Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Voće u tome ima značajnu ulogu jer je bogato vitaminima, mineralima, vlaknima i vodom, a ujedno predstavlja zdrav način da se zadovolji želja za slatkišima.
Iako je gotovo svako sveže voće dobar izbor, pojedine vrste posebno se izdvajaju zbog hranljivih sastojaka koji mogu doprineti razvoju ploda i ublažiti uobičajene tegobe u trudnoći, piše Klix.ba.
Banane mogu pomoći protiv mučnine i grčeva
Banane se smatraju jednim od najboljih izbora, naročito u prvim mesecima trudnoće. Lako se vare i blage su za želudac, pa mogu pomoći trudnicama koje imaju jutarnje mučnine.
Bogate su vitaminom B6, za koji postoje dokazi da može ublažiti mučninu, kao i kalijumom koji pomaže održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu. Kalijum takođe može doprineti smanjenju grčeva u nogama, koji su česta tegoba u kasnijim fazama trudnoće.
Citrusno voće doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa
Pomorandže, limun, mandarine i drugo citrusno voće bogati su vitaminom C i prirodnim folatima. Folat je naročito važan u ranoj trudnoći jer učestvuje u pravilnom razvoju nervnog sistema bebe.
Vitamin C istovremeno poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane, pa je korisno uz obroke bogate ovim mineralom, poput crvenog mesa ili spanaća, pojesti pomorandžu ili popiti sveže ceđenu limunadu.
Kiselkast ukus citrusa može pomoći i nekim trudnicama koje imaju mučnine.
Bobičasto voće podstiče varenje
Borovnice, maline i kupine bogate su antioksidansima, vlaknima i vodom.
Pošto imaju nizak glikemijski indeks, ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi, zbog čega predstavljaju dobar izbor za zdravu užinu.
Zahvaljujući velikoj količini vlakana mogu doprineti boljem varenju i pomoći kod zatvora, koji je čest problem tokom trudnoće.
Avokado doprinosi razvoju mozga bebe
Iako se često koristi kao povrće, avokado je zapravo voće.
Posebno je cenjen zbog sadržaja zdravih mononezasićenih masti koje su važne za razvoj bebinog mozga, nervnog sistema i kože.
Pored toga, sadrži vlakna, kalijum i vitamin K, a pomaže i boljoj apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima.
Pročitaj još
Suvo voće je dobar izvor energije
Suve šljive, suve kajsije i drugo suvo voće sadrže dosta gvožđa, kalijuma i drugih hranljivih materija. Pošto imaju veću koncentraciju prirodnih šećera nego sveže voće, preporučuje se umeren unos.
Nekoliko suvih šljiva dnevno može biti prirodan način za ublažavanje zatvora i podsticanje rada creva.
Kako ih uključiti u svakodnevnu ishranu?
Ove namirnice lako se mogu uklopiti u svakodnevni jelovnik:
- Bananu možete iseći u ovsenu kašu ili dodati u smuti.
- Bobičasto voće odlično se slaže sa grčkim jogurtom, koji obezbeđuje i proteine.
- Avokado možete namazati na integralni tost uz nekoliko kapi limunovog soka ili dodati u salatu.
- Suvo voće može poslužiti kao praktična užina između obroka.
Iako je voće važan deo zdrave ishrane u trudnoći, stručnjaci preporučuju raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, uz pridržavanje saveta lekara ili nutricioniste, posebno ako trudnica ima gestacijski dijabetes ili neko drugo zdravstveno stanje koje zahteva posebnu ishranu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar