VIDEO Studija pokazala: Emitujemo slabu svetlost koja nestaje kada umremo
Život zaista jeste svetlucav, prema eksperimentu koji su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kalgariju i Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade.
Izvanredan eksperiment na miševima i listovima dve različite biljne vrste otkrio je direktan fizički dokaz zagonetnog fenomena "biofotona" koji prestaje nakon smrti, sugerišući da sva živa bića, uključujući i ljude, bukvalno mogu da svetlucaju od zdravlja.
Na prvi pogled, ova otkrića mogu delovati kao nešto sa margine nauke. Teško je ne povezati istraživanja bioloških elektromagnetnih emisija sa odbačenim i paranormalnim tvrdnjama o aurama i "zračenju" koje okružuje živa bića.
Pored toga, čak i u teoriji, vidljivi talasni opsezi svetlosti koje emituju biološki procesi trebalo bi da budu toliko slabi da ih lako zaseni intenzivna svetlost iz okruženja i toplotno zračenje koje stvara naš metabolizam - što detekciju na nivou celog tela čini izuzetno teškom.
Ipak, fizičar Vahid Salari sa Univerziteta u Kalgariju i njegov tim tvrde da su upravo to i posmatrali - ultraslabo emitovanje fotona (UPE) koje proizvode živi organizmi, u oštrom kontrastu sa njihovim mrtvim telima, kao i sa nekoliko listova biljaka, prenosi ScienceAlert.
Nauka koja stoji iza biofotona i dalje je kontroverzna. Poznato je da različiti biološki procesi mogu stvoriti jake svetlosne efekte kroz hemiluminiscenciju. Decenijama se beleži spontano zračenje svetlosnih talasa u rasponu od 200 do 1.000 nanometara iz različitih ćelijskih reakcija - od srčanog tkiva krava do bakterijskih kolonija.
Glavni kandidat za izvor tog zračenja su reaktivne vrste kiseonika koje ćelije stvaraju kada su pod stresom, usled toplote, toksina, patogena ili nedostatka hranljivih materija.
Na primer, dovoljne količine vodonik-peroksida mogu pokrenuti promene u mastima i proteinima koji "izbace" elektrone u pobuđeno stanje, a kada se oni vrate nazad, oslobađa se foton dovoljne energije.
Kada bi postojao način da se na daljinu nadgleda stres u tkivima živih ljudi, životinja, useva ili bakterija, to bi bio moćan i neinvazivan alat za istraživače i lekare.
Da bi utvrdili da li se ovaj proces može skalirati sa izolovanih tkiva na čitave organizme, istraživači su koristili elektronski pojačane CCD kamere da uporede najslabije emisije svetlosti sa celih miševa - dok su bili živi, a zatim i mrtvi.
Četiri nepokretna miša su pojedinačno stavljana u tamnu kutiju i snimana sat vremena, zatim su eutanazirani i snimani još sat vremena. Njihova telesna temperatura je održavana čak i nakon smrti, da se toplota ne bi pojavila kao varijabla.
Istraživači su uspeli da zabeleže pojedinačne fotone u vidljivom spektru koji su isijavali iz ćelija miševa pre i posle smrti. Razlika u broju fotona bila je jasna - nakon smrti zabeležen je značajan pad UPE emisije.
Pročitaj još
Slični rezultati dobijeni su i kod biljaka Arabidopsis thaliana (model u biologiji) i Heptapleurum arboricola. Kada su biljke bile izložene fizičkim povredama i hemijskim agensima, dobijeni su snažni dokazi da reaktivne vrste kiseonika verovatno stoje iza tog slabog sjaja.
"Naši rezultati pokazuju da su povređeni delovi listova u svim uzorcima bili znatno svetliji od netaknutih delova tokom svih 16 sati snimanja", navode istraživači.
Ovaj eksperiment otvara mogućnost da najsitniji, eterealni sjaj koji proizvode ćelije pod stresom jednog dana može da nam pokaže koliko smo zaista zdravi - ili koliko nismo.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Journal of Physical Chemistry Letters".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Afrika se razdvaja brže nego što se mislilo - formira se novi okean
03.05.2026.•
0
Geolozi su otkrili da će se afrički kontinent razdvojiti ranije nego što smo mislili. Aktivni rascep dostigao je "kritični prag" i uskoro će se razdvojiti, formirajući novi okean.
Belgijski grad deli stanovnicima seme suncokreta da ojača imidž "Toskane severa"
03.05.2026.•
0
Belgijski grad Audenarde odlučio je da građanima besplatno podeli seme suncokreta uz uputstva za sadnju, u nastojanju da poveća rasprostranjenost ove biljke i ojača imidž "Toskane severa".
U Norveškoj otkriveno najveće nalazište srebrnih novčića iz doba Vikinga
03.05.2026.•
0
U jugoistočnoj Norveškoj otkriven je lokalitet s vrednim srebrnim novčićima iz doba Vikinga, koji se prema dosadašnjim analizama smatra najvećim takvim nalazištem u istoriji te zemlje, saopštili su arheolozi.
Otisci prstiju: Kako su nastali i zašto ih uopšte i imamo?
03.05.2026.•
2
Pritisneš vrh prsta na ekran telefona da ga otključaš, uhvatiš šolju kafe, pređeš palcem preko komada tkanine da proveriš koliko je mekana i u svakom od tih trenutaka na delu je elegantan proizvod evolucijskog "inženjeri
VIDEO: U Seulu održano takmičenje u dremanju u parku
03.05.2026.•
0
Stotine stanovnika Seula učestvovale su u takmičenju u spavanju na travnjaku u gradskom parku pored reke Han, na poziv seulskih vlasti, koje treće proleće zaredom organizuju ovo neobično nadmetanje.
PRONAĐI REČ: Specijalno samo subotom
02.05.2026.•
3
Kako već stvari idu, subotom vam donosimo dve osmosmerke.
VIDEO: Slovački premijer radio noćnu smenu u pekari
01.05.2026.•
3
Slovački premijer Robert Fico objavio je da je protekle noći radio noćnu smenu u pekari kao utovarivač u znak solidarnosti sa radnicima.
Danas je praznik rada: Evo kako je sve počelo
01.05.2026.•
1
Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta manifestacijama podrške radu, zalaganjem za pravedniji i bolji položaj radnih ljudi, naglašavanjem solidarnosti sa onima čija su prava ugrožena.
Rusi upozoreni da ne beru jorgovan na javnim površinama
30.04.2026.•
4
Jorgovani koji rastu na javnim površinama pripadaju opštini, tako da se njihova berba klasifikuje kao oštećenje opštinske imovine i kažnjiva je po upravnom zakonu.
FOTO: Uz pomoć veštačke inteligencije rekonstruisano lice stanovnika Pompeje
28.04.2026.•
0
Arheolozi u Pompeji prvi put su uz pomoć veštačke inteligencije rekonstruisali izgled jedne od žrtava erupcije Vezuva.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar