, a ranjeno je 200 osoba kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata.

1992 - U organizaciji Udruženja kompozitora ispred zgrade Predsedništva Srbije u Beogradu je održan "Miting klečanja", u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1994 - Severna Koreja je saopštila da se povlači iz Agencije za atomsku energiju UN i da više neće dozvoliti dolazak stranih inspektora.

2000 - U Pjongjangu je počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne - Republike Koreje i severne - Demokratske Narodne Reblike Koreje, Kim Dae-Džung i Kim Džong-Il razgovarali o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali su se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.

2002 - Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te države izabran je Hamid Karzai.

2003 - U Briselu je usvojen prvi nacrt ustava EU, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.

2004 - Na izborima za Evropski parlament partija nemačkog kancelara Gerharda Šredera pretrpela je najveći poraz od Drugog svetskog rata, a francuska opozicija - socijalisti, velikom većinom glasova porazili su konzervativnu partiju predsednika Žaka Širaka.

2005 - Umro je bivši komunistički lider Portugala Alvaro Kunjal, koji je 31 godinu predvodio komuniste. Bio je simbol otpora nekadašnjem fašističkom režimu Antonia Oliveire Salazara.

2006 - Umro je bivši irski premijer Čarls Hjui, koji je dominirao političkom scenom u Irskoj od 1970. do početka 1990-ih godina.

2008 - Irski birači odbacili su na referendumu sporazum o reformi institucija EU - Lisabonski ugovor. Irsko "Ne" bacilo je EU u novu krizu poverenja, jer su donošenje prvobitnog, "evropskog ustava" 2005. odbili i francuski i danski birači, te je taj dokument ublažen i pretvoren u Lisabonski sporazum.

2009 - Nakon objavljivanja pobede Mahmuda Ahmadinedžada na predsedničkim izborima u Iranu, koju je osporio protivkandidat Mir Hosein Musavi, u Teheranu su izbili protesti.

2010 - Pobedu na parlamentarnim izborima u Belgiji ostvarila je Nova flamanska alijansa (NVA) koja se zalaže za nezavisnost Flandrije. Izbori u Belgiji su usledili posle oštrih sporova oko veće samostalnosti Flandrije i Valonije.

2011 - Na dvodnevnom referendumu ogromna većina Italijana izjasnila se za ukidanje zakona Berluskonijeve vlade o povratku nuklearnoj energiji, privatizaciji vodosnabdevanja i imunitetu premijera.

2012 - Vojni sud Tunisa osudio je u odsustvu bivšeg predsednika te zemlje Zina El Abidina Ben Alija na 20 godina zatvora zbog podsticanja na nerede, ubistva i pljačku.

2015 – Manulene Karmen, sudija u penziji, izabrana je za gradonačelnicu Madrida, i Ade Colau, liderka koalicije Barselona en komu (Zajedno za Barselonu) za gradonačelnicu tog grada. Vlast je u ta dva grada prešla u ruke krajnjih levičara, protivnika vladajuće konzervativne Narodne stranke premijera Marijana Rahoja.

2020 - Od korona virusa umrlo više od 41.000 ljudi u Brazilu, drugoj zemlji u svetu po broju smrtnih slučajeva, kojih je najviše zabeleženo u SAD.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ISTORIJA

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

MP

13.06.2022 • 09:56

Rimski car Galerije je 13.juna 1311.(30.aprila po Julijanskom kalendaru) doneo "Edikt o toleranciji" u pogledu slobode veroispovesti. Februara 1313. su se savladari- tetrarsi Konstantin I Veliki i Licinije (vladao istočnim delom Carstva) u Milanu složili da snažnije podrže versku toleranciju te su usaglasili tzv. "Milanski edikt" kojeg je Konstantin I Veliki proglasio u Nikomediji 13. juna (30.aprila po Julijanskom kalendaru) 1313. tj. na dvogodišnjicu "Edikta o toleranciji".

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.