Na današnji dan: Pala Bastilja, doneta odluka o osmočasovnom radnom danu i proslavi 1. maja

Autor: Beta

Život

14.07.2025.

11:47 > 11:48

Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 14. jul, u svetu i kod nas.

Na današnji dan: Pala Bastilja, doneta odluka o osmočasovnom radnom danu i proslavi 1. maja

Foto: Pixabay

1223 - Umro je francuski kralj Filip II Avgust. Vladavinu je počeo 1179. uspešnim ratovanjem protiv Engleza od kojih je preuzeo posede u zapadnoj Francuskoj, a pobedom nad englesko-nemačkom vojskom proširio je teritoriju Francuske. Učestvovao je u Trećem krstaškom ratu.

1602 - Rođen je francuski državnik italijanskog porekla Žil Mazaren, naslednik kardinala Rišeljea na dvoru Luja XIII (1642). Za vreme regenstva Ane Austrijske, majke Luja XIV, Mazaren je imao punu vlast i kao vešt diplomata postavio je temelje francuske nadmoći u Evropi koja je do punog izražaja došla u vreme vladavine Luja XIV.

1789 - U Parizu narod je zauzeo zloglasni zatvor Bastilju, simbol monarhije. Taj dan smatra se početkom Francuske revolucije, događaja koji je predstavljao prekretnicu u evropskoj istoriji. U Francuskoj se slavi kao nacionalni praznik.

1817 - Umrla je francuska književnica Ana Lujza Neker, poznata kao Madam de Stal. Knjigom "O Nemačkoj" dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.

1867 - Alfred Nobel, izumitelj dinamita, prvi put je demonstrirao svoj izum u kamenolomu kod engleskog grada Redhil.

1887 - Umro je nemački industrijalac i proizvođač oružja Alfred Krup. Prvi je počeo da proizvodi topove od livenog čelika i stekao monopol u snabdevanju pruske armije topovima, stvarajući pri tom moćni metalurški koncern "Krup".

1889 - U Parizu je održan međunarodni socijalistički kongres koji su organizovale marksističke partije Nemačke i Francuske. Osnovana je Druga internacionala i doneta rezolucija o osmočasovnom radnom danu i o proslavi 1. maja kao dana međunarodne solidarnosti radnika.

1901 - U Beogradu je svečano otvoreno prvo radničko pozorište u Srbiji. Predstave su izvođene u kafani "Radnička kasina" na uglu Dečanske i Skopljanske (Nušićeve) ulice.

1902 - U Sarajevu je osnovano srpsko kulturno-prosvetno društvo "Prosvjeta".

1904 - Rođen je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", "Satana u Goraju", "Mađioničar iz Lublina").

1913 - Rođen je američki političar Lesli Linč King Junior, poznat kao Džerald Ford, predsednik SAD od 1974. kada je kao potpredsednik zamenio Ričarda Niksona koji je zbog afere Votergejt podneo ostavku. Na predsedničkim izborima 1976. pobedio ga je Džimi Karter.

1918 - Rođen je švedski filmski i pozorišni režiser i scenarista Ingmar Bergman, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca 20. veka, dobitnik tri Oskara ("Sedmi pečat", "Divlje jagode", "Devičanski izvor", "Krici i šaputanja", "Zmijsko jaje").

1933 - U Nemačkoj su nacionalsocijalisti, koji su sa Hitlerom došli na vlast u januaru, zabranili sve opozicione partije.

1958 - U Iraku je izvršen vojni udar u kojem su ubijeni kralj Fejsal II i premijer Nuri el-Said. Irak je proglašen republikom, a vlast je preuzeo general Abdul Karim Kasim.

1959 - Prvi brod na atomski pogon "USS Long Beach" porinut je u Kvinsiju, u Masačusetsu. Brod je imao dva nuklearna reaktora i mogao je postići brzinu od 30 čvorova na sat.

1965 - Američki satelit "Mariner 4", lansiran 1964, napravio je prve fotografije Marsa.

1976 - Kineski graditelji završili su železničku prugu "Tanzam", koja je povezala Zambiju i luku Dar-es-Salam u Tanzaniji.

1992 - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, izabran je za prvog premijera SR Jugoslavije.

1997 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Srbina Dušana Tadića na 20 godina zatvora zbog učešća u etničkom čišćenju bosanskih Muslimana 1992. na području Prijedora, u severozapadnoj Bosni.

1998 - Umro je Ričard Mekdonald, koji je prokrčio put konceptu brze hrane i razvio ga u najveći lanac restorana u svetu - Mekdonalds.

1999 - Obnovljeni su avio-letovi između Argentine i Foklandskih ostrva, prvi put nakon Foklandskog rata iz 1982. godine.

2000 - SAD i Vijetnam sklopili su, 25 godina nakon završetka Vijetnamskog rata, trgovinski ugovor, koji je Hanoju otvorio put u Svetsku trgovinsku organizaciju.

2000 - Sud u Majamiju obavezao je najveće američke proizvođače cigareta da plate 145 milijardi dolara na ime odštete pušačima Floride zbog ugrožavanja njihovog zdravlja.

2002 - Jedan pripadnik neo-nacističkog pokreta pucao je na francuskog predsednika Žaka Širaka na proslavi Dana pada Bastilje. Osumnjičeni je brzo uhvaćen, a parada je nastavljena.

2006 - U naletu tajfuna Bilis, koji je izazvao olujne kiše i poplave u jugoistočnoj Kini, stradale su 482 osobe.

2008 - Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je sudanskog predsednika Omara al-Bašira za genocid nad afričkim plemenima u Darfuru. Od početka konflikta 2003. u sukobima između snaga sudanskog predsednika Al-Bašira i lokalnih plemena život je izgubilo više od 300.000 ljudi.

2009 - Sud UN za ratne zločine u Ruandi, sa sedištem u Tanzaniji, osudio je bivšeg guvernera Kigalija potpukovnika Tarčisa Renzahoa na doživotni zatvor, kao jednog od glavnih pokretača genocida u Ruandi 1994. godine.

2011 - Južni Sudan primljen je u Ujedinjene nacije kao 193. država članica ove svetske organizacije.

2014 - Nadin Gordimer (91), južnoafrička književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, istaknuta borkinja protiv aparthejda, preminula je u Johanesburgu ("Julski ljudi", "Priča mog sina","Slučajni susret", "Dođi sebi").

2016 - Na šetalištu u Nici kamion je ciljano uleteo u masu ljudi i usmrtio 84 osobe. Vozilom je upravljao Mohamed Bulel, francuski državljanin poreklom iz Tunisa.

2021 - Evropska komisija je usvojila paket mera za suzbijanje posledica promene klime koji će uticati i na svakodnevni život građana Unije, sa ciljem da EU do 2030. godine prepolovi ispuštanje gasova koji zagrevaju i zagađuju atmosferu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

L

14.07.2025 • 08:18

L

Francuska revolucija je jedna od naj značajnijih za covecanstvo! Na zalost i dalje ima u nekim zamljama Bastilje ali razum coveka se razvijo koji ne trpi vise tako nesto i slicno. Zasluzeno ce himna francuske biti himna EU koja uvek opominje na Tiraniju i coveka drži opreznim!

2 4 -2
L

14.07.2025 • 08:18

L

Francuska revolucija je jedna od naj značajnijih za covecanstvo! Na zalost i dalje ima u nekim zamljama Bastilje ali razum coveka se razvijo koji ne trpi vise tako nesto i slicno. Zasluzeno ce himna francuske biti himna EU koja uvek opominje na Tiraniju i coveka drži opreznim!

3 4 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.