Danas izricanje presude Šešelju

Šešelj je optužen da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba.

Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

U međuvremenu Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevu nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude.

Ta presuda je prvostepena i na nju će i lider radikala i haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.

Tužilaštvo haškog tribunala tvrdi je da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991 - 1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, prema stavu tužilaštva Šešelj ih je "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a medu žrtvama je bilo i jedno novorođenče.

U šest tačaka, lider radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tužilaštvo smatra da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili su izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije".

U zločinački poduhvat bili su prema optužnici uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki. U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu. On je, kako tvrde, te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i gde ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izveštaje o svom delovanju.

Autor: Tanjug