Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
Foto: Pixabay
Voda vijuga i račva se u tokove koji se ponovo spajaju, a iza gomila pruća nastaju bazeni. Mlade vrbe koje crpe vlagu iz tla, prostiru se stotinak metara od obala, a iz duboke vode pomaljaju se smeđe glave dabrova.
"Ovde im je odlično", rekao je Remzi posmatrajući s osmehom, "korisni su nama, a nadam se i mi njima".
Ranč porodice Remzi, u jugozapadnom delu Vajominga, jedno je od mnogih područja koja prihvataju te poluvodene glodare kao "inženjere prirode".
Organizacije za zaštitu prirode i državne službe sve češće postavljaju "početne domove" od drveta i granja da bi podstakle dabrove da ih nasele i prošire. Brane dabrova usporavaju tok vode, pa se ona zadržava cele godine. Tako nastaje stanište za domaće vrste riba, a voda postaje i prirodna prepreka širenju šumskih požara.
Zagovornici ove prakse veruju da će ekosistem postati otporniji ako bude više dabrovih brana. Stručnjaci ističu da je to sve važnije, jer klimatske promene i prekomerna eksploatacija resursa pojačavaju sušu na zapadu SAD.
"U njihovoj prirodi je jedna stvar: pregrađuju potoke i stvaraju staništa sa dubokom vodom kako bi mogli da prežive", kaže Nik Volrat, rukovodilac projekta u neprofitnoj organizaciji "Trout Unlimited".
On je prvi to predložio Remziju, koji sada s ponosom "udomljava" više od 100 veštačkih dabrovih brana, pored onih koje su izgradile same životinje.
Volrat je nadgledao izgradnju 500 "početnih domova" za dabrove duž potoka koji se napajaju snegom i izvorima, uključujući i potok "Trout Creek" na ranču Remzijevih. Ovi potoci čine izvorišni deo reke Grin River, najveće pritoke reke Kolorado.
Materijal je jednostavan: nekoliko neobrađenih stubova pobodenih uspravno u korito potoka, granje labavo ispleteno oko njih, blato kojim se sve to učvršćuje. Ove konstrukcije, nalik pravim branama, obično se grade u blizini postojećih porodica dabrova da bi navele životinje da se tu "usele" i prilagode ih svojim potrebama.
Pročitaj još
Krajnji cilj je da u ključnim slivovima na zapadu SAD bude mnogo zdravih populacija dabrova.
"Dabrovi su nam jedinstveni saveznici u borbi protiv klimatskih promena", izjavila je Samanta Miler, viša aktivistkinja za zaštitu mesojeda u Centru za biološku raznovrsnost.
Bez dabrova, voda može proticati toliko brzo da erodira obale.
Kako je Remzi objasnio, tamo gde se voda zadržava, taloži se sediment, tlo se obnavlja, a vegetacija buja.
"Oni su zaista korisni kada grade brane tamo gde želimo, ali mogu predstavljati smetnju, ako ih izgrade na mestima gde pokušavamo da usmerimo tok vode", kazao je on.
Poplave uzrokovane dabrovim branama mogu biti blagodet za ekosisteme, ali su problem za kuće i farme pored reka i potoka.
Državni univerzitet Jute vodi program države Juta za premeštanje dabrova. Životinje koje prave probleme na privatnim posedima prenose se na udaljene vodotoke gde su potrebne.
Dabrovi se hvataju živi u zamke, a zatim odlaze u karantin. Cilj je da se porodice održe na okupu i spreči širenje invazivnih vrsta pre nego što se životinje puste u divljinu. Od 2019. godine program godišnje premesti oko 100 dabrova.
Država zabranjuje lov na dabrove i njihovo ubijanje u ključnim slivovima gde nastoji da poveća njihovu brojnost. Ona takođe plaća lovcima da ih hvataju žive i predaju obučenim stručnjacima za premeštanje.
Nik Bouvs, ekolog vodenih staništa i predavač na Univerzitetu Jute, učestvovao je u pokretanju ovog programa. On kaže da je dobio bezbroj zahteva za uklanjanje dabrova koji smetaju vlasnicima zemljišta.
Međutim, pre nego što ih izmesti, on obično predlaže rešenja koja omogućavaju suživot. Jedno od njih je fleksibilna cev, "uređaj za regulisanje nivoa vode". Ta cev prolazi kroz dabrovu branu i služi kao prelivni odvod.
Tu su i takozvani "dabrovi-obmanjivači" (beaver deceivers), zaštitni kavezi koji sprečavaju dabrove da začepe odvodne cevi, kao i ograde koje štite podnožje stabala.
"Ako su dabrovi nepoželjni, vredi ih ukloniti bez ubijanja, jer na drugom mestu ove životinje mogu biti korisne za vodene površine", rekao je Bouvs.
"Populacije dabrova su se značajno oporavile otkad su ih lovci na krzno u 19. veku doveli na rub izumiranja", navela je Miler. Ipak, dabrove i dalje treba štititi jer pomažu da se očuvaju oskudni vodni resursi na američkom Zapadu, dodala je ona.
Oregon i Vajoming ograničavaju komercijalni lov na dabrove, dok ga je Kalifornija u potpunosti zabranila.
Volrat i drugi zagovornici širenja staništa dabrova svesni su da treba još mnogo raditi da bi se ceo sliv suštinski promenio.
"To je samo kap u moru", rekao je on o dosadašnjim aktivnostima. Međutim, posle najveće zabeležene količine snega prošle zime, praćene rekordnim letnjim vrućinama, svaki napor dobija "mnogo veći značaj".
"Ako to uspemo da ponovimo stotinu, pa i hiljadu puta širom celog sliva reke Kolorado, možemo ostvariti mnogo veći uticaj na sam sistem", dodao je Volrat.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar