VIDEO: Jeleni međusobno komuniciraju pomoću ultraljubičastih signala na drveću
Jeleni imaju sposobnost da vide ultraljubičastu svetlost, a nova studija pokazuje da mogu da ostave i svetleći trag vidljiv u tim talasnim dužinama.
Otkriće baca sasvim novo svetlo na način na koji jeleni komuniciraju jedni sa drugima i kako doživljavaju svoje okruženje, piše ScienceAlert.
Mužjaci belorepog jelena (Odocoileus virginianus) poznati su po tome što ostavljaju svoj trag u šumi tokom jesenje sezone parenja. Oni trljaju svoje rogove o drveće i šumsko tlo, odbacujući somotastu kožu sa rogova - meku, krvlju bogatu "kožu" koja prekriva njihove okoštale rogove dok rastu - i ostavljajući mirisne tragove u obliku žlezdanih izlučevina, urina i izmeta.
Ovi tragovi, poznati kao "deer rubs" (na drveću i žbunju) i mirisne ogrebotine (na zemlji), deluju kao putokazi drugim životinjama o prisustvu jelena: upozorenje rivalima, zov potencijalnim partnerkama.
Ali čini se da miris nije jedini jezik kojim jeleni komuniciraju.
Naučnici sa Univerziteta Džordžija (UGA) u SAD otkrili su da ovi tragovi "svetle" u ultraljubičastim talasnim dužinama, za koje su prethodne studije pokazale da ih jeleni mogu videti.
"Rezultujuća fotoluminiscencija bila bi vidljiva jelenima na osnovu prethodno opisanih vizuelnih sposobnosti jelena", piše tim u svom objavljenom radu.
Ovo je prvi put da su naučnici dokumentovali dokaze da bilo koji sisar zapravo koristi fotoluminiscenciju u svom okruženju, iako se UV-indukovana fotoluminiscencija kod sisara proučava više od jednog veka.
Štaviše, studija ispunjava većinu uslova potrebnih da bi se moglo reći da fotoluminiscencija zaista ima biološku funkciju.
Danijel Derouz-Brokert, diplomirani istraživački asistent na UGA, i kolege sproveli su svoje istraživanje u istraživačkoj šumi od 337 hektara nazvanoj Vajthol, gde jeleni slobodno lutaju.
Tim je pronašao jelenske "putokaze" - 109 trljanja i 37 ogrebotina – tokom dve približno mesečne terenske studije u jesen 2024. godine, i vratio se svakom od njih noću sa ultraljubičastim baterijskim lampama koje dostižu vrhunac na 365 nm i 395 nm.
Obe ove talasne dužine obilno su prisutne na nebu u sumrak i zoru, kada su jeleni najaktivniji. A pošto su ranija istraživanja pokazala da jeleni mogu da vide refleksije ili emisije tih talasnih dužina, sve što dovoljno jako svetli pod ovim lampama bilo bi lako vidljivo jelenskom oku.
Kao zamenu naučnici su koristili alat koji meri vrednosti ozračenosti: koliko se svetlosti reflektuje ili emituje na svakoj talasnoj dužini sa određenog mesta.
"Trljanja i urin pronađeni na ogrebotinama izloženi 395 i 365 nm imali su veće prosečne vrednosti ozračenosti (odnosno, bili su svetliji) od okolnog okruženja i pokazivali su fotoluminiscenciju", izveštava tim.
Nije jasno koliko tog sjaja potiče od drveća i žbunja, a koliko dolazi od preostalih jelenskih tečnosti. Na primer, jelenski urin sadrži porfirine i aminokiseline koje su vidljive pod dužim UV talasnim dužinama. Smatra se da fenoli i terpeni koji se oslobađaju iz čeonih žlezda mužjaka jelena imaju sličnu osobinu.
Kada jeleni oštete biljke, izlažu drvenasti lignin i biljne terpene, vrste jedinjenja za koje je takođe poznato da pokazuju fotoluminiscenciju.
"Bilo da je fotoluminiscencija rezultat jelenskih čeonih žlezdanih izlučevina ili svojstava drveta, činjenica ostaje da se trljanja vizuelno izdvajaju od okolnog okruženja na način koji je jedinstveno prilagođen jelenskom vidu", napominje tim.
Pod obe vrste UV lampi, fotoluminiscencija koju emituju jelenski putokazi bila je odgovarajuće vrste da je registruju fotoreceptori u jelenskom oku osetljivi na kratkotalasnu i srednjetalasnu vidljivu svetlost. To, kažu naučnici, potvrđuje da je jelenski vid prilagođen uslovima slabog osvetljenja u zoru i sumrak.
Pročitaj još
Još impresivnije, to sugeriše da jeleni komuniciraju pomoću svetlećih "oglasnih tabli" širom šume koje mi ostali uopšte ne možemo ni da vidimo.
A šta jeleni poručuju? Dok se ne sprovedu dalja istraživanja, nećemo znati sa sigurnošću.
"Iako nismo direktno testirali promenu ponašanja kod jelena kao rezultat prisustva fotoluminiscencije, ozračenost trljanja se povećavala u isto vreme kada su se povećavali nivoi jelenskih hormona, a poznato je da se ponašanje menja sa napredovanjem sezone parenja", piše tim.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu "Ecology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Naučnici korak bliže otkrivanju tajne razmnožavanja dinosaurusa
21.10.2026.•
0
Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde kako su se dinosaurusi parili i razmnožavali, a fosilni ostaci, tragovi u stenama i povrede na kostima pružaju nove naznake o njihovom reproduktivnom ponašanju.
Nepoznata vrsta drevnog jaka otkrivena u Sibiru
21.10.2026.•
0
Naučnici su u Denisovoj pećini na planini Altaj u južnom delu Sibira otkrili ranije nepoznatu vrstu drevnog jaka, koja je živela na istom području kao denisovci i neandertalci.
Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
20.10.2026.•
0
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Komentari 2
Lovac
Kulturni Jelen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar