Ljudožderi Tsavoa - par kenijskih lavova koji je ubio desetine ljudi, sada poznato i zašto
Ukoliko im se ukaže prilika, lavovi se neće libiti ni da ubiju i pojedu čoveka.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Srećom, homo sapijens nije visoko na listi omiljene hrane afričkih velikih mačaka, mada je bilo izuzetaka, poput zloglasnih "ljudoždera Tsavoa". Par lavova je, prema legendi, ubio više od 100 radnika koji su gradili prugu u Keniji 1898. godine.
Duže od jednog veka stare čeljusti i zubi dva lava - koji su stekli reputaciju ljudoždera, sada otkrivaju nove tajne, uključujući i to ne samo da li su jeli ljude, već i zašto, prenosi RTS.
Koristeći nove napretke u tehnikama sekvenciranja i analiziranja stare i degradirane DNK, istraživači iz SAD i Kenije proučavali su dlake koje su ostale u čeljustima lavova. Svoje nalaze objavili su u novoj studiji, koja je poslužila da se proveri zloglasna legenda o Tsavoanskim ljudožderima. I ne samo to, već i da se bolje razume šta je nagnalo ove divlje predatore da se ponašaju toliko neobično.
Prvi izveštaji o napadima lavova počeli su u martu 1898. godine, odmah nakon što je u Keniju stigao potpukovnik Džon Henri Paterson, britanski vojni oficir i inženjer koji je nadgledao projekat gradnje pruge između Kenije i Ugande.
Britanci su sa sobom doveli hiljade radnika da grade most, većinom iz Indije, i smestili ih u kampove dugačke nekoliko kilometara.
Isprva je Paterson sumnjao u izveštaje da su lavovi odgovorni za nestanak dva radnika, ali je promenio mišljenje nekoliko nedelja kasnije kada je indijski vojni oficir Ungan Sing, koji je sa njim došao, pretrpeo istu sudbinu.
Paterson je tu noć proveo na drvetu, zaklevši se da će ubiti lavove i čekajući da se vrate. Kasnije je u svom dnevniku zapisao da je to veče u daljini čuo zlokobnu riku, a onda vriske i krike iz susednog kampa udaljenog oko 800 metara.
Sledeće jutro su ga obavestili da je lav napao drugi deo kampa.
Tada je počela dugotrajna potraga Patersona i saradnika da ulove i ubiju dva velika lava bez grive. Lavovi bez grive su uobičajeni u nekim područjima, ukljujući i Tsavo, možda zbog lokalne klime ili vegetacije.
Napadi su odjednom prestali, a zatišje je trajalo nekoliko meseci, a povremeno su se čule glasine o tome da su viđeni u blizini.
Kada su se lavovi vratili, bili su još agresivniji. Umesto da su napadali usamljene pojedince kao ranije, sada su često upadali u kampove zajedno. Paterson ih je na kraju ubio u decembru.
O neuobičajenom slučaju dva lava snimljena su i dva filma - "Bwana Devil" iz 1952. i "Ghost and the Darkness" iz 1996. godine sa Valom Kilmerom i Majklom Daglasom.
Konačni broj žrtava ostao je predmet spekulacija. Dok neki procenjuju da su krvožedni lavovi ubili čak 135 ljudi, studija iz 2001. godine utvrdila je da je broj žrtava bio oko 30.
Paterson je sačuvao ostatke lavova i na kraju ih prodao Prirodnjačkom muzeju u Čikagu 1925. godine. Decenijama kasnije, muzejski menadžer Tomas Gnoske pronašao je lobanje u skladištu i primetio dlake u pukotinama zuba.
Neki naučnici su spekulisali da su lavovi lovili ljude baš zbog oštećenih zuba, jer zbog njih nisu mogli da savladaju veći plen, poput bivola.
Baš zbog oštećenja čini se da su se sačuvali tragovi žrtava lavova. Gnoske i kolege su sada sproveli detaljnu analizu dlaka, uključujući mikroskopske i analize genoma. Kada su uzorci potvrđeni, autori studije su se fokusirali na mitohondrijalnu DNK, koje ima više u ćelijama, a u dlakama takođe može da se održi dugo, što pomaže kada su u pitanju stari uzorci.
Dlake nisu bile u dobrom stanju, ali su iz njih izolovani mitohondrijski genomi. Neke od dlaka su potekle sa samih lavova. Ostatak je pripadao uobičajenoj kombinaciji kopitara tog područja, uz nekoliko izuzetaka. Zubi zloglasnih ljudoždera su, zaista, imali u sebi i ljudske dlake.
"Analize su pokazale DNK žirafa, ljudi, antilopa, gnuova i zebri, a takođe smo identifikovali i dlake koje potiču sa samih lavova", navodi se u studiji.
Tim naučnika je takođe napravio bazu podataka DNK profila potencijalnog plena koji je obitavao u području lavova 1898. godine.
Pronalazak DNK gnua bio je čudan, ističu naučnici, jer su najbliži gnuovi tada živeli oko 70 kilometara daleko. Kada je Paterson pisao o zatišju u napadima, možda su lavovi otišli da love gnuove.
Pročitaj još
Takođe je zanimljivo da su otkrili DNK samo jednog bivola.
"Znamo šta lavovi u Tsavou jedu danas i bivo im je omiljeni plen", pišu naučnici.
To bi moglo da ukaže i na razlog zašto su lavovi lovili ljude.
Stočna kuga, virusna bolest koja napada kopitare, došla je iz Indije godinu dana ranije i izazvala je pomor među populacijom bivola i stoke u regionu 1890-ih i možda naterala lavove da pronađu novi plen - ljude.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
FOTO Tri medvedice stigle u begradski Zoo vrt: Predložite njihova imena
21.12.2025.•
15
Beogradski zoološki vrt dobio je tri nova stanovnika - tri sestre mrke medvedice. Pošto još nemaju imena, svi su pozvani da pošalju svoje predloge.
Policajci u Engleskoj morali da koriste štitove za razbijanje demonstracija da bi uhvatili odbeglu kozu
21.12.2025.•
0
Policija Viltšira, na jugozapadu Engleske, saopštila je da su njeni pripadnici u jednom selu imali intervenciju zbog odbegle koze, zbog koje su morali da koriste i štitove za suzbijanje demonstracija.
Sedam slonova stradalo u sudaru sa putničkim vozom u Indiji
20.12.2025.•
0
Sedam divljih azijskih slonova je poginulo, a jedan mali je povređen kada se brzi putnički voz sudario sa krdom koje je prelazilo prugu u severoistočnoj indijskoj saveznoj državi Asam, saopštile su lokalne vlasti.
Zašto se neki delfini druže sa orkama - naučnici misle da su shvatili o čemu se radi
20.12.2025.•
0
Jato pacifičkih delfina belih bokova uz obalu Britanske Kolumbije primećeno je kako sarađuje sa orkama - tradicionalnim neprijateljima.
Drevne pčele bile sklone da prave košnice u fosilima
20.12.2025.•
0
Suprotno popularnim prikazima pčelinjih gnezda kao velikih, složenih košnica koje vise sa drveća, većina vrsta pčela, oko 90 odsto njih, zapravo živi samostalno i gradi svoje košnice u zemlji i trulim stablima.
Studija: Medvedi koji žive u blizini ljudi manje su agresivni
20.12.2025.•
0
Populacija medveda koji nastanjuju centralnu Italiju dugo je živela u blizini ljudi, a istraživači su u najnovijoj studiji ispitali uticaj te činjenice i zaključili da je apeninski mrki medved manje agresivan od drugih.
Dronovi otkrili smrtonosni virus u dahu arktičkih kitova
20.12.2025.•
0
Dah kitova prikupljen pomoću dronova pruža tragove o zdravlju divljih grbavih i drugih kitova.
VIDEO: Foka slon zaspala nasred puta i blokirala saobraćaj u Australiji
20.12.2025.•
1
Nil, mlada foka slon s Tasmanije koji je postao internet senzacija 2023. godine, ponovo je u središtu pažnje.
Potvrđena pojava ptičjeg gripa u Sloveniji
19.12.2025.•
0
Pojava ptičjeg gripa potvrđena je ove nedelje kod nekoliko divljih ptica u istočnoj Sloveniji, prenose danas mediji u toj zemlji.
U rezervatu prirode kod Deliblata radi se na zaštiti endemske vrste ribe - crnke
18.12.2025.•
1
Specijalni rezervat prirode "Kraljevac", kod Deliblata, saopštio je da je Udruženje sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero" sa svojim partnerima, završilo radove na izmuljavanju kanala "Ćinkina ćuprija".
Ovo su rase pasa koje imaju najduži životni vek
17.12.2025.•
0
Iako ne postoji precizan način da se predvidi životni vek psa, poznato je da pojedine rase u proseku žive duže od drugih.
VIDEO: Nakon delfina Mimo, u Veneciji primećena mediteranska foka
16.12.2025.•
0
Nakon delfina Mimo, u Venecijanskoj laguni se pojavio primerak - mediteranske foke.
Vlasti Limburga do sada ubile 250 rakuna - planiraju sve da ih potamane
16.12.2025.•
3
Vlasti Limburga, na jugu Holandije, ubile su skoro 250 rakuna u 2024. i 2025. godini, a procenjuje se da je u ovoj provinciji ostalo između 50 do 100 jedinki.
VIDEO: Japan se oprašta od pandi blizanaca: Lei Lei i Sjao Sjao idu kod roditelja u Kinu
15.12.2025.•
0
Popularne pande blizanci iz zoološkog vrta u Tokiju, koje su vlasništvo Kine, biće vraćene u tu zemlju krajem januara, saopštila je danas gradska vlada Tokija.
Morski ježevi kod Kanarskih ostrva na ivici izumiranja zbog nepoznate bolesti
15.12.2025.•
1
Vrsta morskih ježeva koja je značajna za ekosistem nalazi se gotovo na ivici izumiranja zbog pojave nepoznate bolesti na Kanarskim ostrvima, pokazala je najnovija studija.
VIDEO: Mladunci ugroženog amurskog tigra prvi put izašli iz skloništa u Moskvi
15.12.2025.•
0
Moskvoski zoološki vrt objavio je snimak dva mala amurska tigra rođena u avgustu ove godine, a video prikazuje njihov prvi izlazak iz skrovišta u otvoreni prostor Centra za reprodukciju retkih vrsta.
Studija: Genetske promene pomažu polarnim medvedima da se prilagode toplijoj klimi
15.12.2025.•
0
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije pokazalo je da promene u DNK polarnih medveda mogu da igraju ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode visokim temperaturama.
Bojazan da su poslednje jedinke najugroženijeg orangutana na svetu stradale u poplavama na Sumatri
15.12.2025.•
0
Naučnici su zabrinuti da su kritično ugroženi Tapanuli orangutani nestali nakon ciklona Senjar koji je 25. novembra pogodio Sumatru.
Interpol: Zaplenjeno 30.000 životinja u akciji protiv šverca
11.12.2025.•
0
Globalna operacija protiv ilegalne trgovine florom i faunom dovela je do zaplene gotovo 30.000 živih životinja i identifikovanja 1.100 osumnjičenih, saopšteno je iz Interpola.
Nova vrsta sićušne žabe boje bundeve otkrivena u šumama Brazila, nazvana po predsedniku te zemlje
11.12.2025.•
2
Duboko u planinama južnog Brazila, svetlonarandžasta žaba, dugačka nešto više od centimetra, iskače u centar pažnje.
VIDEO: Ovako izgleda kada se hrani jato od stotinak ajkula
10.12.2025.•
1
Stotine ajkula pojavile su se u plitkim vodama kod Bajron Beja na istočnoj obali Australije, privučene velikim jatima sitne ribe.
Komentari 2
Teodor
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar