VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Kada više nije potreban, ovaj minijaturni uređaj se rastvara u telu pacijenta.
Uprkos tome što će biti potrebne možda i godine dodatnog drađivanja pre nego što bude mogao da se testira na ljudima, mali bežični pejsmejker, koji je konstruisala grupa američkih stručnjaka, ocenjen je kao "transformativni proboj" koji bi mogao da podstakne napredak i u drugim oblastima medicine.
Milioni ljudi širom sveta imaju pejsmejkere, koji stimulišu srce električnim impulsima kako bi se obezbedio normalan srčani ritam. Pejsmejkeri koji se danas koriste su veličine manje kutije za šibice.
Tim istraživača iz SAD koji stoji iza novog uređaja navodi da je motiv kojim su vođeni bio da pomognu deci rođenoj sa urođenim srčanim manama kojima je potreban privremeni pejsmejker u nedelji nakon operacije.
Pejsmejker bi takođe mogao da pomogne odraslim osobama da povrate normalan rad srca, dok se oporavljaju od operacije srca, prenosi RTS.
Privremeni pejsmejkeri zahtevaju operaciju, tokom koje se elektrode pričvršćuju na srčane mišiće, a žice se povezuju sa uređajem za napajanje smeštenom na grudni koš pacijenta.
Kada pejsmejker više nije potreban, lekari ili medicinske sestre izvlače žice, što ponekad može da dovede do oštećenja tkiva.
Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao po Mesecu, umro je od unutrašnjeg krvarenja nakon što mu je uklonjen privremeni pejsmejker 2012. godine.
Međutim, novorazvijeni pejsmejker je bežični. I budući da je širok tek jedan milimetar, a dug 3,5, može da stane u vrh šprica.
Takođe, dizajniran je tako da se rastvara u telu kada više nije potreban, što pacijente štiti od novih invazivnih intervencija, odnosno operacija.
Značajan iskorak u oblasti bioelektronske medicine
Pejsmejker je uparen sa delom koji izgleda kao malo deblji mekani flaster i zalepljen je na grudima, navodi se u tekstu koji opisuje studiju i uređaju, objavljenom u časopisu Priroda (Nature).
Kada "flaster" otkrije nepravilne otkucaje srca, automatski zatreperi svetlo koje šalje uputstvo pejsmejkeru koji otkucaj srca treba da stimuliše.
Pejsmejker pokreće ono što se naziva galvanska ćelija, koja koristi telesne tečnosti za pretvaranje hemijske energije u električne impulse koji potom stimulišu srce.
Do sada je pejsmejker efikasno radio prilikom testiranja sprovedenih na miševima, pacovima, svinjama, psima i ljudskom srčanom tkivu u laboratoriji, navodi se u studiji.
Jedan od vođa stručnog tima Džon Rodžers sa Univerziteta Nortvestern u Sjedinjenim Američkim Državama ocenio je da bi pejsmejker mogao da se testira na ljudima za dve do tri godine.
Njegova laboratorija je osnovala startap da bi ostvarila ovaj cilj.
"U budućnosti, na osnovu tehnologije koja je korišćena za ovaj maleni pejsmejker mogla bi da se razvije jedinstvena i moćna strategija za rešavanje društvenih problema koji pogađaju ljudsko zdravlje", objašnjava Rodžers.
Pročitaj još
Profesor Bodži Tjan, čija je laboratorija na Univerzitetu u Čikagu takođe razvila pejsmejkere koji se aktiviraju svetlom, koji nije bio uključen u razvoj pejsmejkera veličine zrna pirinča, nazvao je uređaj "značajnim skokom unapred" na polju medicinske tehnologije:
"To je promena paradigme u privremenom asistiranju vraćanju srčanog ritma i bioelektronskoj medicini, koja otvara mogućnosti daleko izvan kardiologije – uključujući regeneraciju nerava, zarastanje rana i integrisane pametne implante", istakao je Tjan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Komentari 1
Čip
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar