Sprema se "rat" između ljudi i slonova u južnoj Africi
Čiji je otisak veći - slonov ili ljudski? Zavisi od toga kako ga merite. Kako čovečanstvo ostavlja sve veći trag na afričkoj savani, tako sve češće stajemo na put divljim slonovima.
Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država i Namibije sada upozoravaju da je u toku svojevrsni "rat za teritoriju".
U Namibiji, Bocvani i delovima Angole i Zambije, ubrzano preuređenje divljih područja tokom poslednje dve decenije dovelo je ljude i slonove u sve češće sukobe.
To ugrožava i ljude i slonove.
Koristeći javno dostupne podatke, istraživači su identifikovali tri glavna faktora koja su od 2004. do 2020. godine dovela do porasta sukoba između ljudi i slonova.
Rast ljudske populacije i širenje korišćenja zemljišta bili su glavni uzroci, dok su nestašice vode izazvane klimatskim promenama igrale manju, ali značajnu ulogu, prenosi ScienceAlert.
Ako se sva tri faktora nastave bez kontrole, algoritmi mašinskog učenja predviđaju da će budući sukobi oko zemljišta i resursa postati češći i zahvatiti sve veća područja.
"Utvrdili smo da će se površina područja sa visokim rizikom od sukoba između ljudi i slonova povećati za 33 do 100 odsto do 2085. godine. Agresivno širenje ljudskog korišćenja zemljišta dovodi do najdramatičnijeg povećanja sukoba...", zaključuje međunarodni istraživački tim.
Novi podaci dolaze u ključnom trenutku za zaštitu slonova u ovom delu južne Afrike.
U trenutku kada populacije afričkog savanskog slona (Loxodonta africana) konačno počinju da se oporavljaju nakon decenija krivolova, njihova staništa se istovremeno smanjuju.
Afrički savanski slonovi predstavljaju ključnu vrstu, što znači da od njihovog opstanka zavisi sudbina brojnih drugih životinja u ekosistemu savane. Nažalost, izgleda da naši putevi i ograde koji sve više zadiru u prirodu usmeravaju ove džinovske životinje pravo ka ljudskim naseljima.
U takvom neprirodnom okruženju poznato je da slonovi uništavaju useve, povređuju ljude, razaraju infrastrukturu i usmrćuju stoku. To može imati razorne posledice po lokalne zajednice, a u pojedinim slučajevima dovelo je i do ubijanja divljih slonova. Osim toga, narušava podršku lokalnog stanovništva zaštiti slonova.
"Ovi trendovi, zajedno sa mogućnošću da rastući klimatski pritisci dodatno pojačaju sukobe, predstavljaju ozbiljan izazov za upravljače prirodnim resursima u ovom regionu", pišu autori studije, koje predvodi Evan Patrik sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.
U timu su i istraživači sa Univerziteta Namibije, kao i iz Ministarstva životne sredine, šumarstva i turizma te zemlje.
U Namibiji je najčešći oblik sukoba između ljudi i slonova uništavanje poljoprivrednih useva od strane slonova. Pošto je poljoprivreda od presudnog značaja za ovaj region, autori studije ističu da sukobi sa slonovima "mogu prouzrokovati ekonomsku štetu koja prevazilazi lokalnu korist ostvarenu od trofejnog lova".
"Rat" koji se razvija između slonova i ljudi posebno se zaoštrava u namibijskoj oblasti Zambezi. Ovaj vlažni predeo nalazi se na istočnom uskom delu teritorije Namibije i veoma je privlačan za širenje poljoprivrednih aktivnosti. Istovremeno, on predstavlja važan koridor između glavnih rezervata za slonove, gde su ove velike životinje zakonski zaštićene.
Pročitaj još
U pojedinim oblastima zajedničkim zemljištem upravljaju same lokalne zajednice. Takav sistem uveden je kako bi na svojim precima nasleđenim teritorijama lokalno stanovništvo imalo zajednička vlasnička prava nad divljim životinjama i turističkim aktivnostima.
Međutim, poljoprivreda za sopstvene potrebe i dalje predstavlja glavni način opstanka mnogih stanovnika, što ih dovodi u direktan sukob sa slonovima.
U ovoj studiji sukobi između ljudi i slonova analizirani su u 38 zajedničkih zaštićenih područja sa brzim rastom broja stanovnika, u kojima zajedno živi gotovo 150.000 ljudi. Na osnovu tih podataka, procene za budućnost dosledno ukazuju na "trend sve većeg preklapanja i neslaganja između slonova i ljudske populacije".
Danas je u južnoj Africi, zahvaljujući merama zaštite prirode, zaštićeno gotovo 300.000 slonova, ali bi taj uspeh mogao biti doveden u pitanje. Bez pravovremenih mera, sukob oko teritorije između slonova i ljudi mogao bi naglo da se intenzivira do kraja ovog veka, zaključuju Patrik i njegove kolege.
Ipak, oni smatraju da činjenica da je način korišćenja zemljišta glavni uzrok sukoba između ljudi i slonova daje dodatnu odgovornost i mogućnost lokalnim donosiocima odluka. Prilikom planiranja budućeg razvoja, ostavljanje dovoljno prostora za slonove moglo bi da ublaži buduću štetu, omogući zajednički život ljudi i divljih životinja i "zaštiti egzistenciju ljudi i ugrožene vrste tokom narednih decenija", navode istraživači.
Još nije kasno da pojedini delovi savane ostanu netaknuti. Moramo pažljivo birati gde ćemo napraviti sledeći korak.
Studija je objavljena u naučnom časopisu "PNAS Nexus".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Buka i klimatske promene ugrozile prelepu pticu - himalajskog monala
11.10.2026.•
0
Dve studije indijskih istraživača pokazale su da porast ljudske aktivnosti utiče na stanište i način komunikacije himalajskog monala, ptice koja je važan deo kulture i folklora regiona, objavio je BBC.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar