Dobre su u matematici, vole džez i imaju najboljeg prijatelja: Devet neverovatnih stvari o ajkulama

Autor: 021.rs

Život

19.07.2026.

12:30 > 22:47

Ajkule su među prvim kičmenim grabljivicama na Zemlji – a nakon stotina miliona godina evolucije usput su razvile neka iznenađujuća svojstva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Evo devet neverovatnih činjenica o ajkulama.

1. Kada gotovo sve ostalo na Zemlji izumre, ajkule prežive

Ajkule (ili njihovi bliski preci) preživele su svih pet velikih masovnih izumiranja na Zemlji - uključujući najveće i najrazornije, permsko-trijasko izumiranje, poznato i kao "Veliko izumiranje". Ovaj katastrofalni klimatski događaj uništio je većinu života na Zemlji, uključujući oko 90 odsto morskog sveta, piše BBC.

Ali ajkule su opstale. Danas se mogu pronaći gotovo u svakom delu okeana.

2. Ajkule umeju da računaju

Iako se o ajkulama često misli kao o bezumnim grabljivicama koje pokreću isključivo instinkt i nezasita glad, naučna istraživanja pokazuju da su zapravo prilično inteligentne i da dobro uče. Mogu da razlikuju veoma slične zvukove, kao i različite apstraktne šare i obojene geometrijske oblike.

U jednom poznatom eksperimentu pokazalo se da mlade sive bambusove ajkule pamte informacije o oblicima i optičkim iluzijama gotovo godinu dana. Takođe umeju da izvode jednostavne matematičke zadatke, razlikujući količine kao što su tri i pet, odnosno četiri i sedam (ali ne i količine koje su toliko bliske kao četiri i pet).

3. Ajkule vole džez

Primercima ajkula vrste port džekson, koja živi pri dnu mora, postavljen je izazov: kada se pusti muzika, trebalo je da doplivaju do određenog mesta u akvarijumu, gde bi kao nagradu dobile hranu.

Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Mekvori u Sidneju, pokazala je da su ajkule povezivale mesto za hranjenje sa džez muzikom, ali nisu uspele da uspostave istu vezu kada je puštana klasična muzika.

4. Ajkule imaju pupak

Dok neke ajkule polažu jaja, mnoge - uključujući bik-ajkule i ajkule čekićare - nose mladunce u materici i hrane ih preko pupčane vrpce, baš kao ljudi. Zato mladunci nekoliko nedelja ili meseci nakon rođenja imaju pupak, sve dok ožiljak od pupčane vrpce ne zaraste.

Druge ajkule niti polažu jaja niti nose mladunce u materici kao sisari. Kod njih se embrioni razvijaju u jajima koja se izlegu dok su još u telu majke. Ti mladunci se zatim rađaju živi. Tako se, na primer, razmnožava bodljikava pasja ajkula, čija trudnoća može da traje i do dve godine.

5. Mladunci ajkula jedu jedni druge u materici

Mladunci peščane tigraste ajkule od samog početka vode borbu za opstanak - još dok su u telu majke.

Ženke ove vrste imaju dve materice, a u svakoj može da se razvija čak pet mladunaca. Međutim, embrioni jedu svoju braću i sestre sve dok ne ostane samo jedan. Ova pojava poznata je kao intrauterini kanibalizam ili adelfofagija, što znači "jedenje sopstvenog brata".

Kada pojedu svu svoju braću i sestre, mladunci peščane tigraste ajkule dobijaju isključiv pristup stalnoj zalihi neoplođenih jaja koja njihova majka nastavlja da proizvodi, zbog čega su snažni i dobro razvijeni u trenutku rođenja.

6. Ajkule imaju najbolje prijatelje

Ajkule nisu usamljeni lovci kakvima ih često predstavljaju.

Sive grebenske ajkule vole da provode vreme sa istom grupom prijatelja čak četiri godine, razdvajajući se u manje grupe, odlazeći svojim putem, a zatim se ponovo okupljaju tokom različitih godišnjih doba.

Mlade limun-ajkule takođe vole da žive u grupama i, što je još važnije, tokom tih društvenih kontakata uče jedne od drugih nove veštine - poput pronalaženja hrane ili izbegavanja predatora. Najviše vole društvo drugih limun-ajkula približno iste veličine i onih koje su ranije upoznale.

Čak je moguće da i velike bele ajkule imaju najbolje prijatelje. Iako se obično smatraju samotnjacima, dve velike bele ajkule, nazvane Sajmon i Džekil, primećene su kako zajedno prelaze 6.000 kilometara, a da se nijednom nisu razdvojile.

7. Tela ajkula prekrivena su sitnim zubima

Koža ajkule predstavlja pravo čudo prirode. U Italiji u 18. veku zanatlije su je koristile za glačanje nežnih ivica neprocenjivih Stradivarijevih violina. U viktorijanskoj Britaniji postala je omiljen materijal među majstorima koji su izrađivali nameštaj i nazivali su je "šagrin".

Umesto krljušti, koža ajkule prekrivena je bezbrojnim sitnim "zubima", koji se nazivaju dentikli. Tokom plivanja oni se polegnu pod dejstvom vode, smanjujući otpor. Ako rukom pređete suprotno od njihovog pravca, osećaj će biti kao da dodirujete veoma grub brusni papir.

Ajkule se ponekad namerno očešu o nepoznate predmete kako bi grubom površinom kože ispitale njihovu teksturu i čvrstinu - svojevrsna "proba" za predmete koji možda nisu hrana.

8. Ajkule mogu da osete kako vam srce kuca

Ajkule imaju osam čula. Pored naših pet osnovnih čula - vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira - poseduju i dodatna "superčula" koja im omogućavaju da registruju promene pritiska ili električnog napona u vodi, pa čak i Zemljino magnetno polje.

Nizovi pora poznati kao bočne linije protežu se sa obe strane tela ajkule. Ispunjeni su tečnošću i posebnim čulnim ćelijama. Kretanje vode oko ajkule pokreće ove dlačicama slične ćelije u tečnosti, omogućavajući joj da registruje vibracije.

Jamasti organi sadrže slične čulne ćelije nalik dlačicama i rasuti su po čitavom telu. Njihova uloga još nije u potpunosti razjašnjena, ali istraživači smatraju da služe kao mehanoreceptori koji registruju pokrete ili promene pritiska u vodi.

Druga grupa receptora, Lorencinijeve ampule, verovatno služe i za registrovanje električnih i magnetnih polja. Stotine ili hiljade ovih pora nalaze se na glavi ajkule, a svaka je ispunjena osetljivim nervnim ćelijama. Zahvaljujući njima ajkule mogu da registruju električne impulse koje stvaraju kontrakcije mišića obližnjih životinja, na primer, otkucaje srca, kao i da love u potpunom mraku ili pronađu plen sakriven u pesku. Lorencinijeve ampule možda im takođe pomažu da pređu hiljade kilometara okeanom koristeći Zemljino magnetno polje za navigaciju.

9. Ajkule su starije od drveća, Saturnovih prstenova i Severnjače

Ajkule su neverovatno drevne životinje. Najstariji fosilni tragovi predaka današnjih ajkula jesu krljušti stare oko 450 miliona godina. To je oko 60 miliona godina pre prvih stabala, 220 miliona godina pre dinosaurusa, 350 miliona godina pre nastanka Saturnovih prstenova i 380 miliona godina pre nastanka zvezde Severnjače.

Prvi zubi nalik zubima ajkula pojavili su se pre oko 410 miliona godina, a prva grupa koja je zaista ličila na današnje ajkule razvila se pre oko 380 miliona godina. Mnoge od tih drevnih riba tehnički možda nisu bile prave ajkule, ali su bile njihovi bliski srodnici. Zatim se, pre 195 miliona godina, pojavila najstarija poznata grupa modernih ajkula, sa pokretljivim, isturenim vilicama i sposobnošću bržeg plivanja.

Danas postoji oko 500 vrsta ajkula. Taj broj je znatno manji nego na vrhuncu njihove raznovrsnosti pre oko 50 miliona godina, iako se nove vrste neprestano otkrivaju.

Što se tiče naše povezanosti sa ovim vrhunskim morskim grabljivicama, najbliži zajednički predak ljudi i ajkula živeo je pre oko 440 miliona godina, iako je mnogo više ličio na ajkulu nego na čoveka. Naše evolutivne linije razdvojile su se pre stotina miliona godina - ali naše postojanje na ovoj Zemlji i dalje je neraskidivo povezano.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ajkule

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Saša

21.07.2026 • 21:43

Bravo

Napokon pravi članak. Odavno govorim da nema šanse da se ajkule zabune kad napadnu čoveka. Napadnu jer ih nismo naučili da ne smeju.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.