Međutim, retko razmišljamo o njihovom mentalnom zdravlju, o tome da starenje i odlazak u penziju često izazivaju zabrinutost i teskobu, dolazi do smanjenja prihoda, ređi su kontakti sa drugima i društvene aktivnosti, više zavise od drugih. Poremećaji raspoloženja u starijem životnom dobu nisu retkost, ali često ih ne primećujemo i potcenjujemo.
Kako kaže psihološkinja Slavica Ranisavljev Kovačev iz Kluba za stara i odrasla lica Vitaplan, to se dešava usled raširenog uverenja da je stara osoba sama po sebi tužna i da je to normalan deo starenja, ali to ne mora biti tako:
"Ono što jeste tačno je da oni imaju više okidača za pojavu depresije. Jedan je svakako socijalna izolacija, jer se slabije kreću, često doživljavaju gubitke - prijatelja i bračnog partnera i manje su povezani sa onim što se dešava u društvu. Takođe, različiti zdravstveni problemi, gubitak kontrole, samopouzdanja i sigurnosti mogu uticati na to da osećaju kao da više ne pripadaju ovom društvu i zbog toga se povlače u sebe i nekako očekuju i pripremaju se za svoj odlazak. A u stvari starost može biti lepa i puna aktivnosti i uopšte ne mora da bude tužna i mračna".
Prema njenim rečima, na pojavu depresije mnogo utiče sam odlazak u penziju:
"Posao ne predstavlja samo to da ljudi nešto rade i da su produktivni, nego i to da se druže sa kolegama, imaju obaveze i neku rutinu - kada moraju da ustanu, kada se vraćaju kući, a kada se ode u penzuju sve to se gubi. Gubi se utisak smisla, svrsishodnosti i to socijalno okruženje koje je veoma podsticajno".
Znaci depresije mogu biti manje ili više izraženi, ali često se ne registruju, jer mi smatramo da stari sami po sebi jesu tužni i da tu ne možemo mnogo da uradimo.
"U suštini, ako daju izjave poput nikom više nisam potreban, niko više ne brine o meni, snaći ćete se vi kad mene ne bude i slično, ako o svojoj budućnosti govore sa nekim sivilom i mračno i ako, ukoliko ih pitate o životu, ne mogu da se sete ničega što je bilo lepo i pozitivno, to znači da nose te neke depresivne naočare koje im otežavaju da uživaju u životu. Takođe, ako gube volju za nekim aktivnostima i stvarima koje su im ceo život bile pasija, poput pecanja, kartanja, izrade ručnih radova i ostalog čime su voleli da se bave, to nam isto može ukazivati da se pojavila depresija", navodi Slavica Ranisavljev Kovačev.
U velikoj meri možemo da poboljšamo kvalitet njihovog života ukoliko bismo ih pozvali da razgovaraju sa psihologom ili psihijatrom, da pokušaju da svoj život stave u drugačije okvire. Prema rečima naše sagovornice, stare treba podsticati na druženje, razgovor, bavljenje hobijem:
"Prvo, ne treba to prihvatiti kao stanje koje je takvo i koje se mora takvim održati. Treba pokušati da se motivišu na što više druženja. Mogu da idu u klubove za stara i odrasla lica u kojima mogu da sreću ljude svojih godina sa kojima mogu da razgovaraju. Takođe, tu je i bavljenje hobijima".
Dodaje da su značajni i kontakti i razgovori sa mlađim osobama:
"Naše iskustvo je da kad god organizujemo nešto što je međugeneracijska povezanost da to jako utiče na njihovo raspoloženje, kad imaju priliku da nekom ko je dosta mlađi od njih pričaju o svom životu, daju neke savete i poruke. Tako da ih treba dovoditi u te situacije, čak i ako se tome opiru".
Slavica Ranisavljev Kovačev navodi da je bitna reakcija porodice, da stariji osete da imaju podršku, da im se pokaže da nisu sami i ostavljeni:
"Postoje poruke koje nam mogu preneti, koje i dalje mogu biti značajne za nas, koje su univerzalne i ljudske. Treba im dati na značaju i reći da nam je to bitno. Treba im dati podršku u smislu da, kada pričaju o nekim stvarima koje su im teške, treba izvlačiti ono što je bilo pozitivno u tome, da su, iako su postojale te teške situacije u njihovom životu, oni uspeli da iz njih izađu i da su uspeli to da pobede. Treba ih podsećati da sada imaju vremena za neke stvari za koje ga ranije nikada nisu imali, da sada mogu da priušte sebi nešto što do sada nisu i da to zaslužuju".
Dobro je i da im se pomogne da osmisle svoj dan, neku dnevnu rutinu i da se bave stvarima koje vole, kako bi povratili osećaj kontrole i samopouzdanja.
"Najbolje funkcionišu oni koji su u stanju sami sebi da naprave rutinu sa nekim stvarima koje im prijaju. Tako da bi trebalo da dođemo do toga šta je to što bi oni želeli da rade i da im omogućimo pristup tome, zato što oni generalno ne koriste tehnologiju koja je danas izvor svih informacija", kaže psihološkinja Slavica Ranisavljev Kovačev.
Klub za stara i odrasla lica Vitaplan nalazi se u Lukijana Mušickog 9, a u njemu se može dobiti i besplatno psihološko savetovanje. Više informacija možete dobiti na broj telefona 021/ 300 83 59 ili na sajtu
vitaplan.rs.
Celu emisiju “Zdravi sat” Radija 021 možete slušati i na ovom mestu.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
