Ona je sa 18 milijardi dinara u avgustu 2012. godine stigla do 54,4 milijarde dinara u julu ove godine i nastavlja da raste, saopštila je danas Narodna banka Srbije.
Kako kažu u NBS, u istom periodu povećana je i devizna štednja, sa 7,9 milijardi evra na 9,7 milijardi evra.
"Posebno ohrabruje činjenica da su i dinarska i devizna štednja povećane uprkos smanjenju kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što govori o poverenju građana u finansijski sistem", naglašavaju u NBS.
Više novca od domaće valute
Kako ocenjuju, najnovija analiza isplativosti dinarske i devizne štednje izrađena za period od avgusta 2012. do jula ove godine, ukazuje na veću isplativost štednje u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.
Kao primer navedeno je da je štediša koji je u avgustu 2012. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio u julu ove godine oko 32.000 dinara (270 evra) više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.
"Ukoliko se analizira samo isplativost štednje oročene na godinu dana, bez zanavljanja štednog uloga, analiza pokazuje da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima u gotovo svim posmatranim potperiodima, i na duže i na kraće rokove", dodaje se u saopštenju, prenosi
Blic.
Posledica stabilnog kursa i niske inflacije
Kako objašnjavaju u NBS, veća isplativost dinarske štednje rezultat je niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, relativno viših kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju, te činjenice da se na prihode od kamata na dinarsku štednju ne plaća porez, za razliku od devizne štednje na koju se kamatni prihod oporezuje po stopi od 15 odsto.
NBS ističe da se pokazalo da je štednja u dinarima isplatljivija nego u stranoj valuti, zahvaljujući merama centralne banke i postignutoj stabilnosti inflacije, deviznog kursa i finansijskog sistema.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar