Teško je poverovati da u 21. veku još postoje područja koja nisu pod suverenitetom neke države. Ipak, postoje - tačno dva.
Pustinja koju ne žele ni Egipat ni Sudan
Jedan od najpoznatijih primera je Bir Tavil, deo pustinje između Egipta i Sudana. Površina ovog nenaseljenog područja iznosi oko 2.000 kvadratnih kilometara, a nijedna od dve zemlje ne polaže pravo na njega. Razlog leži u istoriji njihove međusobne granice.
Dve različite granične linije, povučene 1899. i 1902. godine, stvorile su situaciju u kojoj bi prihvatanje jedne granice - a time i Bir Tavila - značilo da država mora da odustane od svojih pretenzija na drugi, mnogo vredniji teritorijalni prostor, Halaibski trougao, piše
Pun kufer.
Tako je nastao geografski paradoks, a Bir Tavil ostaje izvan teritorijalnih zahteva dve susedne države. Zbog toga se često navodi kao jedan od poslednjih pravih primera terra nullius, odnosno "ničije zemlje".
Najveća "ničija zemlja" nalazi se na Antarktiku
Bir Tavil je zanimljiv primer, ali ga po veličini daleko nadmašuje područje na drugom kraju planete. Zemlja Meri Berd na Antarktiku prostire se na približno 1,6 miliona kvadratnih kilometara. Nijedna država nije postavila zvanični teritorijalni zahtev na to područje.
Antarktik kao celina ne pripada nijednoj državi niti je zvanično podeljen među državama. Antarktičkim ugovorom, koji je stupio na snagu 1961. godine, kontinent je namenjen mirnodopskim i naučnim aktivnostima. Teritorijalni zahtevi su praktično "zamrznuti", dok su vojne aktivnosti zabranjene.
Ipak, sedam država istorijski polaže pravo na određene sektore Antarktika - ali nijedna ne polaže pravo na Zemlju Meri Berd.
"Ničija" ostrva - ne baš
Internet je pun priča o malim ostrvima koja navodno nikome ne pripadaju. Međutim, u većini slučajeva reč je o pogrešnom tumačenju - neka su jednostavno nenaseljena, druga su predmet teritorijalnih sporova između više država, dok su pojedine stene ili grebeni pod posebnim pravnim režimom.
Postoje i "mikronacije" poput Podžistana i Liberlanda, koje pokazuju da je relativno lako proglasiti sopstvenu državu, ali je mnogo teže navesti ostatak sveta da prizna da ona zaista postoji.
Sajmon Stjuart je 2010. godine u Severnoj Irskoj proglasio Narodnu Republiku Podžistan. Imala je sopstvene državne simbole, zastavu, pasoše, granicu i priču o sopstvenom identitetu. Projekat je privukao pažnju znatiželjnika, ali činjenica da se teritorija nalazi unutar Ujedinjenog Kraljevstva značila je da Podžistan nije postao priznata država.
Sličnu, ali mnogo poznatiju ideju nekoliko godina kasnije pokušao je da ostvari češki politički aktivista Vit Jedlička. On je 2015. godine proglasio Liberland na području Gornje Sige uz Dunav, između Hrvatske i Srbije.
Ideja je bila da se osnuje nova država sa veoma niskim porezima i snažnim naglaskom na individualne slobode. Liberland je postao međunarodni medijski fenomen, ali nije stekao međunarodno priznanje, a njegov položaj dodatno komplikuje činjenica da je područje Gornje Sige povezano sa graničnim sporom Hrvatske i Srbije.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar