Do tog zaključka istraživači su došli tako što su uporedili slušnu preciznost 67 japanskih učenika engleskog jezika, tako što su merili njihovu sposobnost da detektuju neznatne promene u visini tona, dužini i tonu glasa u negovornim zvucima, prenosi danas "Gardijan".
Koristeći funkcionalne MRI skeniranja, merili su moždanu aktivnost učesnika dok su pokušavali da razlikuju engleske samoglasnike koji se ne javljaju u japanskom i otkrili su da su oni sa većom auditivnom preciznošću savladali izgovor novih jezika brže i tačnije od drugih učenika, a da su se manje oslanjali na levi senzomotorni sistem mozga, koji je uključen u obradu jezika, prilikom obrade zvukova stranog jezika.
Umesto toga, njihovi obrasci moždane aktivnosti bili su slični onima koji se javljaju kada mozak obrađuje zvuke koji nisu govor, a sa manje smetnji od postojećih obrazaca njihovog maternjeg jezika ovim učenicima je bilo jednostavnije da precizno obrade nove glasove.
Nasuprot tome, oni sa nižom slušnom preciznošću više su se oslanjali na levu senzomotornu mrežu mozga kada su slušali zvuke stranog jezika i koristili su obrasce izgovora svog maternjeg jezika kada su obrađivali nepoznate zvuke.
Najnovija otkrića dovela su u pitanje stereotipe da su Britanci manje vešti u jezicima, a profesor Kazuja Saito-van Poeteren, vodeći autor i profesor obrazovanja drugog jezika na Institutu za obrazovanje Univerziteta u Londonu, rekao je da ne misli "da su Britanci biološki loši u jezicima".
"Problem je verovatnije u tome što mnogi ljudi dobijaju premalo značajnog znanja, u kombinaciji sa metodama nastave koje ne treniraju nužno slušne veštine potrebne da bi se to ograničeno znanje maksimalno iskoristilo", kazao je Poeteren.
Dodao je da nalazi takođe ukazuju na to da bi škole trebalo da se fokusiraju na glasove mnogo više nego samo na gramatiku i vokabular kada predaju moderne jezike.
"Učenje stranih jezika trebalo bi da se pomeri dalje od pristupa zasnovanog na 'više vežbanja' i da se okrene ka onom koji razvija sluh učenika za učenje jezika u skladu sa njihovim slušnim karakteristikama", rekao je Poeteren.
Prema istraživanju, ako neko želi da postanete zaista dobar u francuskom, arapskom ili mađarskom jeziku, ne treba da počne sa učenjem vokabulara i gramatike napamet, već da se fokusira na to kako ti jezici zvuče.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar