VIDEO: Beč pretvara parking mesta u zelene površine
Parkiranje je jedan od najvećih problema u gradovima širom sveta. Glavni grad Austrije, Beč, pokazuje da se u rešavanju tog problema može više voditi računa o klimi, ali i o potrebama stanovnika grada.
Foto: 021.rs
Svako ko je ikada pokušao da pronađe parking u nekom velegradu zna da to može da potraje čitavu večnost. Stanovnici "grada automobila", američkog Los Anđelesa, godišnje izgube više od 80 sati samo na traženje slobodnog mesta. Nije bolje ni u relativno uskim ulicama gradova Evrope, piše Dojče vele.
Jedno mesto za parkiranje nije naročito veliko, ali vozila ima mnoštvo i to onda oblikuje čitave urbane pejzaže. Većina američkih gradova bar četvrtinu dostupnog građevinskog zemljišta odvajaju za parking mesta, a neki još i više.
Takvo korišćenje prostora ne određuje samo izgled grada. Ono znači i da su velike površine prekrivene asfaltom koji leti zrači toplotu i život u gradovima čini neizdrživim. Povrh toga, povećava se i opasnost od poplava, jer asfalt onemogućava prodiranje vode od kiša u tlo.
Zbog toga se u mnogim gradovima pitaju koliko su im važna parking-mesta i šta to znači za kretanje ljudi.
Beč uvodi drastične promene
Glavni grad Austrije, ionako poznat po gužvama na ulicama i frustraciji u potrazi za parkingom, odlučio je da krene potpuno drugim putem. Umesto izgradnje novih površina za parkiranje, Beč ih sve više uklanja.
Cilj je razbiti betonske površine ne samo kako bi grad leti bio svežiji, nego i da bi se stanovnici podstakli da koriste druge oblike prevoza.
Grad sprovodi više od 350 projekata pretvaranja asfalta u zelene i javne površine. Uklanja se mnogo parking-mesta, pa čak i na centralnom trgu Nojer Marktu. Ta istorijska lokacija, koja se nalazi uz neke od najpoznatijih turističkih atrakcija, nekada je bila prepuna parkiranih automobila. Danas je taj trg isključivo pešačka zona, sa drvećem i klupama za stanovnike Beča i njegove posetioce.
Neka stanari odluče
Jedna od glavnih gradskih saobraćajnica pretvorena je u biciklističku ulicu po uzoru na one u Holandiji. Tamo je uklonjeno 140 parking-mesta kako bi se dobilo 1,3 kilometra biciklističkih staza i zelenih površina.
Takvi, sveobuhvatni zahvati otvorili su put za tzv. "oaze u komšiluku", projekte u kojima grupe stanara mogu da zatraže od gradske četvrti da određeno parking-mesto pretvori u prostor za zajedničke bašte, prostore za ručavanje na otvorenom ili igrališta za decu.
Dogodila se još jedna važna promena: u Beču više nema besplatnog parkiranja. Godine 2022. uveden je jedinstveni gradski sistem naplate parkiranja, što znači da se svako parkiranje plaća. Došljaci u grad automobil mogu da ostave na najduže dva sata.
Najvažniji je dobar javni prevoz
Sve te promene su naravno još više otežale pronalaženje parkinga u centru Beča, ali grad se pobrinuo i za alternativu. Uspostavio je više parkirališta tipa "Park and ride" - s povoljnim celodnevnim parkiranjem u neposrednoj blizini stanica javnog prevoza. A javni prevoz je u Beču i brz i pouzdan i pristupačan.
Grad svesno vodi računa o tome da stanovnici i dalje mogu da se kreću.
"Moramo ljude da navedemo da ove promene prihvate. Moramo da ih pitamo: Kako želite da izgleda vaša četvrt? Želite li da bude puna automobila i bez drveća ili želite nešto drugo?", kaže za Dojče vele Ina Homejer iz Kabineta za urbanističko planiranje.
Proširenje zona naplate parkiranja donosi 180 miliona evra godišnje, a taj novac direktno se ulaže u biciklističku infrastrukturu i podsticanje alternativnih načina kretanja. Bečki "zeleni" urbanistički pristup doveo je do toga da stanovnici koriste automobile 37 odsto manje nego 1990-ih.
Napad na slobodu kretanja?
Iako istraživanja pokazuju da više od dve trećine Bečlija podržava ukidanje parking-mesta i povećanje zelenih zona, Homejer smatra da podrška tim naporima mora biti još veća.
"Politika vraćanja prostora koji smo godinama prepuštali automobilima veoma je komplikovana. Mnogi koji dolaze automobilom u grad, a često nemaju drugog izbora, to doživljavaju kao napad na način života i mogućnost kretanja", kaže Henri Grabar, autor knjige "Popločani raj: Kako parkiranje objašnjava svet".
To posebno važi u Sjedinjenim Državama, gde gotovo uopšte ne postoji "centar grada" u evropskom smislu i gde je automobil glavni način prevoza. Tamo 92 odsto domaćinstava poseduje bar jedan automobil, a vozači su važna politička i društvena grupa koja snažno utiče na lokalnu politiku i urbanističke odluke. Zato je u SAD gotovo nemoguće sprovesti promene slične onima u Beču.
Pročitaj još
I u SAD se trude
Ipak, i mnoge američke metropole pokušavaju nešto da učine. Dalas u Teksasu nedavno je u centru grada pretvorio veliki parking u park od gotovo hektar i po. Njujork i San Francisko počeli su trajno da zadržavaju neka privremena rešenja iz vremena pandemije, kada su parking-mesta pretvarana u spoljne terase za restorane.
Tu je i za gradove privlačna mogućnost da napune svoj budžet naplatom parkiranja, a ujedno i da smanje broj vozila u gradu.
"Mnogi gradovi shvataju da parkiranje može biti mogućnost, pogotovo kad imaju skromne budžete. Ulice su zapravo jedna od najvrednijih imovina kojom gradovi raspolažu", rekla je za Dojče vele Dana Janoča iz vašingtonskog Instituta za prevoz i razvojnu politiku.
Isto tako, veliki gradovi poput San Hozea i Ostina počeli su da ukidaju obavezu da svaka nova građevina mora da ima minimalan broj parking-mesta, što oslobađa prostor za stanovanje ili druge sadržaje i pomaže u promeni navika u pogledu korišćenja automobila.
Homejer iz Beča zaključuje da je promena načina razmišljanja moguća samo ako se ljudima pruži izbor.
"Ne može ništa da se smanjuje ako nema dobre alternative. To važi generalno, ali posebno važi za automobile, jer mnogi smatraju da imaju pravo na njih. Mora im se ponuditi neka jeftinija i bolja alternativa."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Danas je Međunarodni dan Šerloka Holmsa
22.05.2026.•
0
Od zgrade u Ulici Bejker 221B u centru Londona, do vodopada na litici u Švajcarskim Alpima, generacije "detektiva iz fotelje" danas slave Međunarodni dan Šerloka Holmsa.
Oboren rekord: Na Mont Everest se u jednom danu popelo 274 planinara
21.05.2026.•
0
Stotine planinara popelo se na Mont Everest u jednom danu, čime je postavljen novi rekord sa 274 uspešna uspona na taj vrh, saopštili su zvaničnici.
Radio stanica greškom objavila da je kralj Čarls umro
21.05.2026.•
0
Radio stanica koja je slučajno objavila da je kralj preminuo izvinila se zbog "uznemirenosti koju je izazvala".
Zlatna poluga vredna 73.000 evra pronađena u cipeli na granici sa Grčkom
19.05.2026.•
3
Zlatna poluga vredna oko 73.000 evra pronađena je u cipeli putnika na graničnom prelazu Bogorodica, saopštila je Carina Severne Makedonije.
Bili Džin King diplomirala sa 82 godine: Ostvarila san posle šest decenija
19.05.2026.•
2
Legendarna američka teniserka Bili Džin King je sa 82 godine ispunila svoju davnašnju želju i diplomirala na Univerzitetu u Kaliforniji, koji je zbog sportske karijere napustila pre više od šest decenija.
Počinje takmičenje za najbolju novu srpsku reč: Šta biste predložili?
17.05.2026.•
21
Počelo je ovogodišnje takmičenje pod nazivom "Najbolja nova srpska reč 2026" u organizaciji sajta Mala biblioteka.
Zašto su pivske flaše braon ili zelene boje
17.05.2026.•
2
Boja pivske flaše nije samo vizuelni izbor - ona zapravo ima važnu ulogu i bez nje bi vaše pivo moglo imati potpuno drugačiji ukus.
Komentari 7
Marko iz Beča
Vojvođanka
X
Kad u Beču parkinge pretvaraju u zelene površine, ovde se zelene površine betoniraju i drveće seče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar