Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
1
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Policijski psi pobegli iz kuće trenera u Britaniji i ujeli ljude na ulici
25.10.2026.•
0
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar