Šta će biti s novosadskim ustanovama kulture od nacionalnog značaja?

To znači da Srpsko narodno pozorište, Muzej Vojvodine, Spomen zbirka Pavla Beljanskog i još nekoliko ustanova formalno ne znaju kakav im je status, jer on nije ukinut odlukom republičke vlade.

U Srbiji 60 ustanova ima status od nacionalnog značaja. U Vojvodini ih je šest, od kojih je pet smešteno u Novom Sadu (Srpsko narodno pozorište, Muzej Vojvodine, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Arhiv Vojvodine, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodno pozorište u Subotici). Iako imaju nacionalni značaj, njihovo finansiranje nikad suštinski nije bilo sigurno, jer su ove ustanove morale da idu na javne konkurse s projektima i nadaju se da će biti odabrane na osnovu svog ugleda. U ove ustanove ne ubrajaju se Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska, čiji statusi su regulisani zakonski.

Pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić kaže za 021 da je Vlada morala da konačno i zaista definiše ustanove od nacionalnog značaja, jer takvo priznanje zaslužuju kako pokrajinska, tako i republička pozorišta, muzeji, galerije i druge ustanove. Međutim, on dovodi u pitanje sam izbor ovih ustanova.

"Ustanove od nacionalnog značaja zaista treba da postoje. Mora jasno da se definiše koje su te institucije koje kroje kulturnu politiku na nivou republike. Nažalost, taj spisak je 2013. dosta čudno napisan i tu su se našle neke institucije na republičkom nivou kojima tu u svakom slučaju nije bilo mesto i postavlja se ozbiljno pitanje otkud one tu. Verujem da su institucije u Vojvodini koje imaju ovu titulu to zaista zaslužile, ali postavlja se pitanje kakav je benefit od svega toga, ako se ima u vidu da to nije značilo ništa već da si samo imao predznak da si od nacionalnog značaja", smatra on.

Kako kaže, problem je i apliciranje ovih ustanova na javnim konkursima, jer one zakonski ne bi smele da budu favorizovane, iako imaju jači status od drugih kulturnih ustanova.

"Moraju se naći posebna sredstva kojima se upravo te institucije podstiču i njihovi projekti se stavljaju u prvi plan. Država bi na taj način zapravo imala odnos prema onome što radi, na primer, Srpsko narodno pozorište. Takve institucije i njihovi projekti morali bi da budu od nacionalnog značaja jer se takve stvari ne rešavaju preko projekata. Ustanove od nacionalnog značaja bile bi izvan javnog konkursa i znale bi da imaju neka sigurna sredstva na koja računaju. Drugi problem je što nisu kategorisani ni festivali kao što je Nomus, Festival na Paliću i drugi, koji su isto od nacionalnog značaja, ali kao takvi nisu prepoznati", navodi pokrajinski sekretar za kulturu.

Nacionalni značaj dodeljen je ustanovama kulture koje su se svojim radom, zalaganjem i doprinosom struci isticale. Grujić dodaje da država ovim činom skriveno poručuje da joj nije stalo ni najmanje do kulture, što se javno oslikava i na malim ekranima.

"Vidite na televiziji šta se prepoznaje i čemu se daje vreme na nacionalnim televizijama. Mi imamo bolju promociju prostakluka nego kulturnog sadržaja", kaže on.

Zakon o kulturi usvojen je 12. februara, a jedna od spornih tačaka bile su i nacionalne penzije. Govorilo se da će biti ukinute, ali je pritisak javnosti učinio svoje i penzije priznatim umetnicima nisu oduzete.

Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Foto: 021.rs