Voće koje najviše čuva srce
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Međutim, najnovija naučna istraživanja ukazuju na to da bi, umesto same količine, trebalo da počnemo da obraćamo pažnju na vrstu voća koju jedemo.
Naučnici upozoravaju da nije svo voće jednako kada je reč o zaštiti našeg najvažnijeg mišića - srca.
Najnovija studija, objavljena u časopisu "Food and Function", koja je pratila ishranu više od 30.000 učesnika u Velikoj Britaniji i SAD, otkrila je zabrinjavajući trend: čak i ljudi koji redovno unose preporučene dnevne količine voća i povrća često imaju manjak ključnog nutrijenta - flavanola.
Moćan antioksidans koji čuva život
Flavanoli su moćna biljna jedinjenja i antioksidansi za koje je dokazano da smanjuju upalne procese u organizmu i značajno poboljšavaju funkciju krvnih sudova, prenosi Tportal.
Prethodna istraživanja pokazala su da optimalan dnevni unos ovih jedinjenja može da smanji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti za gotovo trećinu. Nažalost, statistika pokazuje da manje od petine populacije unosi njihove dovoljne količine.
Profesor Gunter Kunle sa Univerziteta u Redingu ističe da je preporuka o pet porcija dnevno i dalje ispravna, ali da bi trebalo pažljivije da razmislimo kojih pet vrsta zapravo biramo. Pošto voće i povrće pružaju veoma različite nutritivne koristi, bolje razumevanje ovih jedinjenja otvara mogućnost da prehrambene smernice postanu preciznije i efikasnije.
Autori studije naglašavaju da nije potrebno drastično menjati ishranu, već samo pametnije birati voće i povrće prilikom sledeće kupovine. Glavni autor rada, dr Havijer Otavijani, objašnjava da uključivanje samo jedne šolje zelenog čaja uz obrok ili šake bobičastog voća može napraviti veliku razliku u unosu ovog jedinjenja.
Naučnici su izmerili tačne vrednosti i sastavili listu namirnica koje prednjače po sadržaju ovog važnog čuvara srca.
Na samom vrhu nalaze se šljive, jer porcija od pola kilograma sadrži čak 450 miligrama flavanola. Slede brusnice sa 300 miligrama na 250 grama, kao i kupine koje u porciji od 200 grama sadrže oko 250 miligrama ovog nutrijenta. Za one koji više vole napitke, odličan izbor je šolja zelenog čaja koja obezbeđuje oko 200 miligrama flavanola.
Među visoko rangiranim namirnicama nalazi se i bob, koji u maloj šaci sadrži 140 miligrama, a prate ga trešnje sa 130 miligrama na 400 grama ploda. Veoma visoko na listi je i srednja jabuka, pod uslovom da se jede sa korom, jer tako obezbeđuje 110 miligrama flavanola. Spisak zaokružuju jagode sa 90 miligrama i borovnice sa 80 miligrama po korpici.
Da moć bobičastog voća nije samo teorijska, potvrdilo je i paralelno kliničko istraživanje stručnjaka sa King's Collegea u Londonu i Univerziteta u Redingu. Oni su sproveli strogo kontrolisano istraživanje na zdravim muškarcima i ženama starosti od 65 do 80 godina.
Pročitaj još
Tokom perioda od 12 nedelja deo ispitanika svakodnevno je konzumirao napitak od liofilizovanog praha divlje borovnice, a rezultati su bili impresivni. Kod grupe koja je konzumirala borovnice zabeležen je niži krvni pritisak i poboljšana cirkulacija, što direktno smanjuje rizik od infarkta.
Koristi se nisu zaustavile samo na kardiovaskularnom sistemu. Ispitanici koji su konzumirali borovnice pokazali su i bolje pamćenje, kao i 8,5 odsto veću preciznost i koncentraciju u zadacima pažnje.
Zato sledeći put kada budete birali užinu, imajte na umu da šaka tamnog bobičastog voća, sočne trešnje ili šolja kvalitetnog zelenog čaja mogu napraviti razliku između običnog osećaja sitosti i aktivne zaštite zdravlja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar