Učinak naprednjačke vlasti

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

02.11.2026.

20:42 > 20:34

Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Svaki dan oklevanja i odugovlačenja preuzimanja izvršne vlasti je šansa više prethodnicima da prikriju sporne i problematične poteze tokom četrnaestogodišnjeg vladanja.

Istovremeno je potrebno i realno oceniti učinak dosadašnje vlasti, i to u svim segmentima života. Za početak, dovoljno je sagledati dve stvari koje su u poslednje vreme bitno odredile kvalitet života svih nas, a posledice ćemo, nažalost, osećati još dugo vremena.

Nastrešnica i javni dug

Prioritet je, potvrdio je to ovih dana i Ilija Srdanović, prvi sa Studentske liste, da se dovrši istrage o slučaju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Reč je o događaju koji je definitivno osvestio veliki deo građanstva i pokazao širinu i beskrupuloznost korupcije u Srbiji.

Sada je i najšira javnost mogla da vidi kako korupcija ostavlja duboke i dugoročne posledice. Ukratko, korupcija ubija i stoga je nesporna obaveza da se sudsko viđenje tragedije koja je odnela 16 žrtava u potpunosti i što pre okonča.

Druga stvar koja u javnosti izaziva oštra i polarizovana mišljenja jeste javni dug Srbije. Sa novih 26 milijardi evra pozajmljenih tokom vladavine naprednjaka, dostigao je 42 milijarde evra.

Vlast se poziva na to da je to "samo" 43,6 odsto nacionalnog BDP-a, koji bi, prema proceni donedavne vlasti, do kraja godine trebalo da bude oko 96 milijardi. Pozivaju se na to kako Evropska unija dopušta da javni dug dostiže 60 odsto, a toleriše i kada pređe 80 odsto nacionalnog BDP-a. Istovremeno se i hvališu kako su od novih kredita gradili auto-puteve, a u manjoj meri bolnice i škole.

Naprednjaci zagledani u Hrvatsku

Prvo pitanje je koliko fiksni kurs dinara odgovara ekonomiji privrede. Ima država koje vode ovakvu politiku, ali tada im je veoma ograničena monetarna politika. Hrvatska, naš sused, decenijama je vodila politiku čvrste kune, sve dok nije prešla na evro.

Ipak, ekonomije Srbije i Hrvatske se drastično razlikuju, pre svega po pitanju deviznih prihoda. Sa Jadranskim morem i nizom sjajnih ostrva, Hrvatska je lane od turizma prihodovala 15,3 milijarde evra, pa je tamo deviza koliko god hoćete.

Sa druge strane, mi smo lane imali spoljnotrgovinski devizni minus iznad osam milijardi evra, što peglamo deviznim doznakama naših gastarbajtera i prihodima od usluga koje pruža naš IT sektor. Što se tiče turizma, prošle godine smo prihodovali 2,8 milijardi, dok su naši ljudi na inostrana putovanja potrošili skoro duplo više, 4,7 milijardi evra.

Drugim rečima, prirodno je da imamo različite politike kursa nacionalne valute, uostalom, između dve republike u nekadašnjoj Jugoslaviji najveći sporovi su vođeni upravo oko kursa dinara.

Finansijska pozicija Srbije

Nevolja je što upravo sporan, mnogi kažu precenjen, kurs dinara stvara iluziju da smo dostigli BDP od sto milijardi evra, dok gro ekonomista tvrdi da je tek na dve trećine željene sume. Sporna je i beskrajno isticana procena kako javni dug čini tek 43,6 odsto srpskog BDP-a.

Ako nam BDP ne prelazi 63 milijarde, onda javni dug čini najmanje 67 odsto svega onoga što proizvedemo za godinu dana. Dakle, od novih vlasti se očekuje da već u startu javnost obavesti o stvarnoj finansijskoj poziciji Srbije.

Što se tiče upotrebe 26 milijardi evra kredita povučenih tokom poslednjih 14 godina, bivša vlast naglašava da je novac upotrebila najviše za izgradnju auto-puteva i brzih saobraćajnica. Realno govoreći, ne mogu se zaboraviti i ne mali broj bolnica, zdravstvenih ustanova i škola koje su tokom naprednjačke vlasti podizane uočljivo više nego tokom prethodnih vlasti.

Politiku izgradnje auto-puteva analizirao je Branimir Jovanović iz bečkog Ekonomskog instituta, ranije istraživač Centralne banke Makedonije, gde se vanredno dokazao upravo radovima o ekonomskim politikama zemalja sa Balkana i jugoistoka Evrope. Zemljak poreklom iz Skoplja nam kazuje da jeste izgrađena dosta duga mreža modernih puteva, ali tokom vladavine naprednjaka gotovo da nije ulagano u ostatak putne mreže Srbije, pa su "obični" putevi ruinirani više nego što su ikada bili.

Kilometar auto-puta trostruko skuplji

Mnogo je ozbiljan prigovor da je Srbiju trošak izgradnje kilometra auto-puta tokom vladavine naprednjaka koštao dva do tri puta više nego što je koštala izgradnja kilometra auto-puta sa sličnim brojem tunela i mostova, koji su zahtevniji i skuplji segmenti gradnje.

Upravo ovaj podatak bi morao obavezivati nove vlasti da i te kako propitaju upotrebu pozajmljenog novca, a time i samu politiku intenzivnog zaduživanja.

Gotovo je zabrinjavajuće da su naprednjaci poprilično zapostavili ulaganja u energetiku. Izgrađeno je nešto malo solarnih i eolskih elektrana, te blok B3 u termoelektrani Kostolac, snage 300 megavata. I taj blok je zamisao ranijih vlasti, pa je sporazum sa stranim partnerom sklopljen još 2010. godine, izgradnja je započela 2017. i dovršena 2024. godine. I to je sve što se tiče ulaganja u energetiku.

Zaprepašćujuće je da u vreme kada cela Evropa prelazi na obnovljive izvore energije i usavršava prenosnu mrežu, Srbija, koju čeka isti posao, ignoriše energetske izazove i gotovo da ne investira u ovu važnu delatnost. Neverovatno je da je tokom manje-više iste vladajuće ekipe pozajmljeno čak 26 milijardi evra, a da se tek neka sića usmerila na nove energane.

Zaboravili na reverzibilne hidroelektrane

Apsurd je tim veći ako se zna da se u svim ovdašnjim planovima energetika tretira kao oblast najintenzivnijeg ulaganja. Tako je nedavno istaknuto da će do kraja 2035. godine biti neophodno da u izgradnju novih energana i obnovu prenosne i distributivne električne mreže uložimo 14,5 milijardi evra.

Logično je upitati se zar se nije moglo od čak 26 pozajmljenih milijardi dve, tri milijarde odvojiti za nove energane. Podsetimo se, procena izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", o kojoj se decenijama priča, jeste otprilike 850 miliona, dok je predračunska cena reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" oko 1,7 milijardi evra.

Teško je razumeti da se od silnih pozajmica nije moglo izdvojiti otprilike 2,5 milijardi za dragocene reverzibilne hidroelektrane, potencijalno pravi dragulj srpske energetike. Koliko su baš ovakvi pogoni dragoceni saznajemo ovih dana kada srpski energetski sistem, u teškoj situaciji uzrokovanoj ekstremno dugim periodom izuzetno niskog vodostaja Dunava, opstaje zahvaljujući jedinoj reverzibilnoj elektrani kod Bajine Bašte, ali i dnevnom uvozu struje vrednom cirka tri miliona evra.

Kada tokom zimskih meseci zahladi, može se očekivati da za dnevni uvoz struje izdvajamo i pet miliona evra. Sa samo jednom novom hidroreverzibilnom elektranom stvar bi bila neuporedivo povoljnija. Očito, dakle, da je bilo ozbiljnih promašaja u politici naprednjaka: zaobilaženje investicija u energetici je veliki minus, a cenu plaćaju i stepen da ne bude i veća svi stanovnici Srbije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ekonomija Srpska napredna stranka SNS

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.