Izbegavanjem zasićenih masnoća u potpunosti možemo izbeći i neke važne hranjive materije. Na primer, jaja, crna čokolada, meso i sir sadrže puno masnoća, ali i mnogo hranjivih materija i vitamina.
Istraživači su uputili kritiku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koja je ljudima dala preporuku da smanje unos zasićenih masti umesto da budu specifičniji o kojim je spornim namirnicama reč.
"Takva preporuka može smanjiti unos ukupnih zasićenih masnoća, odnosno može smanjiti unos namirnica bogatih hranjivim materijama", rekli su naučnici predvođeni Arneom Astrupom, upravnikom Odeljenja za ishranu na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Iako se povezuju s većim rizikom od srčanih bolesti, mnoge namirnice koje sadrže zasićene masti imaju i zdravstvenih prednosti.
NHS odraslim muškarcima savetuje unos do 30 grama zasićenih masnoća dnevno, a ženama 20 grama.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, manje od deset odsto dnevnih kalorija trebalo bi da bude iz zasićenih masnoća, odnosno i te zasićene bi trebalo zameniti nezasićenim masnoćama.
Naučnici već godinama raspravljaju o opasnostima i prednostima masnoća jer prekomerno konzumiranje može povećati holesterol i dovesti do srčanih bolesti, navodi NHS.
Dr Astrup i njegove kolege rekli su kako je kampanja usmerena protiv zasićenih masti dovela do veće proizvodnje namirnica s trans mastima koje imaju negativno dejstvo po zdravlje i nisu nužne u našoj ishrani.
"Smatra se da je potrošnja trans masti odgovorna za šest do 19 odsto svih bolesti srca u SAD-u u 2006. godini i da to uzrokuje čak 2.700 smrtnih slučajeva godišnje u Velikoj Britaniji", rekao je dr Astrup.
Danska je 2004. zabranila trans masti, a očekuje se da bi taj primer uskoro mogla da sledi i Evropska unija.
S druge strane, prof. Navid Satar sa Univerziteta u Glazgovu smatra da su ove tvrdnje istraživača pomalo zbunjujuće.
"Ako ljudi protumače ovo kao da ne treba biti umeren u konzumaciji zasićenih masti, bojim se da bi to moglo imati štetne posledice po javno zdravlje. Bez obzira na to što studija kaže, zasićene masti povećavaju nivo holesterola i rizik od bolesti srca", rekla je prof. Satar.
Prof. Tim Čiko sa Univerziteta u Šefildu je poručio sledeće:
"Savetujem ljudima da se drže onoga što je sigurno; neka ishrana bude bogata povrćem, voćem, orašastim plodovima, semenkama, maslinovim uljem, itd. Međutim, budite oprezni s konzumacijom slatkiša i grickalica."
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
nisam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar