Simbol Dana primirja u Srbiji Natalijina ramonda potencijalna baza leka za Parkinsonovu bolest

Autor: Euronews Srbija

Život

11.11.2021.

17:09

Cvet koji je u Srbiji simbol primirja u Prvom svetskom ratu Natalijina ramonda mogao bi da doprinese razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti.

Biljka vaksrnica, poznatija kao srpska ramonda, simbol je današnjeg praznika, Dana primirja i ima sposobnost da nakon dugog perioda suše oživi, piše Euronews Srbija.

Kod biljaka ove vrste, zapaženo je da tokom dehidratacije, dolazi do povećanja proteina koji tokom nestanka vode igraju ulogu molekulskog štita.

Tim naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Hemijskog fakulteta Univerziteta Singidunum i Instituta a molekularnu genetiku ovaj cvet poslužio je kao inspiracija za istraživanje koje bi potencijalno moglo da dođe do leka za Parkinsonovu bolest.

Naučnica Marija Vidović vodila se idejom da to svojstvo iskoristi i kod ljudi spreči nagomilavanje proteina koji su uzročnici mnogih ljudskih bolesti, uključujući i Parkinsonovu bolest.

"Da Ramonda nije zaštićena, bilo bi jako teško izvesti izolovanjem iz biljke, znači ne bismo dobili u toj količini i te čistoće protein, a posebno je Ramonda serbika na crvenoj listi zaštićenih i svakako ne bismo mogli da koristimo samu biljku za protein. Mi smo samo iskoristili sekvencu proteina da nam drugi organizam u ovom slučaju bakterija, napravi dovoljnu količinu tih protetina, koju mi zatim prečistimo, proverimo čistoću i onda krenemo u laboratorijska ispitivanja", rekla je za Euronews Srbija Marija Vidović.

Identifikovanje proteina u Ramondi do sada nikada nije bilo rađeno, a kako bi sproveli istraživanje i napravili protein u laboratorijskim uslovima, potrebne su im bakterije.

Nakon završtetka kliničkih studija, postupak registracije leka započinje tako što proizvođač ili ovlašćeno lice, uz određenu dokumentaciju podnosi zahtev za registraciju leka Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Ukoliko se pri istraživanju pokaže da je moguće sprečiti nagomilavanje proteina, to bi potencijalno vodilo ka razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti, te bi za razliku od današnjih terapija koje leče posledice, novi lek, lečio bi uzrok.

Jedinstveni cvet sa istoka Srbije

Natalijina ramonda, jedinstven je cvet koji raste na istoku Srbije i koji je prvi klasifikovao Josif Pančić 1874. godine.

Pančić je ovom cvetu dao ime srpska ramonda, ali je cvet ostao poznat pod imenom koje mu je ranije dao dr Sava Petrović, Natalijina ramonda. Naime, Petrović je 1884. godine otkrio ovaj cvet, ali ga je Pančić kasnije klasifikovao. Sava Petrović je ovaj cvet prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. On je cvetu koji je otkrio ime dao po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Takođe, ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije. Danas raste u istočnoj Srbiji, kao i na Kajmakčalanu, gde je srpska vojska vodila bitke tokom Prvog svetskog rata. Zbog ugroženosti, ova biljka je u Srbiji strogo zaštićena.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Dan primirja Natalijina ramonda

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Nina

11.11.2021 • 22:18

Napokon lepa vest i dašak normalnog života iz moje zemlje.
Nauka! Znanje!

14 0 +14
HQ

11.11.2021 • 18:28

Natalija

Nisam znala da postoji ovako lekovit cvet kod nas u Srbiji!
Svaka čast mladim naučnicima na otkriću mogućeg leka za tako opaku bolest!
A tek ime po kome je cvet nazvan, Natalijina romanda!

9 2 +7
Slucaj

11.11.2021 • 17:56

Je l botanicari ne mogu da je razmnoze?

6 1 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.