Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Japanci se oprostili od poslednje dve džinovske pande koje se vraćaju u Kinu
26.01.2026.•
1
Ljubitelji pandi okupili su se juče u zoološkom vrtu u Tokiju kako bi se oprostili od poslednje dve džinovske pande u Japanu, dugogodišnjeg simbola kinesko-japanskog prijateljstva.
Donete izmene Pravilnika o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači
25.01.2026.•
0
Pravilnik o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači izmenjen je kako bi se jasnije definisalo trajanje lovne sezone na zaštićene vrste i osiguralo očuvanje njihovih populacija navodi Ministarstvo poljoprivrede.
VIDEO: Zombi crvi su nestali i to brine naučnike
25.01.2026.•
0
Leševi kitova predstavljaju bogate izvore hrane na inače siromašnom morskom dnu, i uz pomoć crva koji jedu kosti - zombi crva - mogu da održe čitav ekosistem decenijama.
VIDEO: Pas nestao u železničkoj nesreći u Španiji spasen posle četiri dana
25.01.2026.•
0
Pas Boro, koji je nestao za vreme sudara dva voza na jugu Španije, spasen je posle četiri dana i vraćen vlasnicima, preneo je Rojters.
Francuski konj Kalandagan proglašen za najboljeg trkačkog konja sveta
20.01.2026.•
2
Petogodišnji francuski punokrvni konj Kalandagan proglašen je u Londonu za najboljeg trkačkog konja na svetu, što je ekvivalent osvajanju Zlatne lopte u fudbalu, preneli su francuski mediji.
Antarktik sve topliji, pa se pingvini pare sve ranije
20.01.2026.•
1
Neviđena promena u obrascima razmnožavanja pingvina, uočena tokom jedne decenije, bila je "u velikoj korelaciji" s porastom temperatura na zaleđenom kontinentu, rekao je glavni autor studije Ignacio Huarez Martinez.
Naučnici ustanovili zašto sterilisane životinje žive duže
19.01.2026.•
0
Iznenađujuće novo istraživanje otkrilo je da sprečavanje razmnožavanja kod nekih sisara može povećati njihovu očekivanu dužinu života u proseku za 10 procenata.
FOTO: Ovaj mačak proglašen je najboljim na svetu
18.01.2026.•
2
Darlen Fleur Dalmore Black, abisinska izložbena mačka iz Rusije, zauzela je prvo mesto u rangiranju "Najbolja mačka" za 2025. godinu koje izdaje Svetska mačja federacija.
Kornjača u migracionoj ruti prešla 24.000 kilometara po Mediteranu
18.01.2026.•
0
Praćenje kretanja morske glavate kornjače po imenu Gumuš (Srebrna) pokazalo je potpuno nove migracione rute ikada zabeležene za ovu vrstu, nakon što je utvrđeno da je prešla 24.000 kilometara preko Mediterana.
FOTO Neobičan prizor: Polarni medved na leđima uginulog kita
18.01.2026.•
0
Beli polarni medved leži na leđima leša tamnog kita ulješure, a oboje plutaju u lavirintu ispucalog morskog leda blizu 82 stepena severne geografske širine, daleko izvan uobičajenih turističkih ruta.
Komarci sve više napadaju ljude i sami smo krivi za to
15.01.2026.•
5
Neke komarce sve više privlači ljudska krv, pokazuje novo istraživanje - i to je verovatno naša sopstvena krivica.
Slon ubio 20 ljudi u Indiji, u toku potraga
13.01.2026.•
1
Najmanje 20 ljudi ubio je divlji slon u periodu od devet dana u istočnoj indijskoj državi Džarkand, saopštili su zvaničnici, dodajući da životinja još nije uhvaćena.
Mače preživelo sedmodnevno putovanje kamionom iz Turske u Nemačku
11.01.2026.•
4
Malo mače pronašli su policajci i carinici u zadnjem delu kamiona, nakon što je preživeo gotovo nedelju dana dugo putovanje iz Turske u Nemačku bez hrane i vode, rekla je policija u četvrtak.
VIDEO: Mali jelen od 13 kilograma se suprotstavio nosorogu od 1,7 tona u zoo vrtu u Poljskoj
11.01.2026.•
2
Neobičan susret dogodio se u Vroclav zoološkom vrtu u Poljskoj, gde se mali jelen od 13 kilograma suočio s nosorogom od 1,7 tone.
FOTO, VIDEO: Mladunci polarnih medveda u Mađarskoj prvi put videli sneg
11.01.2026.•
3
Neuobičajeno obilne snežne padavine u Mađarskoj izazvale su ozbiljne probleme u svakodnevnom funkcionisanju lokalnog stanovništva, ali su neke stanovnike Zoološkog vrta Šošto u Njiređhazi više nego obradovale.
VIDEO: Medved mu mesec dana živeo ispod kuće, oteran pejntbol kuglicama
11.01.2026.•
0
Veliki kalifornijski crni medved težak 237 kilograma, koji je 37 dana živeo ispod kuće jednog čoveka u Los Anđelesu, konačno je napustio prostor nakon što je ispaljeno nekoliko pejntbol kuglica u njegovom pravcu.
Društvo za zaštitu ptica Srbije poziva građane: Priključite se popisu ptica vodenih staništa
10.01.2026.•
0
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da se priključite Međunarodnom popisu ptica vodenih staništa (International Waterbird Census - IWC).
Psi "prisluškivanjem" ljudi uče nove nazive svojih igračaka
09.01.2026.•
1
Psi odlično uče komande za akciju poput "Sedi!", "Lezi!" i "Uz nogu!", a manje su dobri u pamćenju naziva stvari, poput svojih pištećih i drugih igračaka za donošenje ili žvakanje.
VIDEO: Farmer oformio prvo stado gej ovnova - da ih spasi od klanja
08.01.2026.•
3
Ovnovi koji ne žele da se pare sa ženkama obično se šalju na klanje.
Meduze dremaju kao i mi - i to bi moglo da objasni poreklo sna
07.01.2026.•
0
Meduze prespavaju trećinu svakog dana, baš kao i mi, uprkos njihovoj neverovatno drugačijoj fiziologiji, pokazuje nova studija istraživača sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu.
Veterinarke otkrivaju da li mačka brzo zaboravlja vlasnika
06.01.2026.•
8
Mislite da vas mačka zaboravi posle nekoliko dana odsustva? Razmislite ponovo.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar