Kako kaže doktorka Ana Stanković iz Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku "Jugolab", kućna apoteka je nešto što bi svaka kuća trebalo da ima, jer mnoge zdravstvene tegobe zahtevaju brzu reakciju da bi što pre bile rešene i da bismo mogli pomoći sebi i drugima. U svim drugim slučajevima, ističe, preporučuje se da se lečenje prepusti lekaru. U svakoj apoteci možemo kupiti najosnovnije i najneophodnije lekove za "ne daj bože".
Kućna apoteka treba da sadrži:
- zavoj, makaze, pincetu, sterilnu gazu, higijensku vatu, flastere, toplomer
- dezinfekciono sredstvo na bazi joda ili 3% hidrogen
- mast protiv modrica i za brže zarastanje rana
- lekove protiv alergija
- lekove za želudačne tegobe, protiv pojačanog lučenja kiseline, kod otežanog varenja
- sirupe i čajeve protiv upale grla i kašlja
- lekove protiv bolova
- probiotik
Sezona je prehlada i gripa. Odrasli se prehlade u proseku dva do tri puta godišnje, a deca između druge i šeste godine do šest puta tokom godine.
"Prehlada je primarno virusna infekcija. Hladnoća i vlažno vreme nisu direktan uzrok prehlade, ali se ona češće javlja zimi, jer su tada uslovi za nastanak virusne infekcije povoljniji. Simptomi prehlade su brojni, a lečenje se sastoji u njihovom ublažavanju. Na tržištu postoje razni kombinovani proizvodi koji deluju na više simptoma prehlade istovremeno. Za zapušen nos se koriste sprejevi, kod bolova u grlu septolete, kašalj se ublažava odgovarajućim biljnim sirupima u zavisnosti da li je suv i nadražajan ili produktivan. Upotreba antibiotika nije delotvorna. Oboleli treba da se više odmaraju, dovoljno spavaju, izbegavaju fizičke aktivnosti, unose dovoljno tečnosti, inhaliraju se i provetravaju prostorije", navodi doktorka Stanković.
U kućnoj apoteci treba imati i lekove protiv alergije.
"Alergijska reakcija može biti u vidu curenja nosa, zapušenog nosa, kijanja, svraba očiju i nosa, suzenja očiju, kašlja, crvenila kože. Može se javiti i više simptoma odjednom. Alergija se najbolje rešava potpunim izbegavanjem uzročnika, a kako je to često nemoguće koriste se antihistaminici koji će olakšati neprijatne simptome. Ukoliko su simptomi izuzetno burni potrebno je obratiti se lekaru. Alergija može da se javi na koži i tada je potrebno to mesto namazati, ublažiti svrab i nadraženost kože i ohladiti mesto iritacije".
Tokom života često dolazi do raznih povreda: opečemo se, padnemo, posečemo, a tu su i rane od žuljeva, ubodi insekata. Manje površinske rane možemo i sami zbrinuti.
"Važno je da se rana dobro ispere i očisti da bi se sprečila infekcija. Za to se koristi neko od antiseptičkih sredstava - hidrogen, povidon jod, antibiotski praškovi i gelovi. Ranu je potrebno pokriti sterilnom gazom i učvrstiti zavojem da bi se zaustavilo krvarenje. Kada su u pitanju deca, potrebno je brzo odreagovati, umiriti dete i proceniti veličinu i stepen povrede, odnosno da li je potrebno dete odvesti kod lekara".
Opekotine su veoma česte kućne povrede.
"Opečeno mesto treba odmah ohladiti pod mlazom hladne vode 15-ak minuta i na taj način će se sprečiti bol i dalje širenje oštećenja okolnog tkiva. Opečeno mesto je zatim potrebno lagano posušiti i dezinfikovati antiseptikom. Manje opekotine se posle tretiraju mastima koje ubrzavaju zarastanje, a ukoliko je potrebno, rana, posle recimo pucanja plika, antibiotskim praškom ili gelom. Tretiranje svih većih opekotina treba prepustiti lekarima", kaže doktorka Stanković iz "Jugolaba".
Prema rečima naše sagovornice, visoku temperaturu naročito je važno kontrolisati kod dece kod koje sistem za njenu regulaciju nije potpuno razvijen, a u nekim slučajevima sa jako povišenom temperaturom kod dece može doći i do frasa. Povišena temperatura je deo prirodnog imunog odgovora organizma na različite uzročnike.
"Tek kada je temperatura kod dece viša od 38 stepeni neophodno je primeniti lekove za njeno snižavanje. Do tada se organizam deteta sam bori protiv bilo kog uzročnika koji dovodi do povišene temperature. Kod mlađe dece se koriste sirupi koji se doziraju na osnovu težine deteta ili čepići. Lekove za snižavanje temperature treba koristiti u intervalima koji nisu kraći od četiri sata, a temperaturu meriti eventualno na sat vremena, kod dece do pola sata. Primeniti tuširanje, nadoknadu tečnosti i elektrolita".
Kako kaže doktorka Stanković, česte infekcije poput prehlade i gripa upozoravaju nas da je otpornost našeg organizma opala i da je potrebno da ojačamo imunitet da bismo se efikasnije branili od raznih infekcija.
"U tome nam pomaže zdrav i aktivan način života koji podrazumeva dovoljno sna, boravak u prirodi, fizičku aktivnost, raznovrsnu ishranu, smanjenje stresa. Preparati na bazi imunoglukana, vitamina C, cinka, selena pomažu nam da ojačamo imunitet i pobedimo viruse. Novija istraživanja ukazuju i na veliku važnost vitamina D u imunom odgovoru, a zbog savremenog načina života (restriktivne dijete, manje boravaka u prirodi i manje izlaganja suncu) javlja se njegov nedostatak, posebno tokom zime".
Bolovi lako mogu da nam upropaste dan, a u najčešće vrste bolova spadaju glavobolje.
"Najčešće su takozvane tenzione glavobolje koje nastaju usled dugotrajnog nepravilnog položaja tela. Loš položaj prilikom spavanja, problemi sa vratnim delom kičme, povećan očni pritisak takođe mogu dovesti do glavobolje, kao i zamor očnog živca ili povišen krvni pritisak. U takvim slučajevima se preporučuje upotreba analgetika, odnosno lekova protiv bolova, magnezijuma, kao i vitamina C i B kompleksa koji mogu biti od pomoći".
Najčešće stomačne tegobe koje nas muče su dijareja, zatvor, povraćanje, gorušica, otežano varenje, grčevi u stomaku.
"Lečenje dijareje zavisi od uzročnika, a pomoć su probiotici, dijetalna ishrana, nadoknada tečnosti i elektrolita, kao i aktivni ugalj koji ima sposobnost da za sebe veže veliki broj supstanci i organskog i neorganskog porekla. Ako je uporna potrebno je obratiti se lekaru.
Prilikom upornog povraćanja takođe postoji opasnost od dehidratacije, naročito kod dece. Potrebno je nadoknaditi izgubljenu tečnost uzimajući je na kašičicu ili po gutljaj u pravilnim razmacima. Treba uzimati dijetalnu hranu, nadoknaditi elektrolite i mirovati. Pomoć pružaju i aktivni ugalj i probiotici".
Kako kaže naša sagovornica, uzrok problema sa varenjem i gorušice može biti unos velike količine uglavnom masne hrane koja se teško vari. Stres takođe može da dovede do problema poput nadimanja i grčeva u stomaku. Veliku pomoć u rešavanju ovih tegoba pružaju prirodni proizvodi na bazi biljnih ekstrakata, enzima koji pospešuju varenje.
Do zatvora može da dovede nedovoljan unos tečnosti, neadekvatna ishrana siromašna vlaknima, manjak fizičke aktivnosti, stres, promena sredine na putovanju. Laksativna sredstva uz veći unos tečnosti i kretanje jesu rešenje, ali treba voditi računa da se uzimaju sredstva koja ne izazivaju grčeve u stomaku i ne dovode do lenjosti creva.
Gde treba čuvati kućnu apoteku?
"Kućnu apoteku treba čuvati van domašaja dece, na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti. Kupatilo i kuhinja nisu mesto na kojem treba čuvati lekove, zbog vlage i promena temperature koji mogu da utiču na stabilnost lekova. Sirupi se čuvaju u frižideru. Svi lekovi se čuvaju u originalnoj ambalaži i potrebno je redovno proveravati rokove trajanja. Potrebno je znati da antibiotik nije deo kućne apoteke i da se koristi isključivo po odluci lekara", navodi doktorka Ana Stanković.
Informacije o svim analizama koje se rade u "Jugolabu" možete pronaći
OVDE.
Celu emisiju "Zdravi sat" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar