Njegova preporuka je, kaže, da se dobijeni novac upotrebi za smanjenje javnog duga ili za kapitalne investicije. Savić za Tanjug kaže da je teško sada ceniti da li je taj novac, koji će se dobiti dovoljan ili nije, da bi trebalo analizirati i neke druge situacije.
"
Ako cenim iz ugla procesa privatizacije, a da podsetim sve što smo do sada prodali, a prodali smo više od 2.500 preduzeća i keširali manje od tri milijarde evra, onda je ovo prodaja koja bi se mogla označiti, sa finansijske strane, kao zadovoljavajuća", rekao je Savić.
Prema njegovim rečima, obećane investicije se odnose na dugi period od 25 godina. Savić kaže da različita iskustva postoje i u neposrednom i širem okruženju.
"Jedno je kada se nešto obeća, kada se napravi ugovor, a potpuno druga priča da li će baš koncesionar da se pridržava svih elementata tog ugovora ili neće. To ostaje da se vidi", naveo je Savić. Istakao je da, ako bi se samo cenilo iz ugla cifre koja je obećana, "to nije tako malo za investiranje".
On je ukazao i da to zavisi umnogome od razvoja preduzeća i da li je onakav kakav je predviđen od onih koji su preuzeli koncesiju.
"A oni su poprilično ambiciozni. Kako sam mogao da vidim iz šture informacije, u kratkom vremenskom periodu do 2024. godine oni procenjuju da bi tamo trebalo da bude sedam i po miliona putnika, a 2030. godine 10 miliona putnika što je 100 odsto povećanja, to su ambiciozni ciljevi koji podrazumevaju nove investicije. Teško je iz ovog ugla ocenjivati da li će to biti ili neće, ako to zaista bude onda je to nešto što ima smisla", naveo je Savić.
Napominje da je bio među onima koji su bili protiv davanja koncesije, ali da je to nešto što je prošlost, da se država odlučila na neki drugi korak, te da je njegova preporuka, "a verujem da je i država svesna toga" da novac treba uložiti u jednu od dve namene - za smanjenje javnog duga ili za izgradnju objekata od kapitalnog značaja.
"Imajući u vidu da su ta sredstava dobijena od ustupanja kapitalne investicije, što aerodrom jeste, najmanje što se može očekivati jeste da se ta sredstva na pametan način utroše, odnosno da se utroše na slične namene", rekao je Savić.
Upozorio je da taj novac nikako ne bi trebalo da "ode" kao što je bilo 1997. godine kada se 1,5 milijardi maraka, od prve prodaje 51 odsto srpskog Telekoma, gde se najveći deo novca podelio preduzećima da se finansijski oporave, jedan deo završio za penzije, u opštu i ličnu potrošnju "i praktično kao država i društvo nismo imali neke naročite koristi".
"Novac bi se mogao iskoristiti da se zatvore krediti sa najvišom kamatnom stopom, da smanjimo javni dug, mogao bi se iskoristiti za bržu gradnju nekih infrastrukturnih objekata od kapitalnog značaja - pruge, koridor 10, koridor 11. Nešto što predstavlja najvažnije projekte za državu Srbiju, projekti koji se grade više decenija, za koje treba izdvojiti značajna sredstva ili za koje država najčešće povlači kredite", naznačio je Savić.
Komentari 3
Станко
Pera
ivan s
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar