Dobre su u matematici, vole džez i imaju najboljeg prijatelja: Devet neverovatnih stvari o ajkulama
Ajkule su među prvim kičmenim grabljivicama na Zemlji – a nakon stotina miliona godina evolucije usput su razvile neka iznenađujuća svojstva.
Evo devet neverovatnih činjenica o ajkulama.
1. Kada gotovo sve ostalo na Zemlji izumre, ajkule prežive
Ajkule (ili njihovi bliski preci) preživele su svih pet velikih masovnih izumiranja na Zemlji - uključujući najveće i najrazornije, permsko-trijasko izumiranje, poznato i kao "Veliko izumiranje". Ovaj katastrofalni klimatski događaj uništio je većinu života na Zemlji, uključujući oko 90 odsto morskog sveta, piše BBC.
Ali ajkule su opstale. Danas se mogu pronaći gotovo u svakom delu okeana.
2. Ajkule umeju da računaju
Iako se o ajkulama često misli kao o bezumnim grabljivicama koje pokreću isključivo instinkt i nezasita glad, naučna istraživanja pokazuju da su zapravo prilično inteligentne i da dobro uče. Mogu da razlikuju veoma slične zvukove, kao i različite apstraktne šare i obojene geometrijske oblike.
U jednom poznatom eksperimentu pokazalo se da mlade sive bambusove ajkule pamte informacije o oblicima i optičkim iluzijama gotovo godinu dana. Takođe umeju da izvode jednostavne matematičke zadatke, razlikujući količine kao što su tri i pet, odnosno četiri i sedam (ali ne i količine koje su toliko bliske kao četiri i pet).
3. Ajkule vole džez
Primercima ajkula vrste port džekson, koja živi pri dnu mora, postavljen je izazov: kada se pusti muzika, trebalo je da doplivaju do određenog mesta u akvarijumu, gde bi kao nagradu dobile hranu.
Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Mekvori u Sidneju, pokazala je da su ajkule povezivale mesto za hranjenje sa džez muzikom, ali nisu uspele da uspostave istu vezu kada je puštana klasična muzika.
4. Ajkule imaju pupak
Dok neke ajkule polažu jaja, mnoge - uključujući bik-ajkule i ajkule čekićare - nose mladunce u materici i hrane ih preko pupčane vrpce, baš kao ljudi. Zato mladunci nekoliko nedelja ili meseci nakon rođenja imaju pupak, sve dok ožiljak od pupčane vrpce ne zaraste.
Druge ajkule niti polažu jaja niti nose mladunce u materici kao sisari. Kod njih se embrioni razvijaju u jajima koja se izlegu dok su još u telu majke. Ti mladunci se zatim rađaju živi. Tako se, na primer, razmnožava bodljikava pasja ajkula, čija trudnoća može da traje i do dve godine.
5. Mladunci ajkula jedu jedni druge u materici
Mladunci peščane tigraste ajkule od samog početka vode borbu za opstanak - još dok su u telu majke.
Ženke ove vrste imaju dve materice, a u svakoj može da se razvija čak pet mladunaca. Međutim, embrioni jedu svoju braću i sestre sve dok ne ostane samo jedan. Ova pojava poznata je kao intrauterini kanibalizam ili adelfofagija, što znači "jedenje sopstvenog brata".
Kada pojedu svu svoju braću i sestre, mladunci peščane tigraste ajkule dobijaju isključiv pristup stalnoj zalihi neoplođenih jaja koja njihova majka nastavlja da proizvodi, zbog čega su snažni i dobro razvijeni u trenutku rođenja.
6. Ajkule imaju najbolje prijatelje
Ajkule nisu usamljeni lovci kakvima ih često predstavljaju.
Sive grebenske ajkule vole da provode vreme sa istom grupom prijatelja čak četiri godine, razdvajajući se u manje grupe, odlazeći svojim putem, a zatim se ponovo okupljaju tokom različitih godišnjih doba.
Mlade limun-ajkule takođe vole da žive u grupama i, što je još važnije, tokom tih društvenih kontakata uče jedne od drugih nove veštine - poput pronalaženja hrane ili izbegavanja predatora. Najviše vole društvo drugih limun-ajkula približno iste veličine i onih koje su ranije upoznale.
Čak je moguće da i velike bele ajkule imaju najbolje prijatelje. Iako se obično smatraju samotnjacima, dve velike bele ajkule, nazvane Sajmon i Džekil, primećene su kako zajedno prelaze 6.000 kilometara, a da se nijednom nisu razdvojile.
7. Tela ajkula prekrivena su sitnim zubima
Koža ajkule predstavlja pravo čudo prirode. U Italiji u 18. veku zanatlije su je koristile za glačanje nežnih ivica neprocenjivih Stradivarijevih violina. U viktorijanskoj Britaniji postala je omiljen materijal među majstorima koji su izrađivali nameštaj i nazivali su je "šagrin".
Umesto krljušti, koža ajkule prekrivena je bezbrojnim sitnim "zubima", koji se nazivaju dentikli. Tokom plivanja oni se polegnu pod dejstvom vode, smanjujući otpor. Ako rukom pređete suprotno od njihovog pravca, osećaj će biti kao da dodirujete veoma grub brusni papir.
Ajkule se ponekad namerno očešu o nepoznate predmete kako bi grubom površinom kože ispitale njihovu teksturu i čvrstinu - svojevrsna "proba" za predmete koji možda nisu hrana.
Pročitaj još
8. Ajkule mogu da osete kako vam srce kuca
Ajkule imaju osam čula. Pored naših pet osnovnih čula - vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira - poseduju i dodatna "superčula" koja im omogućavaju da registruju promene pritiska ili električnog napona u vodi, pa čak i Zemljino magnetno polje.
Nizovi pora poznati kao bočne linije protežu se sa obe strane tela ajkule. Ispunjeni su tečnošću i posebnim čulnim ćelijama. Kretanje vode oko ajkule pokreće ove dlačicama slične ćelije u tečnosti, omogućavajući joj da registruje vibracije.
Jamasti organi sadrže slične čulne ćelije nalik dlačicama i rasuti su po čitavom telu. Njihova uloga još nije u potpunosti razjašnjena, ali istraživači smatraju da služe kao mehanoreceptori koji registruju pokrete ili promene pritiska u vodi.
Druga grupa receptora, Lorencinijeve ampule, verovatno služe i za registrovanje električnih i magnetnih polja. Stotine ili hiljade ovih pora nalaze se na glavi ajkule, a svaka je ispunjena osetljivim nervnim ćelijama. Zahvaljujući njima ajkule mogu da registruju električne impulse koje stvaraju kontrakcije mišića obližnjih životinja, na primer, otkucaje srca, kao i da love u potpunom mraku ili pronađu plen sakriven u pesku. Lorencinijeve ampule možda im takođe pomažu da pređu hiljade kilometara okeanom koristeći Zemljino magnetno polje za navigaciju.
9. Ajkule su starije od drveća, Saturnovih prstenova i Severnjače
Ajkule su neverovatno drevne životinje. Najstariji fosilni tragovi predaka današnjih ajkula jesu krljušti stare oko 450 miliona godina. To je oko 60 miliona godina pre prvih stabala, 220 miliona godina pre dinosaurusa, 350 miliona godina pre nastanka Saturnovih prstenova i 380 miliona godina pre nastanka zvezde Severnjače.
Prvi zubi nalik zubima ajkula pojavili su se pre oko 410 miliona godina, a prva grupa koja je zaista ličila na današnje ajkule razvila se pre oko 380 miliona godina. Mnoge od tih drevnih riba tehnički možda nisu bile prave ajkule, ali su bile njihovi bliski srodnici. Zatim se, pre 195 miliona godina, pojavila najstarija poznata grupa modernih ajkula, sa pokretljivim, isturenim vilicama i sposobnošću bržeg plivanja.
Danas postoji oko 500 vrsta ajkula. Taj broj je znatno manji nego na vrhuncu njihove raznovrsnosti pre oko 50 miliona godina, iako se nove vrste neprestano otkrivaju.
Što se tiče naše povezanosti sa ovim vrhunskim morskim grabljivicama, najbliži zajednički predak ljudi i ajkula živeo je pre oko 440 miliona godina, iako je mnogo više ličio na ajkulu nego na čoveka. Naše evolutivne linije razdvojile su se pre stotina miliona godina - ali naše postojanje na ovoj Zemlji i dalje je neraskidivo povezano.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Policijski psi pobegli iz kuće trenera u Britaniji i ujeli ljude na ulici
25.10.2026.•
0
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
VIDEO: Više od 50 mladunaca sibirskog tigra rođeno u najvećem centru za uzgoj na svetu
25.10.2026.•
0
Više od 50 mladunaca sibirskog tigra došlo je na svet od početka prolećne sezone parenja u Centru za uzgoj mačaka Hengdaohezi u severoistočnoj kineskoj provinciji Hejlongđang.
Medonosne pčele maltretiraju druge oprašivače i otimaju im hranu
25.10.2026.•
0
Medonosne pčele često koriste agresiju kako bi oterale druge insekte sa cvetova i obezbedile sebi pristup hrani, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika.
Komentari 1
Saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar