Od pametnih saobraćajnih kamera i aplikacija za zajedničke vožnje automobilima do nadzora čistoće i besplatnog bežičnog interneta, gradovi u sveta se utrkuju se u prihvatanju tehnologije, ali stručnjaci kažu kako je pravo pitanje koliku korist građani imaju od toga.
"Najpametniji svetski gradovi ne prihvataju novu tehnologiju automatizmom, nego se trude da time stvarno unaprede živote građana", kaže Arturo Bris iz švajcarskog Instituta za upravljanje razvojem (IMD) koji je je drugu godinu zaredom objavio svoj Smart Siti Index.
U ovogodišnjoj analizi ispitano je 13.000 ljudi iz 109 gradova koji su odgovarali na pitanja o efektima tehnologije u šest područja: zdravstvu, bezbednosti, mobilnosti, aktivnostima, svečanostima i upravljanju. Nakon Singapura, Helsinkija i Criha, do 10. mesta poređali su se Okland, Oslo, Kopenhagen, Ženeva, Tajpeju, Amsterdam i NJujork.
Indeks je pokazao da u mnogim zemljama "najpametniji" gradovi nisu njihove prestonice. U Španiji je tako Bilbao nadmašio Madrid, a drugi britanski grad po veličini Birmingem napreduje bolje nego London.
Bris napominje kako su prioriteti gradova u korišćenju tehnologije različiti. U kolumbijskom Medelinu, nekad zloglasnom zbog narkokartela, stopa kriminala značajno je pala nakon uvođenja besplatnog bežičnog interneta, što je građanima olakšalo da prijavljuju zločine, rekao je Bris.
Iako su mnogi gradovi u svetu uveli šeme za zajedničke vožnje automobilima kako bi smanjili saobraćajne gužve, u tome je posebno uspešna bila Moskva jer je svim korisnicima 'kar šeringa' garantovala besplatno parkiranje. Stručnjaci kažu da je kovid-19 ubrzao prelaz prema zelenijim, pametnijm gradovima. Ali Bris predviđa i trend okretanja prema manjim gradovima.
"Mislim da se krećemo prema svetu u kojem ćemo biti raspršeniji. Bit ćemo sigurniji ako budemo živeli u manjim gradovima", rekao je on.
Istraživanje je pokazalo i da je teško postići da megagradovi postanu 'pametni', prenosi Hina.
"Manji gradovi imaju prednost. U slučaju Singapura, Helsinkija i Ciriha, njihova veličina im omogućuje da značajno ulože u tehnologiju dostupnu svim građanima", rekao je Bris.
.jpg "Crnogorski TAG sada može da se registruje i koristi u Srbiji, srpski u Crnoj Gori još ne")
.jpg "Detaljan cenovnik putarina do Grčke: Ovoliko će vas koštati put do mora")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar