SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Foto: Pixabay
Prema Izveštaju SZO iz 2025. godine, oko 16 odsto ljudi u svetu, odnosno gotovo svaka šesta osoba, navela je da se oseća usamljeno, prenosi N1.
SZO ukazuje i da usamljenost i socijalna izolacija mogu imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, kvalitet života i dugovečnost.
U izveštaju Komisije SZO navodi se da društvene veze predstavljaju nedovoljno prepoznat faktor zdravlja i blagostanja. Upravo zato se usamljenost povezuje sa većim rizikom od depresije, anksioznosti, lošijeg sna, kardiovaskularnih bolesti, kognitivnog opadanja i ranije smrtnosti.
Istovremeno, SZO upozorava da uzroke usamljenosti nije jednostavno identifikovati. Ona može nastati zbog ličnih, porodičnih, zdravstvenih, ekonomskih i društvenih okolnosti, od života u samačkom domaćinstvu, odsustva partnera i gubitka bliskih odnosa, do siromaštva, bolesti, marginalizacije i načina na koji koristimo digitalne tehnologije.
Ceo izveštaj Svetske zdravstvene organizacije dostupan je na linku OVDE.
Uzroci individualni i društveni
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Centra za brigu o mentalnom zdravlju Anja Simonović navodi da se uzroci mogu posmatrati na dva nivoa, individualnom i društvenom.
"Uzroci su mnogobrojni, a nalazi istraživanja višeslojni. Na individualnom nivou, ono što predviđa osećaj usamljenosti mogu biti rani obrasci nesigurne emocionalne vezanosti, nisko samopoštovanje i strah od odbacivanja. Na nivou odnosa sa drugima, usamljenost predviđa često nedostatak dubine u odnosima, npr. kada imamo mnogo poznanika, a malo suštinske bliskosti", navodi Simonović.
Srbija nema dovoljno redovnih, javno dostupnih istraživanja koja se bave time koliko se građani osećaju usamljeno. Ipak, pojedini podaci pokazuju promene koje mogu ukazivati na veći rizik od socijalne izolacije.
Prema podacima poslednjeg popisa, udeo neporodičnih domaćinstava u Srbiji porastao je sa 24 odsto 2011. godine na 32 odsto 2022. godine, što je posledica povećanja broja samačkih domaćinstava. Broj samačkih domaćinstava porastao je sa 555.467 na 773.945, pa je gotovo svako treće domaćinstvo u Srbiji 2022. godine bilo samačko.
Samački život nije isto što i usamljenost
Nadežda Satarić iz udruženja "Snaga prijateljstva", koje je osnovano sa ciljem razvoja sistema socijalne zaštite, a koje čine socijalni radnici i psiholozi, upozorava na razliku između samoće i usamljenosti.
"Samoća može biti izbor, dok je usamljenost teret", navodi ona.
"Usamljenost je doživljaj da nemamo dovoljno bliskih odnosa sa drugima, za razliku od samoće koja je zapravo odsustvo drugih", kaže Satarić.
Ona dodaje da se "ne treba stavljati znak jednakosti između usamljenosti i života u jednočlanom staračkom domaćinstvu", ali da kod osoba koje žive same ipak postoji veći rizik od usamljenosti, posebno među starijima, siromašnima i onima koji žive u ruralnim sredinama.
Pročitaj još
Dvostruki uticaj digitalnih tehnologija
SZO u svom izveštaju navodi da uticaj društvenih mreža treba posmatrati dvostruko: društvene mreže i onlajn komunikacija mogu pojačati poređenje, pasivno posmatranje tuđih života i zamenu kontakta uživo, ali nekim ljudima mogu biti i jedini način da ostanu u vezi sa drugima.
"Među starijima od 65 do 75 godina ima mnogo onih koji koriste Fejsbuk i doživljavaju ga kao prozor u svakodnevicu", kaže Satarić, koja dodaje da je zbog toga potrebna veća podrška sistema u otklanjanju uzroka usamljenosti.
"Malo se radi na prevenciji usamljenosti, a ona je vrlo delotvorna i mnogo manje košta nego posledice usamljenosti", navodi Satarić.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar