VIDEO: Prvi put snimljena čudna riba sa zlatnom krljušti i providnom glavom
Duboko ispod uzburkane površine okeana krije se svet koji izgleda neuporedivo neobičnije od svega što većina ljudi može da zamisli.
Na dnu Atlantskog okeana nalazi se megatransformna i rasedna zona Doldrums, udaljeni lavirint tektonskih pukotina u kojem se Zemljina kora neprekidno preoblikuje na granici dve tektonske ploče.
Naučnici su sada prvi put uspeli da zavire u njegovu jezivu i neočekivanu lepotu.
Koristeći daljinski upravljano podvodno vozilo SuBastian i autonomno podvodno vozilo The Childlike Empress, sa istraživačkog broda Falkor, tim predvođen morskim biologom Aronom Mikalefom iz Istraživačkog instituta Akvarijuma zaliva Monterej u Kaliforniji zabeležio je prizore koje ljudske oči nikada ranije nisu videle.
"Ovo otkriće pokazuje zašto istraživanje i dalje ima veliki značaj. Čak i u Atlantskom okeanu, gde se granice tektonskih ploča proučavaju decenijama, i dalje postoje mesta na kojima prvi detaljan pogled može da otkrije nešto potpuno novo. Ova ekspedicija pokazala je da čak i u jednom od najudaljenijih delova okeana naša planeta ostaje živa, dinamična i puna iznenađenja", rekao je Mikalef, prenosi ScienceAlert.
Područje Doldrums prostire se na oko 60.000 kvadratnih kilometara dna Atlantskog okeana, što je približno površina američkog jezera Mičigen. Preseca Srednjoatlantski greben, deo najdužeg planinskog lanca na Zemlji, i spušta se hiljadama metara u duboku bezdanu zonu okeana.
Kao i veći deo dubokog okeana, ovo područje do sada je bilo veoma slabo istraženo.
Međutim, upravo zato što preseca Srednjoatlantski greben, predstavlja idealnu prirodnu laboratoriju za proučavanje geoloških procesa koji oblikuju najduži planinski lanac na planeti.
Mikalef i njegove kolege proveli su mesec dana na brodu Falkor, koristeći vozila SuBastian i The Childlike Empress za istraživanje morskog dna. Naučni radovi o rezultatima još nisu objavljeni, ali prvi nalazi već su izazvali veliko uzbuđenje.
Tim je otkrio ne jedno, već dva do sada nepoznata hidrotermalna polja na dubini od gotovo 4.000 metara. To su mesta na kojima toplota i hemijske supstance iz unutrašnjosti Zemlje izbijaju u okean, stvarajući oaze života daleko od Sunčeve svetlosti.
Još značajnije je to što se čini da su oba hidrotermalna izvora povezana sa procesom serpentinizacije. Reč je o hemijskoj reakciji između morske vode i magmatske stene peridotita, pri kojoj nastaju vodonik i druga hemijska jedinjenja koja predstavljaju izvor energije za mikroorganizme u dubokom moru.
Do danas je poznato svega nekoliko hidrotermalnih polja nastalih ovim procesom, među kojima je i čuveno hidrotermalno polje Izgubljeni grad.
Pošto predstavljaju izuzetno bogata staništa života, naučnici ih proučavaju ne samo kako bi bolje razumeli Zemlju, već i zbog mogućnosti da slični uslovi postoje na drugim svetovima, poput ledenih okeanskih meseca Evrope i Enkelada.
"Serpentinizacija je proces u kojem morska voda reaguje sa mineralima u stenama, pri čemu nastaju toplota i hemijska energija koje omogućavaju život u dubokom okeanu bez Sunčeve svetlosti. Zato bolje razumevanje ovih sistema može pomoći u potrazi za životom na drugim planetama", rekla je Đotika Virmani, izvršna direktorka Šmit instituta za okeane.
Hidrotermalni izvori bili su prepuni života. Oko njih su se rojili škampi, kretali sablasni rakovi, dok su nežne morske sase njihale svoje pipke na morskim strujama, a vrela voda izlazila kroz otvore u dimnjacima na kojima su živeli.
Međutim, iz tame su se pojavila i druga iznenađenja.
Posebnu pažnju privuklo je prvo ikada snimanje jedne vrste ribe sa providnom glavom iz porodice riba sa cevastim očima, koja živi u zoni sumraka okeana, na dubinama od nekoliko stotina do nekoliko hiljada metara.
For the "Awesomely Peculiar Hall of Fame" — extremely rare sighting of a barreleye fish & first footage of this species, Winteria telescopa, alive in situ. Filmed during the #Doldrums expedition at 710 m. Read more about tubular eyes & a light organ here: https://t.co/oqf0OT4mlr pic.twitter.com/wmIKhJ3SoX
— Schmidt Ocean (@SchmidtOcean) June 29, 2026
Riba je snimljena na dubini od 710 metara i pripada vrsti Winteria telescopa, koja prema navodima Šmit instituta za okeane, nikada ranije nije bila snimljena u svom prirodnom staništu.
Pročitaj još
Ovo otkriće veoma je značajno.
Ribe iz ove grupe poznate su po izuzetno neobičnim očima - imaju dve cevaste oči sa svetlosno osetljivim sočivima koje se nalaze unutar providne kupole ispunjene tečnošću na vrhu glave. Ta providna kupola veoma je krhka i urušava se kada se riba izvuče na površinu.
Zbog toga naučnici dugo nisu ni znali da ona postoji. Tek posmatranjem ovih životinja u njihovom prirodnom okruženju moguće je razumeti ovu neobičnu evolutivnu prilagodbu.
Na još većoj dubini, od 3.634 metra, istraživači su dva puta naišli na jednog od najjezivijih stanovnika dubokog mora - džinovsku lignju iz roda Magnapinna.
Za detaljnije rezultate biće potrebno još vremena.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
20.10.2026.•
0
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar