Migranti u Srbiji dnevno ostave šest miliona evra

Prosečno jedan migrant u Srbiji potroši od 25 do 50 evra, što sveukupno iznosi oko šest miliona evra dnevno, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Novac od migranata najčešće završava van sistema, navodi Đurović za RTS i dodaje da su izdavanje ličnih karata i registracija prvi koraci ka kontrolisanju migranata. On kaže da se odnos prema migrantima nije mnogo promenio od prvog talasa koji je pogodio našu zemlju i dodaje kako će Srbiji uskoro biti neophodne donacije EU.

- Nije se mnogo promenio odnos prema migrantima, iako je država podigla prihvatni centar u Preševu. Ipak, mi se svodimo na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice. Takođe, nemamo registraciju kao i što nemamo lične karte za tražioce azila i tu stojimo u mestu - navodi Đurović. On ističe da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da se izdaju lične karte, jer kako kaže, to je prvi uslov da se upravlja procesom migracije.

Ukazuje da se naša država za sada dobro drži, ali da su joj što pre potrebne donacije EU. Podseća da prosečno migrant u našoj zemlji dnevno ostavi između 25 i 50 evra, a da podaci pokazuju da čak šest miliona evra dnevno ostane od ljudi koji bežeći iz svojih domova pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope.

Naglašava da novac od migranata ostaje van sistema i najčešće u nečijim džepovima, odnosno u oblasti sive ekonomije, jer kako kaže, svako ko pomisli da može na azilantima da zaradi ostaje nekažnjen. Đurović podvlači kako je važno ne dizati tenziju i ne širiti neproverene informacije, jer, kako dodaje, nisu tačni podaci koji su se pojavili pre nekoliko dana da naša država na migrante troši 150 miliona evra i da će se graditi prihvatni centar na jugu zemlje.

- Mi o izgradnji prihvatnog centra na jugu Srbije ništa nismo čuli. Iole ozbiljna zemlja ne bi razmišljala o tome na takav način i mi smo zatečeni takvom informacijom - kaže Đurović. Kako zaključuje, našoj državi za sada je najpotrebnija solidarnost i dodaje kako građani na terenu, ipak, pokazuju određenu vrstu empatije sa migrantima.