Drevno "groblje ajkula" pronađeno u egipatskoj pustinji

Autor: 021.rs

Zabava

24.08.2026.

14:00 > 04:04

Pustinjski pesak Egipta suv je već hiljadama godina, ali veliki deo današnje pustinje nekada se nalazio ispod mora koje je prekrivalo severni deo Afrike.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Tokom perioda krede, pre otprilike 145 do 66 miliona godina, ovo područje bilo je deo bogatog morskog ekosistema. Uzlazne struje donosile su hranljive materije iz dubina, omogućavajući razvoj planktona, riba i velikih predatora.

Sada su paleontolozi na visoravni Abu Tartur pronašli tragove tog izgubljenog sveta - fosilizovane zube najmanje sedam različitih vrsta ajkula.

"Ova zajednica ukazuje na morski ekosistem bogat hranljivim materijama i visoke produktivnosti", navodi tim koji predvodi paleontolog Tarek Jasin sa Univerziteta u Kairu, prenosi ScienceAlert.

Tokom krede Zemlja je bila znatno toplija, sa malo ili nimalo polarnog leda, a nivo mora bio je viši. Zbog toga su veliki delovi današnjeg kopna, uključujući severnu Afriku, bili pod vodom.

Formacija Duvi, u kojoj su pronađeni zubi, poznata je po velikim naslagama fosfata. Takve naslage obično nastaju u morskim područjima bogatim hranljivim materijama i životom.

U ranijem istraživanju Jasin i njegove kolege već su identifikovali dve vrste ajkula na osnovu nekoliko pronađenih zuba. Kada su se vratili na nalazište, otkrili su još 14 zuba koji su pripadali još pet vrsta.

Zubi su se znatno razlikovali - neki su bili dugi i tanki poput igle, drugi široki i nazubljeni, dok je jedan bio izrazito zakrivljen. Istraživači su utvrdili da pripadaju izumrlim vrstama Cretalamna cf. maroccana, Scapanorhynchus cf. raphiodon, Serratolamna cf. serrata, Squalicorax bassanii i Squalicorax pristodontus.

Svih pet prvi put je pronađeno na Abu Tarturu, dok su Serratolamna cf. serrata i Squalicorax bassanii prvi put zabeležene u Egiptu.

Posebno se izdvaja Scapanorhynchus cf. raphiodon, ajkula sa zubima nalik iglama. Ovaj nalaz mogao bi da predstavlja prvi poznati primerak te vrste u Africi, ali i najmlađi poznati primerak u fosilnom zapisu.

Različiti oblici zuba ukazuju na to da ove ajkule verovatno nisu direktno konkurisale jedna drugoj, već su zauzimale različite ekološke niše. Neke su živele bliže obali, dok su druge bile prilagođene dubljim vodama.

Naučnici smatraju da su za bogatstvo ovog ekosistema bile ključne uzlazne morske struje. One su iz dubina donosile fosfor i druge hranljive materije, podstičući razvoj planktona. Njime su se hranile sitne ribe i beskičmenjaci, koji su potom predstavljali plen većih predatora.

Ipak, naziv "groblje ajkula" pomalo vara. Zubi nisu dokaz da je svih sedam vrsta živelo istovremeno i uginulo na istom mestu. Pošto se na ovom području veoma sporo taložio sediment, fosilni sloj sadrži ostatke koji su se akumulirali tokom dužeg perioda.

Slične fosfatne naslage sa brojnim vrstama ajkula pronađene su i u Maroku i Siriji, što ukazuje na to da je veliki deo severne Afrike tokom kasne krede predstavljao izuzetno bogato stanište za ajkule. Danas tog mora više nema, njegovo dno postalo je pustinja, a predatori koji su u njemu živeli nestali su pre više miliona godina. Ipak, nekoliko zuba sačuvanih u stenama omogućava naučnicima da rekonstruišu čitav izgubljeni morski svet.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Cretaceous Research".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ajkule

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Koja

25.08.2026 • 00:18

E baš

Milionima godina strpljivo čekalo današnje naučnike.

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.