Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
Foto: Pixabay
Naučnici još pokušavaju da objasne zašto su ovakvi prizori, nekada gotovo nezamislivi, postali sve češći.
Fotograf divljih životinja Kris Falous i njegova supruga Monik 30. decembra zatekli su se usred spektakularnog prizora: stotine kitova izranjale su, zaranjale i iskakale iz vode.
"To je jedno od najintenzivnijih čulnih iskustava koje možete da doživite. Zaista je zadivljujuće biti toliko blizu životinja dugih 15 do 18 metara i videti ih toliko mnogo", kaže Falous, prenosi Science Focus.
Pre samo nekoliko decenija grbavi kitovi bili su na ivici izumiranja. Industrijski kitolov tokom 19. i 20. veka smanjio je njihove populacije za više od 95 odsto. Međutim, nakon uvođenja moratorijuma na komercijalni kitolov 1985. godine, njihov broj počeo je da se oporavlja.
Danas se svetska populacija procenjuje na oko 80.000 jedinki, u poređenju sa približno 10.000 na vrhuncu industrijskog kitolova.
Ipak, sam oporavak populacije ne objašnjava neobično ponašanje kitova.
Takozvane supergrupe, okupljanja najmanje 20 grbavih kitova koja traju satima, počele su da se pojavljuju tek oko 2011. godine. Između 2015. i 2022. istraživači su zabeležili 239 takvih okupljanja, a njihova učestalost nastavila je da raste.
Elisa Sejbot sa Univerziteta u Pretoriji, koja predvodi istraživanja ove pojave, smatra da je reč o novom ponašanju.
"Da su ovakva okupljanja postojala ranije, verovatno bismo imali zapise o njima, čak i iz vremena kitolova. Međutim, tadašnji izvori pominju samo grupe od 10 do 15 jedinki", objašnjava ona.
Zašto se kitovi okupljaju?
Naučnici su otkrili da supergrupe uglavnom čine mladi kitovi koji još nisu dostigli reproduktivnu zrelost. Njihov sastav stalno se menja: velike grupe se formiraju, razdvajaju na manje i ponovo okupljaju.
Jedno od najverovatnijih objašnjenja jeste obilje hrane duž zapadne obale Južne Afrike.
Na tom području nalazi se sistem Benguela, gde se hladna voda bogata hranljivim materijama izdiže iz okeanskih dubina. To podstiče razmnožavanje planktona, koji privlači kril, sitne ribe i druge organizme kojima se kitovi hrane.
Budući da jednom grbavom kitu dnevno može biti potrebno više od tone hrane, ovakva područja predstavljaju izuzetno privlačna hranilišta.
Međutim, naučnici sumnjaju da važnu ulogu imaju i klimatske promene.
Zagrevanje okeana i smanjivanje površine morskog leda na Antarktiku ugrožavaju kril, tradicionalni izvor hrane grbavih kitova sa južne hemisfere.
Jedno istraživanje pokazalo je da je u godinama sa manjom dostupnošću krila udeo gravidnih ženki grbavih kitova opao sa 86 na svega 29 odsto.
"Moguće je da je uzrok veća dostupnost hrane na zapadnoj obali Južne Afrike, u kombinaciji sa manjom dostupnošću krila na Antarktiku. To ih podstiče da istražuju alternativna hranilišta", kaže Sejbot.
Istraživači razmatraju i mogućnost da kitovi međusobno sarađuju tokom hranjenja.
Grbavi kitovi poznati su po tehnici lova u kojoj stvaraju mrežu od mehurića kako bi zarobili plen blizu površine vode. Naučnici pretpostavljaju da bi slična saradnja mogla da objasni zašto se toliko jedinki okuplja na malom prostoru.
"Za njih bi bilo korisnije da rade kao tim kako bi efikasnije dolazili do hrane. Mora da postoji neka korist od toga što su toliko blizu jedni drugima", objašnjava Sejbot.
Pročitaj još
Šta se događa nakon okupljanja?
Jedna od najvećih nepoznanica jeste kuda kitovi odlaze nakon hranjenja.
Tokom 2025. godine istraživači su opremili nekoliko jedinki uređajima za praćenje. Većina je u početku ostala u istom području, ali još nije jasno da li kasnije odlaze na Antarktik ili nastavljaju da se hrane duž afričke obale.
Uprkos uspešnom oporavku populacije, grbavi kitovi i dalje se suočavaju sa ozbiljnim opasnostima. Osim klimatskih promena, ugrožava ih i intenzivan pomorski saobraćaj, posebno u blizini velikih luka poput Kejptauna i zaliva Saldanja.
Prema podacima organizacije Friend of the Sea, sudari sa teretnim, putničkim i ribarskim brodovima godišnje usmrte najmanje 20.000 kitova različitih vrsta širom sveta.
Ipak, Falous smatra da povratak grbavih kitova pokazuje koliko zaštita prirode može da bude uspešna.
"Porast njihovog broja odražava posvećenost ljudi njihovom spasavanju i promenu stavova vlada. Oni su simbol onoga što je moguće kada prirodi pružimo priliku da se oporavi", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Buka i klimatske promene ugrozile prelepu pticu - himalajskog monala
11.10.2026.•
0
Dve studije indijskih istraživača pokazale su da porast ljudske aktivnosti utiče na stanište i način komunikacije himalajskog monala, ptice koja je važan deo kulture i folklora regiona, objavio je BBC.
Naučnici otkrili iznenađujuću vezu između mačaka i sreće
11.10.2026.•
0
Zemlje sa većim brojem domaćih mačaka uglavnom imaju srećnije stanovništvo, pokazalo je novo istraživanje međunarodnog tima naučnika, objavljeno u časopisu "PLOS One".
Veliki psi stare brže od malih zbog promena u DNK, pokazala studija
10.10.2026.•
0
Veliki psi imaju kraći životni vek od malih rasa zbog razlika u DNK koje mogu da ubrzaju starenje, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu "Science".
Ako lovite štuku, ovo treba da znate: Kad jednom prepozna mamac, drugi put ne grize
07.10.2026.•
2
Istraživanje stručnjaka nemačkog Instituta za istraživanje ribarstva "Langenargen" pokazalo je da štuka prepoznaje ribolovne mamce i da ribe oslobođene nakon što su se jednom upecale na mamce, ređe grizu iste mamce.
Hapšenja u Vijetnamu zbog krađe i prodaje mačaka za ishranu
07.10.2026.•
0
Policija u vijetnamskom gradu Ho Ši Minu uhapsila je 12 muškaraca osumnjičenih da su bili deo organizovane mreže koja je krala i preprodavala mačke za ishranu.
VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji
05.10.2026.•
0
BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.
Medved ubijen u predgrađu Tokija
05.10.2026.•
0
Azijski crni medved ubijen je u zapadnom delu Tokija tokom hitne intervencije zbog bezbednosti građana, a lokalne vlasti saopštile su da je bio dugačak 147 centimetara i težak 65 kilograma.
Rusija priprema mere za kontrolu populacije medveda nakon niza smrtonosnih napada
05.10.2026.•
0
Ruska vlada saopštila je da priprema hitne mere za kontrolu populacije mrkih medveda, čiji je broj u pojedinim regionima izmakao kontroli, nakon što su u napadima stradale najmanje 22 osobe.
VIDEO Ovo su dve najglasnije ptice na svetu: Prave buku kao pneumatski čekić
05.10.2026.•
0
Dve vrste postale su novi kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Identifikovane nove vrste pingvina na Kegelanskim ostrvima
05.10.2026.•
0
Međunarodni tim naučnika, koji su predvodili čileanski biolozi, identifikovao je novu vrstu "gentu pingvina" na Kegelenskim ostrvima prvi put posle više od 100 godina.
VIDEO: Čivava Komando najmanji novi regrut Nacionalne garde Meksika
05.10.2026.•
0
Nacionalna garda Meksika predstavila je svog najmanjeg novog regruta - čivavu po imenu Komando.
VIDEO: Bekpak pobednik ovogodišnje Nedelje debelih medveda na Aljasci
05.10.2026.•
0
Na tradicionalnom takmičenju "Nedelja debelih medveda", koje se svake godine održava u Nacionalnom parku Katmaj na Aljasci, ove godine pobedio je medved Bekpak.
Japanac uhapšen jer je držao krokodila kao kućnog ljubimca
05.10.2026.•
0
Vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca iz Osake uhapšen je zbog sumnje da je bez dozvole držao krokodila dugog 1,5 metara.
VIDEO Šetnja "kobasičica": Stotine jazavičara u kostimima prošetale centrom Pariza
05.10.2026.•
0
Stotine jazavičara prošetale su Jelisejskim poljima u Parizu u okviru tradicionalne manifestacije "Paris Sausage Walk", koja je ove godine održana sedmi put.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar