Partijski funkcioneri neće moći da budu direktori javnih preduzeća

Ovo važi za sve direktore javnih preduzeća, koji ne samo da neće moći da budu državni funkcioneri, a isto važi i za članove nadzornih odbora. Međutim, apsolutna zabrana stranačkog angažovanja važi samo za članove nadležnih odbora. Direktorima će, ipak, biti omogućeno da svoje funkcije i članstvo u političkim strankama zamrznu.

Dušan Bajatović je godinama potpredsednik SPS-a i direktor Srbijagasa. Direktor Elektromreže Srbije Nikola Petrović, javnosti poznatiji kao kum Aleksandra Vučića, rekao je da je "član SNS, ali ne i funkcioner", a direktor Pošte Milan Krkobabić je predsednik PUPS-a. Tu je i Aleksandar Obradović, direktor EPS-a, koji je i sam rekao da je na funkciju došao kao kadar SNS, odnosno kao član Glavnog odbora partije, ali da je kasnije na konkursu izabran za direktora između 70 drugih kandidata.

Zakon o javnim preduzećima napisan je po "hitnom postupku", a sa Zakonom o platama u javnom sektoru predstavlja poslednji preostali zakon iz ekspozea Aleksandra Vučića, koji je trebalo da bude usvojen još u prvih sto dana Vlade.

Zakonom koji kasni skoro dve godine ukidaju se i upravni odbori, a pravila za izbor i odgovornost direktora i članova nadzornih odbora se pooštravaju. Direktori Pošte, Srbijagasa, EPS-a, Elektromreže, ali i Skijališta, Srbijašuma, Puteva, Koridora i ostalih javnih preduzeća kojih ima ukupno 37, moraće da imaju završene četvorogodišnje fakultete, pet godina iskustva na poslu koji zahteva ovakvo obrazovanje i tri godine iskustva u poslu kojim se bavi preduzeće kojim upravlja.

Novi zakon o javnim preduzećima predviđa da direktor ubuduće zasniva radni odnos na određeno vreme, bira se na javnom konkursu i ne može imati zamenika. Direktora na tu funkciju imenuje Vlada na period od četiri godine. Na konkursu se biraju i direktori javnih preduzeća čiji su osnivači autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Novina je i pravo direktora da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih je predviđeno njegovo razrešenje. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine, kao i da ista osoba ne može biti postavljena za vršioca dužnosti direktora dva puta.

U opisu posla budućih direktora jeste odabir izvršnih direktora. A njih, prema ovom zakonu, u preduzeću ne sme biti više od sedam. Ni izvršni direktor ne može imati zamenika, a uslov je da mora da bude zaposlen u preduzeću.

Nadzorni odbor moraće da ima pet članova i predsednika, u pokrajini tri člana i predsednika. Što se obrazovanja i iskustva tiče, važe gotovo ista pravila kao i za direktore. Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad, a visinu naknade određuje Vlada.

Predsednika i članove imenuje Vlada na period od četiri godine od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan. Osnivači javnih preduzeća i društava kapitala dužni su da usklade osnivačka akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Autor: Danas