Diplomatska trampa: Dajem školu za Kosovo

Osnovci u Srbiji još čekaju 11.000 računara, a opremanje srednjih škola - tek je počelo, pa je država u junu ove godine zamolila sve firme da priteknu u pomoć.

To je ipak nije sprečilo da samo koji mesec kasnije okeanom pošalje 10.000 dolara za opremanje učionica kompjuterima - čak na Zelenortskim ostrvima.

Ova mala ostrvska država u sred Atlanskog okeana od Srbije je dobila čitav paket: ukidanje viza, stipendiranje zelenortskih studenata i otvaranje srpskog konzulata.

Svi ovi postupci su, u stvari, revanširanje - afrička zemlja od pola miliona stanovnika „ponela se kao pravi prijatelj Srbije". Nije se ni pojavila na glasanju za članstvo Kosova u UNESKO, a protiv nezavisnosti lobira i među zemljama portugalskog govornog područja.

„U pitanju je klasična upotreba 'meke moći', koja podrazumeva da nekom nešto dajete da bi radio za vas ", objašnjava za BBC Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i profesor Političkih nauka.

„Teško ju je izmeriti i reći gde prestaje fej plej i ono što je dozvoljeno, a gde se prelazi granica."

Vraćanjem diplomatskih „usluga za usluge" Srbija se od spoljne politike EU udaljila za više od 50 odsto, za samo četiri godine.

Na tapetu su, međutim, bile i mnogo ozbiljnije odluke, poput onih za kršenje ljudskih prava.

Što egzotičnije - to dužnije

Lista država sa kojom Srbija igra diplomatski - širi se rapidno prema malim zemljama Afrike, Južne Amerike, ali i prema Iranu.

Zato, kada Ministarstvo spoljnih poslova odlučuje kome će ukinuti vize za ulazak u Srbiju, na prvi pogled deluje da je glavni kriterijum - egzotičnost, bilo da se govori o plaži, daljini zemlje ili kulturološim razlikama.

Ipak, ako se u računicu doda još jedna poznata - ko od njih nije priznao Kosovo - padaju u vodu sve ostale formule.

Tako je Srbija poslednjih godina krenula u kampanju i vize ukinula, ili najavila da će to da uradi, Zelenortskim ostrvima, ali i Bahamima, Mauricijusu, Sent Vinsentu, Paragvaju, Surinamu, Gvineji Bisao...

Bez vize u Srbiju mogu i građani Meksika, Burundija, ali i Irana od skoro.

Sve ove zemlje su glasale protiv nezavisnosti Kosova, a za uzvrat su, pored bezviznog režima, dobile i druge povlastice.

Policajci Burundija uskoro bi mogli da dođu u Beograd na besplatnu obuku u Kriminalističkoj policijskoj akademiji, a Srbija stipendira i studente Gvineje Bisao i Mauricijusa.

Meka i tvrda moć u diplomatiji

Meka:

• ukidanje viza
• stipendiranje studenata i razmene
• edukacija policijskih službenika
• podrška u međunarodnim institucijama

Tvrda:

• ulazak u zemlju sa oružjem
• sankcije

Profesor FPN u penziji Ivo Visković kaže da diplomate, pre oružja, često u zemlje ulaze novcem, kulturom i obrazovanjem:

„Donacije, ukidanje viza, otvaranje predstavništava i kulturnih institucija nisu neuobičajeni potezi u diplomatiji."

On dodaje da je termin „meka moć" uveo još Džozef Najt, američki profesor sa Harvarda, kada je govorio o potezima država, koje „žele da primoraju druge da urade nešto što njima ne mora da bude u interesu".

„Najjednostavnije ga je objasniti tako što ćemo naspram njega staviti 'tvrdu moć', a to je bombardovanje na primer

Jedno je da li je to moralno, a drugo da li je dozvoljeno".

Ruka za ruku - i bukvalno

Poslednji nivo trampe je možda i najozbiljniji, a podrazumeva direktno vraćanje usluge - podizanjem ruke pri glasanju.

Iako deluje da bezvizni režim sa nekim od država Južne Amerike, Afrike i Azije nije teško pao Srbiji, to što neke zemlje nisu priznale Kosovo, vuče i ozbiljnije poteze.

Srbija je 2017. godine glasala u Ujedinjenim nacijama protiv rezolucije o Krimu, u kojoj se od Rusije zahteva da hitno prestane sa kršenjem ljudskih prava stanovnika Krima.

Slično je postupila i 2008. godine, kada je stala na stranu Irana i podigla ruku protiv Rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, koju su predložile članice Evropske unije.

Tako je direktno omogućila neke od odluka iranske vlade - kamenovanje prestupnika i odsecanje ruku.

Upravo su Iran i Rusija najveće tačke spoticanja, kada je usaglašavanje spoljne politike između Srbije i EU u pitanju.

Zašto je za Srbiju bitno da Kosovo bude tema Saveta bezbednosti UN

Bedžet Pacoli za BBC: „Rekao sam Dačiću: Ja gradim - ti rušiš"

Nikola Burazer, izvršni urednik European Western Balkans kaže za BBC da je najveći problem Srbija imala kada je ukinula vize građanima Irana.

„Ukidanjem vize za Srbiju, stanovnici Irana su bukvalno došli direktno na granicu sa Šengenom, što EU nikako ne odgovara zbog priliva izbeglica iz ove zemlje. Srbija bi zbog toga mogla da se suoči sa problemima."

Burazer dodaje i da je indikativno da je Srbija pre četiri godine, jedina odstupanja od saglasnosti sa spoljnom politikom EU imala kod odluka koje su u vezi sa zemljama koje nisu priznale Kosovo.

„Nakon 2014. i sukoba Zapada i Rusije ova nesaglasnost znatno raste."

Pre nego što je izbio rat u Ukrajini, usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU je bila skoro 99 odsto, a od tada stalno pada. Trenutno je 46 odsto.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk