Ljudožderi Tsavoa - par kenijskih lavova koji je ubio desetine ljudi, sada poznato i zašto
Ukoliko im se ukaže prilika, lavovi se neće libiti ni da ubiju i pojedu čoveka.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Srećom, homo sapijens nije visoko na listi omiljene hrane afričkih velikih mačaka, mada je bilo izuzetaka, poput zloglasnih "ljudoždera Tsavoa". Par lavova je, prema legendi, ubio više od 100 radnika koji su gradili prugu u Keniji 1898. godine.
Duže od jednog veka stare čeljusti i zubi dva lava - koji su stekli reputaciju ljudoždera, sada otkrivaju nove tajne, uključujući i to ne samo da li su jeli ljude, već i zašto, prenosi RTS.
Koristeći nove napretke u tehnikama sekvenciranja i analiziranja stare i degradirane DNK, istraživači iz SAD i Kenije proučavali su dlake koje su ostale u čeljustima lavova. Svoje nalaze objavili su u novoj studiji, koja je poslužila da se proveri zloglasna legenda o Tsavoanskim ljudožderima. I ne samo to, već i da se bolje razume šta je nagnalo ove divlje predatore da se ponašaju toliko neobično.
Prvi izveštaji o napadima lavova počeli su u martu 1898. godine, odmah nakon što je u Keniju stigao potpukovnik Džon Henri Paterson, britanski vojni oficir i inženjer koji je nadgledao projekat gradnje pruge između Kenije i Ugande.
Britanci su sa sobom doveli hiljade radnika da grade most, većinom iz Indije, i smestili ih u kampove dugačke nekoliko kilometara.
Isprva je Paterson sumnjao u izveštaje da su lavovi odgovorni za nestanak dva radnika, ali je promenio mišljenje nekoliko nedelja kasnije kada je indijski vojni oficir Ungan Sing, koji je sa njim došao, pretrpeo istu sudbinu.
Paterson je tu noć proveo na drvetu, zaklevši se da će ubiti lavove i čekajući da se vrate. Kasnije je u svom dnevniku zapisao da je to veče u daljini čuo zlokobnu riku, a onda vriske i krike iz susednog kampa udaljenog oko 800 metara.
Sledeće jutro su ga obavestili da je lav napao drugi deo kampa.
Tada je počela dugotrajna potraga Patersona i saradnika da ulove i ubiju dva velika lava bez grive. Lavovi bez grive su uobičajeni u nekim područjima, ukljujući i Tsavo, možda zbog lokalne klime ili vegetacije.
Napadi su odjednom prestali, a zatišje je trajalo nekoliko meseci, a povremeno su se čule glasine o tome da su viđeni u blizini.
Kada su se lavovi vratili, bili su još agresivniji. Umesto da su napadali usamljene pojedince kao ranije, sada su često upadali u kampove zajedno. Paterson ih je na kraju ubio u decembru.
O neuobičajenom slučaju dva lava snimljena su i dva filma - "Bwana Devil" iz 1952. i "Ghost and the Darkness" iz 1996. godine sa Valom Kilmerom i Majklom Daglasom.
Konačni broj žrtava ostao je predmet spekulacija. Dok neki procenjuju da su krvožedni lavovi ubili čak 135 ljudi, studija iz 2001. godine utvrdila je da je broj žrtava bio oko 30.
Paterson je sačuvao ostatke lavova i na kraju ih prodao Prirodnjačkom muzeju u Čikagu 1925. godine. Decenijama kasnije, muzejski menadžer Tomas Gnoske pronašao je lobanje u skladištu i primetio dlake u pukotinama zuba.
Neki naučnici su spekulisali da su lavovi lovili ljude baš zbog oštećenih zuba, jer zbog njih nisu mogli da savladaju veći plen, poput bivola.
Baš zbog oštećenja čini se da su se sačuvali tragovi žrtava lavova. Gnoske i kolege su sada sproveli detaljnu analizu dlaka, uključujući mikroskopske i analize genoma. Kada su uzorci potvrđeni, autori studije su se fokusirali na mitohondrijalnu DNK, koje ima više u ćelijama, a u dlakama takođe može da se održi dugo, što pomaže kada su u pitanju stari uzorci.
Dlake nisu bile u dobrom stanju, ali su iz njih izolovani mitohondrijski genomi. Neke od dlaka su potekle sa samih lavova. Ostatak je pripadao uobičajenoj kombinaciji kopitara tog područja, uz nekoliko izuzetaka. Zubi zloglasnih ljudoždera su, zaista, imali u sebi i ljudske dlake.
"Analize su pokazale DNK žirafa, ljudi, antilopa, gnuova i zebri, a takođe smo identifikovali i dlake koje potiču sa samih lavova", navodi se u studiji.
Tim naučnika je takođe napravio bazu podataka DNK profila potencijalnog plena koji je obitavao u području lavova 1898. godine.
Pronalazak DNK gnua bio je čudan, ističu naučnici, jer su najbliži gnuovi tada živeli oko 70 kilometara daleko. Kada je Paterson pisao o zatišju u napadima, možda su lavovi otišli da love gnuove.
Pročitaj još
Takođe je zanimljivo da su otkrili DNK samo jednog bivola.
"Znamo šta lavovi u Tsavou jedu danas i bivo im je omiljeni plen", pišu naučnici.
To bi moglo da ukaže i na razlog zašto su lavovi lovili ljude.
Stočna kuga, virusna bolest koja napada kopitare, došla je iz Indije godinu dana ranije i izazvala je pomor među populacijom bivola i stoke u regionu 1890-ih i možda naterala lavove da pronađu novi plen - ljude.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Za kućne ljubimce iz Srbije više nije potreban test na besnilo pri ulasku u EU
17.06.2026.•
2
Srbija je uvrštena na listu trećih zemalja za koje prilikom nekomercijalnog kretanja pasa, mačaka i krznašica u države članice EU više nije potrebno serološko ispitivanje na besnilo (titar antitela).
Krali mačke namenjene za ljudsku ishranu u Vijetnamu
17.06.2026.•
0
Više od 400 mačaka namenjenih za nelegalno klanje i ljudsku ishranu u Vijetnamu spaseno je nakon što su vlasti razbile lanac kradljivaca mačaka, saopštila je grupa za zaštitu životinja Humani svet za životinje.
Tri medveda ubijena u Grčkoj
14.06.2026.•
4
Nadležni organi u Grčkoj i grčke ekološke organizacije potvrdili su da su poslednjih nekoliko dana tri medveda pronađena mrtva na severozapadu te zemlje.
Zašto mačke guraju stvari sa stolova?
14.06.2026.•
0
Verovatno ste već videli kako vaša mačka sedi na stolu, gleda u čašu i polako je gura ka ivici dok ne padne na pod.
Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar
14.06.2026.•
3
Da ste šetali poplavnim ravnicama Zemlje pre 415 miliona godina, ne biste naišli ni na jednog sisara, ali biste morali da se čuvate džinovske škorpije duže od jednog metra.
U moru u Grčkoj nekontrolisano se širi otrovna riba
14.06.2026.•
0
Otrovna srebrnoobrazna riba naduvača, poznata kao "lagocefalus", širi se iz južnih delova Grčke ka vodama u blizini Atine i centralne Grčke, što izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica.
VIDEO: Otkriveno najveće "groblje kitova" u Indijskom okeanu, ostaci stari više od pet miliona godina
11.06.2026.•
0
U jugoistočnom delu Indijskog okeana zapadno od Australije, pronađeno je "groblje kitova" koje se smatra najstarijim, najdubljim i najobimnijim, a u njemu su pronađeni fosili stariji više od pet miliona godina.
Orangutanima u Indoneziji preti izumiranje
11.06.2026.•
0
Smrtonosne poplave i klizišta na indonežanskoj Sumatri prošle godine uništili su najmanje sedam odsto ukupne populacije kritično ugroženih tapanuli orangutana, pokazuje novi izveštaj.
Uhvaćen medved zbog kog su sve škole u japanskom gradu bile zatvorene
09.06.2026.•
0
Japanske vlasti uhvatile su crnog medveda koji je nekoliko dana lutao gradom Ucunomija severno od Tokija, nakon što je uspavan strelicama sa sedativom, saopštila je policija.
VIDEO: Velika bela ajkula prvi put snimljena pod vodom u Sredozemnom moru
09.06.2026.•
1
Ronioci su snimili neverovatno redak susret sa velikom belom ajkulom u Sredozemnom moru, prenosi BBC.
Najezda otrovnih gusenica u Berlinu: Slab odgovor nadležnih
08.06.2026.•
0
Delovi Berlina suočavaju se sa ozbiljnom najezdom otrovnih gusenica, te su zatvoreni sportski tereni i zelene površine, a stanovnici tvrde da zdravstvene vlasti ne preduzimaju dovoljno mera kako bi zaštitile građane.
Grad u Japanu zatvorio skoro 100 škola, jer je na ulicama viđen medved
08.06.2026.•
0
Japanski grad Ucunomija obustavlja rad svih 94 osnovnih i srednjih škola kojima upravlja nakon što je na ulicama primećen medved, rekli su opštinski zvaničnici.
Golubovi nalaze put do kuće pomoću jetre
08.06.2026.•
0
Iznenađujući unutrašnji osećaj mogao bi da pomaže golubovima da pronađu put kući.
I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
08.06.2026.•
3
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
Kod Galapagosa otkrivena nova vrsta hobotnice: Malecna je i plava
08.06.2026.•
0
Naučnici su na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva otkrili novu, sitnu vrstu hobotnice plave boje koja može da stane na dlan, nakon istraživanja sprovedenog uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje.
Španija ima više od 15 miliona kućnih ljubimaca - dvostruko više nego dece
08.06.2026.•
3
U španskim domaćinstvima živi više od 15 miliona kućnih ljubimaca, što je gotovo dvostruko više od broja dece mlađe od 17 godina.
Obdukcija pokazala: Uginuli kit Timi bio ženka, uzrok smrti još nepoznat
08.06.2026.•
0
Obdukcija na danskom ostrvu Anholt pokazala je da je uginuli kit Timi bio ženka, a ispitivanje tela je još u toku i uzrok smrti životinje ostaje nejasan, saopštili su danski zvaničnici.
VIDEO: U Australiji zaplenjene džinovske šišteće bubašvabe vredne više od 120.000 evra
08.06.2026.•
1
Više od 100.000 živih bubašvaba, čije je držanje zabranjeno u Australiji, konfiskovano je od jednog uzgajivača u najvećoj zapleni egzotičnih beskičmenjaka u toj zemlji do sada.
Visoke temperature i psi: Koje rase zahtevaju posebnu negu?
07.06.2026.•
0
Visoke temperature navele su mnoge vlasnike pasa da razmišljaju o tome kako da olakšaju svojim ljubimcima.
U Angoli otkriveni novi insekti i pauci neobičnih boja i oblika
05.06.2026.•
0
Stručnjaci za prirodu i divlje životinje otkrili su u februaru tokom ekspedicije na platou Lisima u Angoli osam novih vrsta vilinih konjica, tri nepoznata skakavca i oko 60 novih vrsta leptira i moljaca u živim bojama.
Magarci kao terapija: Pacijenti u psihijatrijskoj bolnici kod Pariza brinu o životinjama i oporavljaju se
03.06.2026.•
1
Magarci pomažu pacijentima sa mentalnim problemima da se oporave u psihijatrijskoj bolnici nedaleko od Pariza.
Komentari 2
Teodor
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar