Simptomi srčanog udara kod žena mogu izgledati potpuno drugačije nego kod muškaraca
Žena dolazi u hitnu službu osećajući nedostatak vazduha i preznojavanje. Oseća bol u leđima, u predelu lopatice, koji se širi niz levu ruku.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Međutim, svi nalazi su uredni i ona biva poslata kući. Sledećeg dana odlazi kod kardiologa. On zaključuje da bi njeni simptomi mogli biti povezani sa anksioznošću. Te noći doživljava srčani udar.
To je priča Barbare Kolure, ambasadorke američke Fondacije za porodične bolesti srca, ali i sudbina hiljada drugih žena širom sveta.
Iako je Kolura na kraju dobila potrebnu medicinsku pomoć, rodni jaz u kardiologiji druge žene i dalje košta života.
Čak i u bogatim državama sa razvijenim zdravstvenim sistemima, poput Australije, istraživači procenjuju da bi se do 20 odsto smrtnih ishoda od srčanog udara kod žena moglo sprečiti kada bi se rodne razlike uklonile i svi pacijenti lečili na isti način.
Međutim, to nije slučaj.
Žene mlađe od 55 godina u Sjedinjenim Američkim Državama imaju sedam puta veću verovatnoću nego muškarci da budu poslate kući iz hitne službe bez odgovarajućih pregleda srca.
Tokom postavljanja dijagnoze, samo jedna reč možda ih dovodi u opasnost: atipično.
Decenijama lekari simptome srčanog udara kod žena opisuju kao "atipične", jer se mogu razlikovati od simptoma kod muškaraca.
U stvarnosti, međutim, nema ničeg atipičnog u simptomima koji pogađaju polovinu stanovništva. Osim toga, glavni simptom je isti bez obzira na pol, piše ScienceAlert.
Najnovije opservacione studije i prospektivna istraživanja pokazala su da više od 90 odsto žena i muškaraca tokom srčanog udara oseća bol u grudima. Razlika je u tome što žene istovremeno češće imaju mučninu, otežano disanje, umor, bol u vilici ili bol između lopatica, što može otežati postavljanje dijagnoze.
Ako se određeni obrazac simptoma označi kao "atipičan", lekar može pogrešno zaključiti da su tegobe neuobičajene ili da verovatno nisu povezane sa srcem.
Međutim, korišćenje muškog tela kao standarda za dijagnostiku i lečenje može imati smrtonosne posledice.
Poznati kardiolog Stiven Nikols, direktor Viktorijanske bolnice za srce u Australiji, jedan je od mnogih lekara širom sveta koji smatraju da je izraz "atipično" zastareo i da ga treba izbaciti iz upotrebe.
"Uprkos brojnim kampanjama koje ukazuju na značaj srčanih bolesti kod žena, u društvu i dalje postoji mišljenje da su bolesti srca problem isključivo muškaraca", rekao je Nikols.
Međutim, kardiovaskularne bolesti danas su vodeći uzrok smrti žena u Sjedinjenim Američkim Državama i odnose približno isti broj ženskih života kao i muških. Uprkos tome, istraživanja pokazuju da žene sa simptomima srčanog udara, u poređenju sa muškarcima, ređe dobijaju aspirin, ređe bivaju reanimirane i ređe ih hitna pomoć sa uključenom rotacijom i sirenom prevozi u bolnicu.
Ovaj nesklad čak ima i naziv - Jentl sindrom.
Izraz je 1991. godine uvela američka kardiološkinja Bernadin Hili, inspirisana filmom sa Barbarom Strajsend.
Glavna junakinja filma prerušava se u muškarca kako bi mogla da pohađa školu i dobije isto obrazovanje kao njene muške kolege.
Više od tri decenije kasnije, kardiologija se i dalje bori da prevaziđe Jentl sindrom i model po kojem se srčani udar posmatra prvenstveno kroz simptome muškaraca. Mnoge današnje smernice za lečenje srčanog udara, uključujući preporuke za primenu aspirina, zasnovane su na starijim istraživanjima u kojima su uglavnom učestvovali muškarci.
Istovremeno, faktori rizika koji posebno pogađaju žene, poput menopauze, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i komplikacija u trudnoći, često nisu uključeni u kliničku procenu rizika od srčanog udara.
"Pred nama je još mnogo posla kako bismo smanjili učestalost srčanih bolesti i njihove posledice kod žena", rekao je Nikols.
Iako je tačno da simptomi srčanog udara kod žena mogu biti drugačiji nego kod muškaraca, postoji jedna ključna sličnost - bol u grudima.
U popularnoj kulturi bol u grudima tokom srčanog udara često se prikazuje kao izuzetno snažan i razarajući.
Međutim, kardiološkinja Mišel O'Donahju iz bolnice "Brigam end Vimens" u Bostonu i Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard kaže da je pogrešno verovati da su svi srčani udari dramatični. Zbog takvog pogrešnog shvatanja pacijenti često potcenjuju sopstvene simptome ili ih ne smatraju dovoljno ozbiljnim ako ne izgledaju onako kako ih zamišljaju.
"U stvarnosti, srčani udari su često mnogo tiši i razvijaju se postepeno, upravo zbog čega ostaju neprepoznati", rekla je O'Donahju.
Pročitaj još
Prema njenim rečima, žene bol u grudima često opisuju kao tup ili težak pritisak koji traje nekoliko minuta, a zatim prolazi.
Kao i u slučaju Barbare Kolure, žene češće doživljavaju srčani udar tokom odmora ili sna.
"Znamo da žene češće imaju manje uobičajene simptome poput mučnine, otežanog disanja i bola u vilici ili ruci - simptome koji ni pacijentima ni lekarima ne ukazuju odmah na srčani udar. Žene češće opisuju suptilnije ili raspršenije simptome, koji se mogu javljati povremeno i zbog toga ih je lakše prevideti", dodala je O'Donahju.
Istraživanja pokazuju da žene tokom srčanog udara imaju veću verovatnoću da osete bol između lopatica, mučninu ili povraćanje i otežano disanje. Upravo ti takozvani "atipični" simptomi mogu objasniti zašto se kod njih češće postavlja pogrešna dijagnoza ili bivaju poslate kući bez odgovarajuće medicinske pomoći.
Kako navodi studija iz 2020. godine, lekari dijagnostički postupak najčešće započinju prepoznavanjem obrazaca simptoma koji su im poznati. Kada se simptomi kombinuju na drugačiji način i formiraju "neuobičajen" obrazac, povećava se rizik od pogrešne dijagnoze.
Iako novije smernice priznaju ove dodatne simptome srčanog udara i postepeno napuštaju izraz "atipično", promene se odvijaju sporo i poruku je potrebno mnogo šire preneti.
Barbara Kolura dijagnozu je dobila tek prilikom treće posete lekaru, nakon što je već doživela srčani udar. Jedna od njenih arterija bila je začepljena čak 99 odsto.
Kao ambasadorka Fondacije za bolesti srca danas deli svoju priču u nadi da će pomoći da se spasu životi drugih žena.
Ako neko posumnja da doživljava srčani udar, O'Donahju savetuje da veruje svom osećaju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
3
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
Komentari 1
L.G.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar