Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Foto: Pixabay
Najjasnija povezanost utvrđena je kod zagađenja finim suspendovanim česticama PM2,5, prenosi RTS.
Starenje je jedan od najvećih faktora rizika za razvoj glaukoma i katarakte. Međutim, dok naučnici sve detaljnije proučavaju promene koje se tokom života dešavaju u očima, otkrivaju da i izloženost zagađenom vazduhu ima ulogu u nastanku ovih oboljenja.
Glaukom, od kojeg boluje oko 80 miliona ljudi širom sveta, predstavlja grupu oboljenja koja oštećuju očni živac, zadužen za prenos vizuelnih informacija od oka do mozga. Može dovesti do trajnog gubitka vida, pri čemu najčešće najpre dolazi do oštećenja perifernog, a kasnije i centralnog vida.
Katarakta, odnosno siva mrena, još je rasprostranjenija i pogađa više od 94 miliona ljudi širom sveta. Nastaje kada očno sočivo postane zamućeno, što izaziva zamagljen vid, a vremenom može dovesti i do slepila.
Starenje povećava rizik od obe bolesti, kao i određena zdravstvena stanja, poput dijabetesa. Međutim, nova analiza 41 studije ukazuje na to da bi i ljudi izloženi višim nivoima zagađenja vazduha mogli biti u većem riziku od razvoja ovih oboljenja.
Istraživanje, predstavljeno u septembru na 44. kongresu Evropskog društva za hirurgiju katarakte i refraktivnu hirurgiju u Londonu, objedinilo je rezultate više desetina studija u kojima su učestvovali milioni ljudi iz istočne Azije i Velike Britanije.
Reč je o opservacionim studijama, što znači da one mogu da utvrde povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti, ali ne i da dokažu da zagađenje neposredno izaziva ta oboljenja.
Ipak, rezultati menjaju način na koji se posmatraju glaukom i katarakta, smatra jedan od autora istraživanja, dr Ahmed Alnabihi, oftalmolog u Specijalističkoj očnoj bolnici i istraživačkom centru "Kralj Haled" u Saudijskoj Arabiji, koji je predstavio nalaze.
"Ovo menja pogled na glaukom i kataraktu, pokazujući da na njihov razvoj ne utiče samo to koliko dugo živimo već i gde živimo i kakav vazduh udišemo", napominje dr Alnabihi.
Prema njegovim rečima, izloženost štetnim faktorima iz životne sredine može dodatno pogoršati promene u oku povezane sa starenjem, slično kao što se dešava kod kardiovaskularnih bolesti.
Pročitaj još
Najjasnija povezanost sa česticama PM2,5
Istraživači su ispitivali izloženost različitim zagađujućim materijama, uključujući suspendovane čestice različitih veličina, poput sitnih čestica PM2,5 i krupnijih PM10. Analizirali su i uticaj azot-dioksida, sumpor-dioksida, ozona i ugljen-monoksida.
Većina studija obuhvaćenih analizom procenjivala je dugoročnu izloženost stanovništva na osnovu nivoa zagađenja u blizini njihovih domova i u lokalnim zajednicama.
Korišćene su različite metode, uključujući podatke državnih sistema za praćenje kvaliteta vazduha, satelitska merenja i kompjuterske modele za procenu zagađenja.
Nekoliko studija bavilo se kratkoročnom izloženošću i njenom povezanošću sa iznenadnim problemima sa očima, kao što je akutni glaukom zatvorenog ugla, hitno medicinsko stanje koje može brzo dovesti do gubitka vida.
Na osnovu prikupljenih podataka, istraživači su uporedili izloženost zagađenju sa učestalošću glaukoma, katarakte i starosne degeneracije makule, još jednog čestog očnog oboljenja koje narušava vid.
Najjasnija povezanost sa rizikom od glaukoma i katarakte uočena je kod čestica PM2,5, čiji je prečnik 2,5 mikrometara ili manji.
Osobe koje su bile najviše izložene česticama PM2,5 imale su 70 odsto veće izglede za pojavu glaukoma u poređenju sa onima koji su bili najmanje izloženi.
Pored toga, povećanje izloženosti česticama PM2,5, koje odgovara razlici između 25. i 75. percentila izloženosti u okviru svake studije, bilo je povezano sa osam odsto većim izgledima za pojavu glaukoma i četiri odsto većim rizikom od razvoja katarakte tokom posmatranog perioda.
Dokazi o povezanosti zagađenja vazduha i starosne degeneracije makule, koja oštećuje centralni deo mrežnjače odgovoran za oštar i detaljan vid, bili su manje dosledni.
Za razliku od jasne povezanosti uočene kod čestica PM2,5, ostale zagađujuće materije pokazale su manje ujednačenu povezanost sa očnim bolestima.
Na primer, nije utvrđena statistički značajna povezanost azot-dioksida sa starosnom degeneracijom makule, niti ozona sa kataraktom. Nijedan od ova dva zagađivača nije bio povezan sa glaukomom.
Takođe, kod sumpor-dioksida i čestica PM10 nije utvrđena statistički značajna povezanost ni sa jednim od tri ispitivana oboljenja.
Nidi Sing, epidemiološkinja koja se bavi uticajem životne sredine na zdravlje u Istraživačkom institutu za medicinu životne sredine IUF–Lajbnic u Nemačkoj, a koja nije učestvovala u istraživanju, navela je da je povezanost između čestica PM2,5 i glaukoma bila relativno dosledna u analiziranim studijama.
Rezultati koji se odnose na PM2,5 i kataraktu bili su umereno ujednačeni, ali sa većim razlikama nego kod glaukoma. Ipak, prema njenim rečima, analiza ukazuje na postojanje povezanosti.
Sing je, međutim, upozorila da se zaključci zasnivaju na opservacionim istraživanjima.
"Zbog toga rezultati pokazuju povezanost, ali sami po sebi ne dokazuju da čestice PM2,5 uzrokuju glaukom ili kataraktu", rekla je ona.
Šta objašnjava povećani rizik?
Tačni biološki mehanizmi koji stoje iza ove povezanosti još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali Alnabihi ističe da su fine suspendovane čestice dovoljno male da mogu da prodru u organizam.
To može izazvati oksidativni stres, stanje u kojem štetni molekuli nadvladavaju prirodne odbrambene mehanizme organizma i dovode do oštećenja ćelija.
Takođe, mogu podstaći hroničnu upalu niskog intenziteta, pri kojoj imuni sistem ostaje blago aktiviran tokom dužeg perioda, objasnio je Alnabihi.
U očnom sočivu ovi procesi mogu oštetiti proteine kristaline, koji su odgovorni za njegovu providnost.
"Oni mogu oštetiti proteine kristaline koji održavaju sočivo providnim, dovodeći do promene njihove strukture i zamućenja, što zapravo predstavlja kataraktu", rekao je Alnabihi.
Smatra se da isti procesi u očnom živcu oštećuju ganglijske ćelije mrežnjače, posebnu vrstu nervnih ćelija koje prenose informacije od mrežnjače do mozga.
To može doprineti razvoju glaukoma nezavisno od povišenog očnog pritiska, koji je takođe jedan od glavnih faktora rizika za ovu bolest.
"Za razliku od pluća ili creva, površina oka je u neposrednom i neprekidnom kontaktu sa spoljašnjim vazduhom, što zagađujućim materijama omogućava posebno direktan put kojim mogu da izazovu oštećenja", dodao je Alnabihi.
I druga istraživanja otkrila su pokazatelje koji podržavaju povezanost čestica PM2,5 i oštećenja očiju.
Kod miševa koji su devet meseci bili izloženi česticama PM2,5 iz okolnog vazduha zabeležen je povišen očni pritisak, jedan od faktora rizika za glaukom.
Istraživači su u tkivima zaduženim za odvođenje tečnosti iz oka uočili i oksidativni i nitrozativni stres, sličan proces oštećenja ćelija, što bi moglo da objasni porast očnog pritiska.
Istraživanja na ljudima i ljudskim ćelijama pokazala su slične obrasce.
Podaci o više od 480.000 ljudi iz britanske biobanke, velike baze zdravstvenih podataka, pokazali su da su osobe izložene višim koncentracijama čestica PM2,5 imale veću verovatnoću da tokom vremena razviju glaukom.
U drugom istraživanju naučnici su izložili česticama PM2,5 ljudsko tkivo mrežnjače uzgojeno u laboratoriji iz matičnih ćelija.
Čestice su poremetile razvoj ćelija mrežnjače, uključujući ganglijske ćelije, istovremeno povećavajući odumiranje ćelija.
Ove studije pružaju pojedinačne delove mogućeg objašnjenja mehanizama oštećenja, ali za sada nije jasno kako su svi ti procesi međusobno povezani u ljudskom organizmu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
0
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar