Kako kaže gastroenterolog prof. dr Stevan Trbojević iz poliklinike "Cardios", radi se o upalama u debelom ili u tankom crevu:
“To su hronične bolesti, a što je još važnije, kada se otkrije bolest ona je dugo pre toga postojala, samo bez takvih simptoma, što znači da smo prethodno imali, možda i decenijama, stanja koja treba lečiti da do ovog ne dođe. Mi smo do sada uglavnom lečili pacijente tek kada se razvije ovakva bolest, ali pomakom u medicini, u poslednjih 10, 15 godina, to ide potpuno drugim tokom.”
Ove bolesti se najčešće ispoljavaju u mlađem životnom dobu: “Postoje i oblici koji se javljaju kod beba od nekoliko meseci, a najčešće se ispoljavaju u periodu od 14. do 25. godine života, iako se mogu ispoljiti i u drugoj životnoj dobi.”
“Simptomi ovih bolesti su promene u redovnosti stolice, kod ulceroznog kolitisa to je veliki broj krvavo-sluzavih stolica, sa gubitkom težine, slabošću, malaksalošću i bolovima. Kod Kronove bolesti, gde pre ide sa suženjima creva, tip tegoba je takav kao da postoji zaplet u radu creva sa čestim bolovima ili čak pojava malokrvnosti. Česte su i komplikacije u vidu fistula i to češće kod Kronove bolesti”, navodi prof. Trbojević.
Prema rečima našeg sagovornika, jedna od razlika između ove dve bolesti je u delu creva koje zahvataju:
“Ulcerozni kolitis zahvata celo debelo crevo, a Kronova bolest različite delove i debelog i tankog creva, a može zahvatiti i druge delove probavnog trakta, ali u segmentima. Takođe, ulcerozni kolitis je površnija bolest, dok Kronova bolest zahvata čitavu debljinu zida creva."
Kako kaže doktor Trbojević, poslednjih decenija došlo je do napretka u razumevanju uzroka koji dovode do nastanka ovih bolesti:
“Mi sami na nešto reagujemo, a to mogu biti razne stvari koje naš organizam prepoznaje kao situaciju koja nije u redu i počinje reakcija u kojoj se javljaju raspadni produkti koji razaraju naše tkivo. Dalji napredak je u tome da su otkriveni lekovi koji sprečavaju upravo te procese. Mi praktično sami razaramo svoje tkivo, potaknuti nečim. Da navedem kao primer upotrebu antibiotika. Znate kolika je, a neki od njih čak četiri godine naruše bakterijsku floru u našim crevima. Naruše naše domaće životinje i više nemate prirodne uslove da se u crevu sve organizuje kako treba i zato dolazi do reakcije koja izaziva bolest. Mnogo činilaca ima, između ostalog i da li je neko rođen prirodnim putem, ali je suština u tome da mi narušavamo prirodne uslove koje imamo, bilo čime, i time pokvarimo sve.”
Problem predstavlja, kaže naš sagovornik, i način ishrane: “Ono što je katastofa je da mi jedemo ono čemu vreme nije, imate jagode u sred zime ili hranu sa drugih podneblja na koju naše domaće životinje nisu navikle, a to sve menja uslove.”
Kako ističe, treba se hraniti normalno:
“To znači da imate obroke onako kako je potrebno. Svako kad hrani svoju bebu zna da joj na tri sata daje obrok. Kasnije to proredimo i dođemo do toga da zbog posla imamo jedan obrok dnevno. Treba jesti hranu iz okruženja u kojem živite i piti dovoljno tečnosti, što je jako važno, a na to uopšte ne pazimo. Posebno kada imamo centralno grejanje i klime, moramo piti više od dva, tri litra vode. A najvažnija stvar je da redovno idete kod lekara. Automobil redovno vozimo na servis i to se podrazumeva, a kada idemo na pregled? Idemo kad smo bebe, a posle nema ništa dok se ne razbolimo. Nema prolaznih vremena i kontrola. Idemo kod doktora tek kad nas nešto zaboli, a kad se ove bolesti ispolje i pojave se simptomi, one su prethodno, ko zna koliko već bile prisutne.”
Za dijagnostiku ovih bolesti koristi se više dijagnostičkih metoda. Potrebni su radiološki pregledi, a zatim i endoskopski pregledi kada se rade i biopsije. Takođe se rade i laboratorijske analize koje ukazuju na postojanje upale.
Za lečenje se koriste sulfasalazin, kortikosteroidi i lekovi koji menjaju imuni sistem.
“To su tri linije standardnih lekova koji se koriste do teških oblika bolesti. Kada dođe do komplikovanih oblika, sada koristimo biološku terapiju. U upotrebi su biološki lekovi, a to su antitela koja blokiraju ove upalne procese. To je čitav spektar lekova koji su prilično skupi, ali Fond za zdravstvo ih finansira i priličan broj ljudi ih prima. Još jedna mogućnost lečenja je ono što će biti u budućnosti, a to je ubacivanje stolice koja se pripremi od zdravih davalaca, što se sada primenjuje samo u određenim slučajevima i daje značajna poboljšanja. Operativni zahvati se primenjuju samo kada nema drugog izbora”, navodi profesor Trbojević.
Prema njegovim rečima, nedavno je u Beču održan svetski godišnji kongres posvećen ovim bolestima na kojem je istaknuta važnost lečenja prethodnih faza, odnosno kolitisa dok još nisu sa destrukcijom tkiva, kako do toga ne bi ni došlo.
Celu emisiju "Zdravi sat" Radija 021 o ovim bolestima možete poslušati i na ovom mestu.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
