Šta akademici kažu o adaptaciji Odiseje Kristofera Nolana?

Autor: 021.rs

Zabava

20.07.2026.

13:30 > 13:12

Odmah posle večernje projekcije filma "Odiseja" Kristofera Nolana, grupa od 17 akademika provela je veče raspravljajući o Homerovoj "Odiseji".

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šta akademici kažu o adaptaciji Odiseje Kristofera Nolana?

Foto: Beta/AP (Melinda Sue Gordon)

"Vodili smo zaista žustru raspravu", kaže Džoel P. Kristensen, urednik knjige "Oksfordski kritički vodič kroz Homerovu Odiseju". Kristensena su pratili penzionisani proučavaoci Homera (koji se često nazivaju homerolozima), urednici, profesori, istoričari i razni javni intelektualci. "A moja supruga je zubarka", dodaje on, "tako da je ona bila izuzetak u društvu".

Razgovor se kretao od Nolanove odluke da Polifema (Kiklopa kojem Odisej, koga igra Met Dejmon, izbada oko) prikaže kao nemog, pa do načina na koji film prikazuje sam jezik. Svaki od prisutnih intelektualaca bio je strastveno posvećen svojoj akademskoj disciplini, ali Homerova "Odiseja" jedno je od retkih dela koje prevazilazi granice bilo koje pojedinačne oblasti književnosti ili istorije, piše Variety.

"Iznenadilo me je koliko se akademicima dopao film", kaže Kristensen. "Moja supruga je morala nekoliko puta da me obuzdava. Svi znaju da sam najgora moguća publika za ovaj film". Posle duže pauze nastavlja: "Ponavljao sam sebi, ovo nije Homerova Odiseja, ovo je Nolanova Odiseja i treba je ocenjivati po drugačijim merilima".

Oko "Odiseje" vlada opipljivo uzbuđenje za kojim su vlasnici bioskopa dugo čeznuli. Osim ogromnih projekcija zarade na blagajnama, ovo je prvi dugometražni film u potpunosti snimljen IMAX kamerama. Više od 95 odsto projekcija u IMAX 70 mm formatu (za koji Nolan kaže da je jedini pravi način gledanja filma) već je reprobate za prvih pet nedelja prikazivanja. Ovaj spektakl takođe podstiče kulturnu renesansu klasične književnosti kakvu akademici retko imaju priliku da vide.

"Dugo sam u ovom poslu i mislim da nikada nisam videla nešto slično", kaže Monika Sirino, profesorka klasičnih studija na Univerzitetu u Novom Meksiku, koja decenijama proučava prikaze antičkog sveta na filmu. "Uticaj je sličan originalnom Gladijatoru, ali čak ni on nije imao ovakav zamah pre premijere. Već su objavljene stotine naučnih radova, a film još nije ni izašao. To je neverovatno".

U mesecima koji su prethodili premijeri, Nolanov film postao je jedna od glavnih tema rasprava na internetu. Kritičari su tvrdili da su "vouk" izbor glumaca, poput Lupite Njongo i Eliota Pejdža, kao i određena scenografska rešenja, istorijski neusklađeni sa mikenskim svetom koji se tradicionalno povezuje sa "Odisejom". Međutim, nakon što je Variety razgovarao sa vodećim stručnjacima za klasične studije i istoričarima, postalo je jasno da to nisu teme koje zaokupljaju akademske krugove.

"Zaista me uznemirava to što se toliki deo rasprave sveo na pitanje koliko će film biti 'vouk' ili progresivan", kaže Kristensen. "Zapravo mislim da je ovo veoma konzervativan film. Uloge žena su ograničene. Međurasni izbor glumaca svodi se na žene druge boje kože koje se samo udaju za bele muškarce, što nije nimalo progresivno".

Iz ugla filmske umetnosti, stručnjaci za književnost i film ističu da nijedan holivudski spektakl smešten u antički svet nikada nije postigao potpunu istorijsku tačnost, već je uvek odražavao kulturne pretpostavke i očekivanja publike svog vremena.

"To su izmišljeni likovi", rekao je filmski kritičar Alonso Duralde u svojoj recenziji "Odiseje" u podkastu "Breakfast All Day". "Verovatno nije ni postojala Jelena Trojanska. Verovatno nisu postojali ni mnogi drugi likovi. A čak i ako jesu, antički svet bio je mnogo raznovrsniji nego što mislimo na osnovu svih italijanskih filmova o mačevima i sandalama koje smo gledali pedesetih i šezdesetih godina. Tu su živeli ljudi iz Afrike, Azije i Evrope. Imali su brodove, ljudi".

Kada je reč o kritikama scenografije - bilo da je u pitanju uglađeni Trojanski konj ili kostimi (mnogi fanovi na internetu tvrdili su da Beni Safdi kao Agamemnon više liči na Betmenovo odelo nego na ratnika iz bronzanog doba) - Nolan je svoju filozofiju opisao ovako: "Šta predstavlja najbolju moguću pretpostavku i kako to mogu da iskoristim da stvorim jedan svet". Takav pristup, čini se, nije posebno uznemirio stručnjake za antiku, od kojih su mnogi svoja očekivanja prilagodili činjenici da je holivudski blokbaster pre svega namenjen zabavi.

"Nikoga nije bilo briga", smeje se Kristensen, govoreći u ime svojih kolega. "Čak ni glavnog arheologa nije bilo briga. Stvar je u tome što je Odiseja prepuna anahronizama. Homerova poezija sadrži različite istorijske slojeve. Važno je da prikaz funkcioniše kao sredstvo kojim publika ostvaruje svoju predstavu o prošlosti".

Dok većina stručnjaka za klasične studije prihvata spektakl Nolanovog blokbastera, mišljenja počinju da se razilaze kada se govori o njegovoj adaptaciji Homerovog jezika u filmski scenario. Kako kaže profesor klasičnih studija sa Harvarda Gregori Nađ, ne postoji jedinstvena "originalna" verzija "Odiseje" u savremenom smislu te reči, jer je pesma nastala iz usmene tradicije.

"Homerova Odiseja već je bila istorijska fikcija, koja je iznova zamišljala drevnu prošlost u trenutku kada je prvi put nastala", kaže Ričard P. Martin, profesor grčke i latinske književnosti na Univerzitetu Stenford. "Moje kolege klasičari zadovoljni su Nolanovom verzijom jer svi shvatamo da je to samo jedna verzija. Ne postoji 'ispravan' način obrade ovog dela, jer svaka generacija pravi svoju verziju pesme – bilo novim prevodom ili novim vizuelnim tumačenjem u različitim medijima. Svaka reklama za Homera dobra je reklama".

Baš kao što Odisej preuzima različite identitete kako bi preživeo mukotrpan put kući, već dugo traje rasprava o tome da li je "Homer" bio jedan autor ili su, kako je još Fridrih Avgust Volf tvrdio 1795. godine, pesme delo "celog grčkog naroda", koje je više puta uređivano kako bi odgovaralo promenljivom ukusu savremenika.

Čuveni prevod Aleksandra Poupa iz 18. veka pretvorio je "Odiseju" u delo o lepom ponašanju i taktu, dok je prevod Ričmonda Latimora iz šezdesetih godina nastojao da sačuva ritam i obrasce izvornog grčkog jezika. Lora Slatkin, jedna od vodećih proučavalaca Homera, kaže da Latimorov prevod njenim studentima na Univerzitetu u Njujorku često deluje "arhaično", jer je njegov jezik previše starinski i formalan.

"Nijedan od tih prevoda nije konačan", kaže Slatkin. "To vam govori nešto o problemu prevođenja, ali i o samoj Odiseji, jer ona nije dovoljno jednostavna da bi imala jedan konačan prevod. Gradite na postojećim izvorima, na prethodnim pesmama i pesničkim tradicijama, ali ih ne ponavljate niti samo prepričavate. Vi ih... usvajate".

U novije vreme, prevod Emili Vilson sugeriše da je "Odiseja" bila društveno progresivna za svoje vreme i da "promišlja o tome za šta su žene sposobne". Ona smatra da je "Homer istovremeno i naš savremenik i nije naš savremenik", kao i da njene prevode (zajedno sa svim ostalim) treba posmatrati kao "tekst koji istovremeno postoji u dva različita vremenska i prostorna trenutka".

Slatkin opisuje Nolanov scenario, za koji glavni urednik Varietyja za nagrade Klejton Dejvis predviđa da će se sledeće godine takmičiti za Oskara za najbolji scenario, kao "najnoviju pesmu" u dugom nizu adaptacija. "Odiseja" je oduvek bila priča koja u sebi sadrži mnoštvo različitih značenja - spajajući realizam i fantastiku, moralnu izvesnost i pomirenje, neobičnost i bliskost. Kao što su stari Grci (i svaka civilizacija posle njih) koristili "Odiseju" da izraze sopstvene ideje o moralu, tako to sada čini i Nolan.

"Konsenzus koji sam do sada čuo jeste da će film pokrenuti mnogo rasprava u učionici", kaže Džastin Arft, takođe homerolog i vanredni profesor na Univerzitetu u Tenesiju u Noksvilu. "Čak i uz sva izostavljanja i izmene, niko nije previše uznemiren zbog toga. Iskreno, svi smo radoznali - ponekad i zbunjeni - ali veoma zainteresovani da ovaj film posmatramo kao umetničko delo. Nolanov film je umetničko delo, a Homer je umetničko delo".

Kada te rasprave na fakultetima počnu, akademici će sigurno imati još mnogo toga da kažu o svim kreativnim slobodama koje Nolanov film uzima. Martin, Kristensen i još nekoliko stručnjaka zamerili su Nolanu što je ublažio "sofisticirani" moral Homerove pesme i više prostora posvetio spektaklu, poput pada Troje.

"Razumem odakle dolaze kritičari jer mogu da govorim iz obe perspektive", rekla je Sirino. "Ono što oni ne razumeju jesu kratkoročne i dugoročne koristi koje ovo donosi našoj disciplini. Humanistički programi se svuda ukidaju, naročito programi klasičnih studija. Ja sam šef odeljenja i garantujem da će moji kursevi grčkog jezika ove godine biti puniji nego ikada".

Na kraju zaključuje: "Znate kako funkcioniše Holivud - kada jedna stvar uspe, pojavi se još deset sličnih. Ovo će biti sjajno. Kao što moj muž uvek kaže: posao cveta".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Т

20.07.2026 • 15:15

@ Iskreno

Тачно, и након 20 година волим је одгледати, када налетим на ТВ, драстично мање сф ефеката и некако је ближа и природнија, бар за мене

3 0 +3
Iskreno

20.07.2026 • 14:23

Iskreno

Vise mi se dopala Troja Wolfgana Petersena

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.