Na današnji dan: Održan prvi turnir u Vimbldonu, na Stražilovu sahranjen Branko Radičević

Autor: Beta

Život

19.07.2023.

09:03 > 07:02

Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 19. jul, u svetu i kod nas.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Na današnji dan: Održan prvi turnir u Vimbldonu, na Stražilovu sahranjen Branko Radičević

Foto: 021.rs

1427 - Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zadužbina manastir Manasija.

1545 - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII, potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.

1553 - Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.

1814 - Rođen je Semjuel Kolt, koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu.

1834 - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", "Kupačica", "Pralja").

1870 - Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.

1877 - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor.

1883 - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča.

1893 - Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin").

1900 - Otvorena je pariska podzemna železnica (metro).

1936 - Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.

1937 - U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.

1941 - Britanski premijer Vinston Čerčil počeo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu.

1943 - U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima.

1947 - Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.

1956 - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkoj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.

1965 - Umro je korejski državnik Singman Ri, prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.

1974 - Španski diktator Fransisko Franko zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu, koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.

1980 - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.

1989 - Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog za predsednika Poljske.

1992 - U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino, vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.

1994 - Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je pooštravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat.

1996 - Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.

1997 - Irska republikanska armija objavila je primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

2000 - Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oružje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.

2002 - Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su fašističke trupe iznele iz Etiopije, pre gotovo 65 godina, čime je okončan jedan od najvećih diplomatskih sukoba Rima.

2002 - Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvećih disidenata tokom sovjetske ere. Bio je hapšen i upućivan u radne kampove zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu, u kome je kritikovao tadašnji pravosudni sistem.

2005 - Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom.

2006 - U Libanu je poginulo ukupno 310 ljudi, od čega 23 vojnika, a ranjeno oko 650 ljudi, dok je u Izraelu, u napadima sa libanske teritorije poginulo 25 ljudi, od kojih su 12 vojnici, od početka najtežeg izraelsko-libanskog sukobu u poslednjih 25 godina. Povod za rat je upad Hezbolaha u severni deo Izraela 12. jula, kada je ubijeno osam vojnika i dvoje oteto kako bi se razmenili za zarobljene palestinske zatvorenike.

2007 - Rusija je proterala četvoricu britanskih diplomata kao odgovor Londonu na proterivanje isto toliko ruskih predstavnika 16. jula, a pošto je Moskva odbila da izruči Andreja Lugovoja, osumnjičenog za ubistvo bivšeg KGB agenta Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006. Litvinjenko je nakon bekstva u Britaniju postao žestoki kritičar predsednika Putina.

2010 - Bivši pripadnik 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske Marko Boškić osuđen je na deset godina zatvora zbog učešća u ubistvu više stotina srebreničkih muškaraca jula 1995. godine.

2012 - Rusija i Kina uložile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Siriji koju su predložile zapadne zemlje kako bi se izvršio pritisak na režim sirijskog predsednika Bašara el Asada i okončao 16-mesečni konflikt u toj zemlji.

2013 - U Zimbabveu je počela da emituje program prva nezavisna televizijska stanica "1.TV", čime je okončan 30-godišnji državni monopol na TV emitovanje.

2018 - Vrhovni sud Španije odustao je od zahteva za izručenje šest katalonskih separatista optuženih za pobunu, među kojima je i bivši lider tog španskog regiona Karles Pućdemon, i povukao međunarodne naloge za njihovo hapšenje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.