Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Ali od svih čula, miris je možda najmanje razumljiv.
Sada su nas naučnici približili razumevanju ovog misterioznog čula tako što su napravili detaljnu mapu koja prikazuje raspored hiljada različitih tipova receptora za miris ugrađenih u noseve miševa.
Rezultat je apsolutno hipnotišući.
"Olfakcija je izuzetno misteriozna. To je čulo kojem je mapa najduže nedostajala", kaže neurobiolog Sandip Data, glavni autor studije, prenosi ScienceAlert.
Mapa je zasnovana na podacima prikupljenim od više od 300 miševa.
U nosu miša nalazi se oko 20 miliona olfaktornih neurona, od kojih svaki ispoljava jednu od hiljada vrsta ćelijskih receptora. Svaki od tih neurona prenosi informacije o mirisima iz nosa do mozga.
Data i njegov tim sekvencirali su gene oko pet miliona pojedinačnih ćelija nosnog tkiva, što im je dalo skup podataka od oko 2,3 miliona olfaktornih senzornih neurona za analizu.
Zatim su mapirali gde se nalaze aktivni geni povezani sa receptorima za miris.
"Naši rezultati uvode red u sistem za koji se ranije smatralo da nema red, što konceptualno menja način na koji mislimo da ovaj sistem funkcioniše", kaže Data.
Ranije su naučnici imali poteškoća u otkrivanju receptora i pretpostavljali su da njihov raspored mora biti nasumičan: bilo koji olfaktorni senzorni neuron mogao je da ispolji bilo koji od 1.100 mogućih olfaktornih receptora.
Nova mapa, međutim, otkriva da vrsta receptora koje ti neuroni ispoljavaju u velikoj meri zavisi od specifičnog rasporeda kojim su organizovani.
Zbog toga oni formiraju gradijent receptora u uskim horizontalnim pojasevima koji se protežu od vrha do dna nosa.
Kako Data i njegov tim pišu u svom radu, prostorni red u olfaktornom sistemu "nastaje iz kontinuirano promenljivog transkripcionog koda koji precizno organizuje mnogobrojne diskretne kanale odgovorne za miris".
Dalji eksperimenti otkrili su da ovaj raspored reguliše prirodno prisutna retinoična kiselina, molekul koji može da prilagodi ekspresiju gena unutar ćelija.
Korišćenjem lekova za prilagođavanje nivoa retinoične kiseline kod miševa, tim je uspeo da pomeri gradijent receptora za miris u nosu.
Takođe su otkrili da se raspored receptora u nosu poklapa sa načinom na koji je organizovana olfaktorna bulbusa mozga.
Pročitaj još
Tim se nada da će boljim razumevanjem anatomije čula mirisa kod miševa moći bolje da razume i šta se dešava u ljudskom nosu.
Naravno, postoje mnoge razlike između noseva miševa i ljudi, ali kao sisari ipak delimo određene fizičke i genetske sličnosti.
Saznanje o tome kako miris zapravo funkcioniše moglo bi jednog dana da nam pomogne da razumemo kako da ga vratimo ljudima koji su izgubili ovo čulo koje obogaćuje svet.
"Miris ima zaista dubok i sveprisutan uticaj na ljudsko zdravlje, tako da njegovo vraćanje nije važno samo zbog zadovoljstva i bezbednosti, već i zbog psihološkog blagostanja. Ne možemo popraviti čulo mirisa bez razumevanja kako ono funkcioniše na osnovnom nivou", kaže Data.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
6
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar