Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Ženke bonoba udružuju se kako bi se oduprle mužjacima
27.04.2025.•
0
Ženke bonobo majmuna u divljini pronalaze snagu u brojnosti, udružuju se kako bi se suprotstavile mužjacima, pokazuje novo istraživanje.
Na Havajima otkrivene retke gusenice mesožderke koje sakupljaju kosti i žive u paukovoj mreži
27.04.2025.•
0
Naučnici na Havajima otkrili su novu, retku vrstu gusenica mesoždera koje sakupljaju kosti, zbog čega su prozvane "sakupljači kostiju".
VIDEO: I šimpanze vole da se druže i povezuju uz alkohol (fermentisano voće)
23.04.2025.•
1
Najnovija studija britanskih naučnika, koja je analizirala snimke šimpanzi kako konzumiraju fermentisano voće, pokazala je da se životinje nakon konzumacije povezuju.
Devojčicu na periferiji Najrobija ubio lav
22.04.2025.•
1
Četrnaestogodišnju devojčicu ubio je lav na periferiji glavnog grada Kenije, Najrobija, saopštila je Kenijska služba za zaštitu divljih životinja (KWS).
Stotine koala ubijeno u Australiji nakon šumskog požara
21.04.2025.•
0
Nekoliko stotina koala ubijeno je nakon što je šumski požar uništio njihovo prirodno stanište.
VIDEO: Veterinarka otkrila trik kako da naterate svog psa da uzme tabletu
20.04.2025.•
0
Stručnjakinja je otkrila jednostavan trik koji je savršen za vlasnike pasa koji imaju poteškoća da daju svojim ljubimcima tablete.
VIDEO: Pogledajte kako slonovi u zoo vrtu štite mladunce od zemljotresa
20.04.2025.•
0
Dok je tlo podrhtavalo zbog zemljotresa magnitude 5,2 stepena, krdo slonova u Zoološkom vrtu u San Dijegu odmah je reagovalo kako bi zaštitilo svoje mladunce.
VIDEO Nakon 30 godina u zoo vrtu: Slonica stigla u svoj novi dom - brazilsku prašumu
20.04.2025.•
1
Afrička slonica stara 35 godina Papi stigla je u brazilsku prašumu, koja će biti njen novi dom, nakon što je provela 30 godina u zoološkom vrtu u Argentini u neadekvatnim uslovima.
Holandija će nastaviti da eksperimentiše na majmunima
15.04.2025.•
0
Ministar nauke Holandije Epo Bruins saopštio je da će vlada te zemlje nastaviti sa eksperimenatima na majmunima u Istraživačkom centru za biomedicinska ispitivanja primata (BPRC) u Rajsvajku.
Ubili zaštićenog medveda u Crnoj Gori, pa uhapšeni
13.04.2025.•
2
Četiri osobe su uhapšene zbog sumnje da su vatrenim oružjem u mestu Brestice, u opštini Nikšić, ubile medveda.
Antraks usmrtio najmanje 50 nilskih konja i bivola u Kongu
13.04.2025.•
0
U Nacionalnom parku "Virunga" u Kongu uginulo je najmanje 50 nilskih konja i drugih životinja.
VIDEO: U Albaniji viđen jedan od najugroženijih morskih sisara na svetu
13.04.2025.•
0
Udruženje Biom je objavila da je u Albaniji ponovo viđen jedan od najugroženijih morskih sisara na svetu - sredozemna morska medvedica - što uliva nadu u opstanak ove vrste.
Farmaceutsko zagađenje menja ponašanje riba
12.04.2025.•
0
Zagađenje od farmaceutskih proizvoda ima potencijal da utiče na ponašanje i migraciju lososa, objavili su naučnici.
Desetine sivih kitova uginulo uz obalu Tihog okeana, naučnici ne znaju zašto
10.04.2025.•
1
Najmanje 70 sivih kitova uginulo je od početka godine u plitkim lagunama na poluostrvu Donja Kalifornija u Meksiku, gde se te životinje okupljaju da se pare i donose mladunce na svet.
"Greenpeace" traži od Slovačke da odustane od planiranog odstrela medveda
10.04.2025.•
0
Slovački i poljski ogranci organizacije "Greenpeace" pokrenuli su kampanju prikupljanja potpisa za otvoreno pismo u kome će zatražiti da se odustane od planiranog odstrela 350 medveda u Slovačkoj.
Praški zoo vrt pokušava da sačuva retkog "štap" insekta koji se više od 80 godina smatrao izumrlim
09.04.2025.•
0
Praški zoološki vrt pridružio se međunarodnim naporima da osigura opstanak retkog insekta koji se smatrao izumrlim više od 80 godina, preneo je AP.
VIDEO: Naučnici oživeli vrstu vuka koja je izumrla pre 10.000 godina
08.04.2025.•
2
Kompanija "Colossal Biosciences", specijalizovana za genetski inženjering, objavila je da su njeni naučnici uspeli da uzgoje tri šteneta vuka iz vrste koja je izumrla pre više od 10.000 godina.
U Indiji ima više od 6.000 rečnih delfina, ali su ugroženi iz više razloga
08.04.2025.•
0
U rekama u Indiji živi 6.327 delfina, ali je njihov opstanak ugrožen zbog nekoliko faktora, uključujući hvatanje u ribarske mreže, namerno ubijanje, a njihov opstanak je ugrožen i rečnim turizmom.
Britanski naučnici istražuju pčelinje matice: Žele da otkriju tajnu dugovečnosti
07.04.2025.•
3
Naučnici istraživačke agencije Aria istražiće potencijal matica u pčelinjim zajednicama za eventualni pronalazak terapija koje bi mogle da produže ljudski vek.
Preživeo napad medveda tako što se pravio mrtav
07.04.2025.•
1
Smeđi medved napao je i teško povredio Rusa u šumi oko 125 km od Moskve, navode lokalni mediji i stanovnici, dok su sve češći susreti s medvedima u regionu koji okružuje glavni grad.
Kornjače stare skoro 100 godina prvi put postale roditelji
06.04.2025.•
0
Par ugroženih, skoro 100 godina starih kornjača sa Galapagosa u zoološkom vrtu u Filadelfiji, postali su roditelji prvi put.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar