VIDEO: Deo Sahare ozeleneo - a to nije dobro
U pustinji Sahara nema mnogo zelenila, ali nakon neobičnog priliva kiše, iz svemira se može videti kako se zelenilo uvlači u delove jednog od najsušnijih mesta na svetu.
Foto: Pixabay
Sateliti su nedavno snimili biljni svet koji buja u delovima tipično sušne južne Sahare nakon što su se olujne kiše pojavile kada im vreme nije. To je takođe izazvalo katastrofalne poplave. Naučnici kažu da zagrevanje planete zbog zagađenja fosilnim gorivima čini da i jedno i drugo postane uobičajeno.
Padavine severno od ekvatora u Africi se obično povećavaju od jula do septembra kada se aktivira i zapadnoafrički monsun.
Fenomen je obeležen povećanjem olujnog nevremena koje nastaje kada se vlažan, tropski vazduh iz blizine ekvatora susreće sa vrelim, suvim vazduhom sa severnog dela kontinenta. Centar ovog olujnog vremena, poznatog kao Intertropska zona konvergencije, pomera se severno od ekvatora u letnjim mesecima severne hemisfere. Veliki deo pada južno od ekvatora tokom toplih meseci južne hemisfere.
Ali već negde od sredine jula, ova zona se pomerila dalje na sever nego što bi obično trebalo, šaljući oluje u južnu Saharu, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, pa čak i na severu do Libije, prema podacima Centra za predviđanje klime Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).
Posledica je da su ovi delovi pustinje Sahare od dva do više od šest puta vlažniji nego što bi trebalo da budu.
Postoje dva moguća uzroka za ovo čudno pomeranje na sever, kaže Karsten Hauštajn, istraživač klime sa Univerziteta u Lajpcigu u Nemačkoj.
These images, captured by #VIIRS onboard the #NOAA21 satellite on Aug. 30 and Sept. 9, 2024, use enhanced color to highlight rain accumulation in the Sahara Desert.
— Joint Polar Satellite System (JPSS) (@JPSSProgram) September 13, 2024
Clouds are shown in light cyan, while water is dark blue to indicate moisture content.
Credit: @NOAA/@CIRA_CSU pic.twitter.com/SkFsuUPfJb
Prelazak iz El Ninja u La Ninju uticao je na to koliko se ova zona pomerila na sever ovog leta, kaže Hauštajn. El Ninjo - prirodni klimatski obrazac topliji od prosečnih temperatura okeana u ekvatorijalnom Pacifiku, obično dovodi do sušnijih od normalnih uslova u vlažnim delovima zapadne i centralne Afrike. La Ninja, ili čak i neka nova, može imati suprotan efekat.
Drugi značajan faktor je zagrevanje planete.
"Zona intertropske konvergencije, koja je razlog za ozelenjavanje (Afrike), pomera se severnije što planeta postaje toplija. Barem, to je nešto na šta većina modela ukazuje", objašnjava Hauštajn.
Studija objavljena u časopisu "Nature" u junu ove godine otkrila je da bi se dalje pomeranje prema severu u ovoj zoni moglo dešavati češće u narednih nekoliko decenija kako se nivoi ugljen-dioksida, nusproizvoda zagađenja fosilnim gorivima, povećavaju i planeta se zagreva.
Mračne prognoze
Ova promena ne samo što je proizvela posledicu da pustinja ozeleni, već je poremetila sezonu uragana na Atlantiku i imala je velike posledice u poslednjih nekoliko meseci na nekoliko afričkih zemalja.
Zemlje koje bi trebalo da imaju više padavina postaju sve sušnije kako se oluje pomeraju na sever. Delovi Nigerije i Kameruna obično imaju padavina najmanje 50 do 70 kubnih centimetara od jula do septembra, ali je od sredine jula palo samo između 50 i 80 odsto od uobičajene količine, prema podacima Centra za predviđanje klime.
Dalje na severu, u tipično suvljim oblastima, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, Libije i južnog Egipta, palo je 400 odsto više od uobičajene količine kiše od sredine jula, prema podacima istog Centra.
Na primer, severni deo Čada, koji je deo pustinje Sahare, obično padne samo do 2,5 kubnih centimetara kiše od sredine jula do početka septembra. Ali u istom vremenskom okviru ove godine, prema podacima Centra, palo je od osam do 30 kubnih centimetara.
Ova prevelika količina padavina izazvala je razorne poplave u Čadu. Skoro jedan i po milion ljudi je pogođeno, a najmanje 340 je poginulo u poplavama u zemlji ovog leta, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
U strašnim poplavama je takođe poginulo više od 220 ljudi i raseljeno stotine hiljada u Nigeriji, uglavnom u tipično suvljem severnom delu zemlje.
Pročitaj još
Smrtonosne poplave su takođe potresle Sudan krajem avgusta, ubivši najmanje 132 osobe i uništivši više od 12.000 domova.
Poplave poput ovih verovatno imaju naznake klimatskih promena, napominje Hauštajn, koji radi na istraživanju u kojoj meri su klimatske promene uticale na određene vremenske prilike.
Kako se planeta zagreva, moći će da zadrži više vlage, objašnjava naučnik. To bi moglo dovesti do vlažnijih monsuna i razornijih poplava poput ovih koje su bile ove sezone.
Biće potrebno više istraživanja da bi se utvrdila kolika je uloga klimatskih promena u svakoj poplavi, ali to bi mogao biti znak onoga što nas čeka.
"Na svaki pojedinačni događaj utiču klimatske promene. (Čak i ako) nijedna poplava nije (direktno) uzrokovana klimatskim promenama, ona je postala verovatnija", navodi Hauštajn.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Kina uvela pravila za influensere: Samo oni s diplomom mogu da govore o osetljivim temama
29.10.2025.•
0
Kina je uvela nova pravila za influensere, prema kojima svi koji žele da objavljuju sadržaj o temama poput medicine, prava, obrazovanja ili finansija - moraju imati zvanične kvalifikacije iz tih oblasti.
Na današnji dan: Umro kralj Milutin, "crni utorak" označio početak Velike depresije, umro Pulicer
29.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 29. oktobar.
Zašto zapravo zevamo: Stručnjaci imaju objašnjenje
28.10.2025.•
1
Do relativno nedavno, svrha zevanja nije bila jasna i istraživači i naučnici je i dalje osporavaju.
FOTO U Nemačkoj sve više kafića na grobljima: Nude "jedinstven spoj mira, prirode i refleksije"
28.10.2025.•
2
U Berlinu raste broj kafića koji posluju unutar groblja, a koji su postali popularna mesta okupljanja.
Na današnji dan: Okončana kubanska kriza, osnovan Harvard, umrli Ljuba Tadić i Metju Peri
28.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 28. oktobar.
Na današnji dan: U Srbiji osnovana državna pošta, Sadat i Begin dobili Nobela za mir, umro Selenić
27.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 27. oktobar.
Svaki građanin EU godišnje proizvede 35 kilograma plastičnog otpada
26.10.2025.•
3
U EU se godišnje proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika.
VIDEO: Indija prvi put izazvala veštačku kišu da bi rešila problem sa zagađenjem
26.10.2025.•
1
Regionalna vlada Nju Delhija prvi put je izazvala veštačku kišu iznad Nju Delhija kako bi raspršila toksični smog koji već nekoliko dana obavija glavni grad Indije.
VIDEO: Kako voziti u kružnom toku s više traka?
26.10.2025.•
14
U kružnim tokovima s dve trake, vozači u unutrašnjoj traci neretko na silu pokušavaju da izađu.
Ovo je 10 automobila sa najvećim i najmanjim brojem kilometara "na rezervi"
26.10.2025.•
0
Cene goriva rastu, a sve češće se dešava da vozači pune rezervoar tek kada se upali lampica za rezervu.
Gde je najpovoljniji život iseljenika: Na listi nema evropskih zemalja
26.10.2025.•
2
Dok inflacija i globalna ekonomska neizvesnost i dalje pogađaju mnoge, sve više ljudi nalazi finansijsko olakšanje selidbom u inostranstvo.
Semafori sa četiri svetla bi mogli postati česta pojava: Čemu bi služilo belo svetlo na njima?
26.10.2025.•
1
U svetu brzog tehnološkog napretka gde autonomna vozila (AV), odnosno vozila bez vozača postaju svakodnevica, čak i tako obični objekti poput semafora mogu doživeti dramatičnu promenu.
VIDEO: Mađarska napravila kružni tok koji ne vodi nigde
26.10.2025.•
6
Između mađarskog grada Zalaegerszega i mesta Zalaszentiván izgrađen je kružni tok koji ne vodi nigde, jer put u svakom pravcu završava u polju.
Na današnji dan: Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, prikazan prvi telefon
26.10.2025.•
0
Pregled značajnih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 26. oktobar.
Na današnji dan: Rođeni Pikaso, Bize i Štraus, umrli Čoser i Vesna Parun
25.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 25. oktobar, u svetu i kod nas.
VIDEO: Evo kako su pljačkaši u Luvru napustili zgradu nakon krađe
24.10.2025.•
2
Video snimak pljačkaša, koji su 19. oktobra opljačkali Luvr, a na kome se vidi kako se nakon pljačke spuštaju dizalicom i sedaju na skuter, objavljen je na društvenim mrežama.
Obavezne zimske gume od 1. novembra: Pripremite svoje vozilo za zimu
24.10.2025.•
2
Vozači zimske gume moraju na svoje vozilo da stave do 1. novembra, a iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS) apeluju da to urade dok su povoljni vremenski uslovi.
Na današnji dan: Nacisti naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu, umrli Kristijan Dior i Roza Parks
24.10.2025.•
1
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 24. oktobar, u svetu i kod nas.
Evropska komisija za prestanak pomeranja satova dva puta godišnje
23.10.2025.•
5
Dok se Evropljani spremaju da pređu na zimsko računanje vremena ovog vikenda, Evropska komisija je danas branila stav o ukidanju pomeranja satova dva puta godišnje, za šta su se izjasnili i građani.
Na današnji dan: Novi Sad oslobođen od fašističke okupacije, rođen Pele
23.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 23. oktobar, u svetu i kod nas.
Evropski parlament usvojio: Vozačke dozvole u EU važe duže, a evo koje su još novine
22.10.2025.•
0
Evropski parlament doneo je juče odluku da podrži nova pravila EU za vozačke dozvole koje bi sada trebalo da važe 15 godina, dok bi se za vozače početnike uveo probni rok od dve godine uz stroža pravila i kazne.
Komentari 5
@w/e
w/e
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar