Na današnji dan: Umrli Bili Holidej i Fanđo, "Sojuz 19" i "Apolo 18" se spojili u Zemljinoj orbiti

Autor: Beta

Život

17.07.2024.

11:55 > 07:20

Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 17. jul, u svetu i kod nas.

1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.

1762 - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.

1790 - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").

1890 - Sesil Roudz, po kome je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.

1912 - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.

1917 - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.

1928 - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.

1945 - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kog je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.

1959 - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.

1968 - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.

1969 - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.

1973 - U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.

1975 - Američki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letelica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.

1979 - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.

1981 - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.

1984 - Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a članica posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je "prošetala" svemirskim prostorom izvan letelice.

1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.

1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1".

1996 - Američki putnički avion "Boing 747" na liniji Njujork-Pariz eksplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.

1998 - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.

1998 - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.

1998 - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.

2000 - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.

2001 - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.

2001 - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparolke tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.

2002 - Umro je Jozef Luns, komandant Zapadne alijanse sa najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.

2003 - U Americi je umrla "kraljica salse", pevačica kubanskog porekla Selija Kruz. Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.

2004 - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.

2005 - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.

2006 - U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je zemljotresa jačine 7,7 Rihterove skale, čije epicentar bio u Indijskom okeanu.

2007 - Stradalo je 200 osoba kada je avion brazilske kompanije TAM "erbas" A320 tokom sletanja na aerodrom u Sao Paulu izleteo sa piste, probio zid oko aerodroma, udario u benzinsku pumpu i zapalio se.

2008 - Haški tribunal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku u decembru 1991. godine.

2009 - Umro poljski filozof Lešek Kolakovski, teoretičar marksizma, autor dela "Glavni tokovi marksizma". Nakon razlaza sa Poljskom ujedinjenom radničkom partijom emigrirao je na zapad, a njegovi radovi o samoorganizovanju naroda čine ga neslužbenim ideologom pokreta Solidarnost.

2014 - Maležanski putnički avion sa 298 putnika i članova posade koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, oboren je u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, gde su vođene borbe snaga ukrajinskih vlasti i proruskih pobunjenika. Niko od putnika nije preživeo.

2014 - Umro je nemački slikar Oto Pine poznat po koloritnim slikama i gigantskim skulpturama na otvorenom. Njegovi radovi su izloženi u više od stotinu galerija i muzeja širom sveta, a prikazani su i na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.

2022 - Osam ljudi je poginulo u padu ukrajinskog aviona An-12 koji je poletao iz Niša, zapalio se i srušio u Grčkoj. Prema navodima ministra odbrane Srbije avion je transportovao 11,5 tona srpske municije za Bangladeš.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.