Sprema se "rat" između ljudi i slonova u južnoj Africi

Autor: 021.rs

Život
13.07.2026.
08:40 > 23:51
Čiji je otisak veći - slonov ili ljudski? Zavisi od toga kako ga merite. Kako čovečanstvo ostavlja sve veći trag na afričkoj savani, tako sve češće stajemo na put divljim slonovima.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država i Namibije sada upozoravaju da je u toku svojevrsni "rat za teritoriju".
 
U Namibiji, Bocvani i delovima Angole i Zambije, ubrzano preuređenje divljih područja tokom poslednje dve decenije dovelo je ljude i slonove u sve češće sukobe.
 
To ugrožava i ljude i slonove.
Koristeći javno dostupne podatke, istraživači su identifikovali tri glavna faktora koja su od 2004. do 2020. godine dovela do porasta sukoba između ljudi i slonova.
 
Rast ljudske populacije i širenje korišćenja zemljišta bili su glavni uzroci, dok su nestašice vode izazvane klimatskim promenama igrale manju, ali značajnu ulogu, prenosi ScienceAlert.
 
Ako se sva tri faktora nastave bez kontrole, algoritmi mašinskog učenja predviđaju da će budući sukobi oko zemljišta i resursa postati češći i zahvatiti sve veća područja.
"Utvrdili smo da će se površina područja sa visokim rizikom od sukoba između ljudi i slonova povećati za 33 do 100 odsto do 2085. godine. Agresivno širenje ljudskog korišćenja zemljišta dovodi do najdramatičnijeg povećanja sukoba...", zaključuje međunarodni istraživački tim.
 
Novi podaci dolaze u ključnom trenutku za zaštitu slonova u ovom delu južne Afrike.
 
U trenutku kada populacije afričkog savanskog slona (Loxodonta africana) konačno počinju da se oporavljaju nakon decenija krivolova, njihova staništa se istovremeno smanjuju.
 
Afrički savanski slonovi predstavljaju ključnu vrstu, što znači da od njihovog opstanka zavisi sudbina brojnih drugih životinja u ekosistemu savane. Nažalost, izgleda da naši putevi i ograde koji sve više zadiru u prirodu usmeravaju ove džinovske životinje pravo ka ljudskim naseljima.
 
U takvom neprirodnom okruženju poznato je da slonovi uništavaju useve, povređuju ljude, razaraju infrastrukturu i usmrćuju stoku. To može imati razorne posledice po lokalne zajednice, a u pojedinim slučajevima dovelo je i do ubijanja divljih slonova. Osim toga, narušava podršku lokalnog stanovništva zaštiti slonova.
 
"Ovi trendovi, zajedno sa mogućnošću da rastući klimatski pritisci dodatno pojačaju sukobe, predstavljaju ozbiljan izazov za upravljače prirodnim resursima u ovom regionu", pišu autori studije, koje predvodi Evan Patrik sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.
 
U timu su i istraživači sa Univerziteta Namibije, kao i iz Ministarstva životne sredine, šumarstva i turizma te zemlje.
 
U Namibiji je najčešći oblik sukoba između ljudi i slonova uništavanje poljoprivrednih useva od strane slonova. Pošto je poljoprivreda od presudnog značaja za ovaj region, autori studije ističu da sukobi sa slonovima "mogu prouzrokovati ekonomsku štetu koja prevazilazi lokalnu korist ostvarenu od trofejnog lova".
 
"Rat" koji se razvija između slonova i ljudi posebno se zaoštrava u namibijskoj oblasti Zambezi. Ovaj vlažni predeo nalazi se na istočnom uskom delu teritorije Namibije i veoma je privlačan za širenje poljoprivrednih aktivnosti. Istovremeno, on predstavlja važan koridor između glavnih rezervata za slonove, gde su ove velike životinje zakonski zaštićene.
U pojedinim oblastima zajedničkim zemljištem upravljaju same lokalne zajednice. Takav sistem uveden je kako bi na svojim precima nasleđenim teritorijama lokalno stanovništvo imalo zajednička vlasnička prava nad divljim životinjama i turističkim aktivnostima.
 
Međutim, poljoprivreda za sopstvene potrebe i dalje predstavlja glavni način opstanka mnogih stanovnika, što ih dovodi u direktan sukob sa slonovima.
 
U ovoj studiji sukobi između ljudi i slonova analizirani su u 38 zajedničkih zaštićenih područja sa brzim rastom broja stanovnika, u kojima zajedno živi gotovo 150.000 ljudi. Na osnovu tih podataka, procene za budućnost dosledno ukazuju na "trend sve većeg preklapanja i neslaganja između slonova i ljudske populacije".
 
Danas je u južnoj Africi, zahvaljujući merama zaštite prirode, zaštićeno gotovo 300.000 slonova, ali bi taj uspeh mogao biti doveden u pitanje. Bez pravovremenih mera, sukob oko teritorije između slonova i ljudi mogao bi naglo da se intenzivira do kraja ovog veka, zaključuju Patrik i njegove kolege.
 
 
Ipak, oni smatraju da činjenica da je način korišćenja zemljišta glavni uzrok sukoba između ljudi i slonova daje dodatnu odgovornost i mogućnost lokalnim donosiocima odluka. Prilikom planiranja budućeg razvoja, ostavljanje dovoljno prostora za slonove moglo bi da ublaži buduću štetu, omogući zajednički život ljudi i divljih životinja i "zaštiti egzistenciju ljudi i ugrožene vrste tokom narednih decenija", navode istraživači.
 
Još nije kasno da pojedini delovi savane ostanu netaknuti. Moramo pažljivo birati gde ćemo napraviti sledeći korak.
 
Studija je objavljena u naučnom časopisu "PNAS Nexus".
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

SLONOVI

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Grbović: Ako izbori budu u oktobru, penzioneri dobijaju jednokratnu pomoć u toku kampanje
Grbović: Ako izbori budu u oktobru, penzioneri dobijaju jednokratnu pomoć u toku kampanje
Ruski maloprodajni lanac Fix Price otvorio prvih pet prodavnica: Dve u Novom Sadu, tri u Beogradu
Ruski maloprodajni lanac Fix Price otvorio prvih pet prodavnica: Dve u Novom Sadu, tri u Beogradu
Savez slobodnih sindikata predložio zakon o pravima boraca: Predlažu mesečno nacionalno priznanje
Savez slobodnih sindikata predložio zakon o pravima boraca: Predlažu mesečno nacionalno priznanje

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja

Najkomentarisanije