Ipak, ovaj fenomen je ponovo aktuelizovan italijanskom senzacijom Elenom Ferante i njenim upornim naporima da sakrije svoj pravi identitet.
Naime, u najnovijem obrtu jedne od najintrigantnijih književnih misterija u novijoj istoriji, iza imena najprodavanije italijanske autorke Elene Ferante krije se prevodilac Anita Raja. Za Anitu anonimnost je bila izbor nastao iz želje da izbegne sve zamke slave, ali i osude kritičara. Neki od njenih prethodnika nisu imali taj luksuz, pišu
Nezavisne novine.
Naime, Alberto Moravija, jedna od najvećih figura italijanske književnosti 20. veka, rođen je kao Alberto Pinkerle. On je odlučio da "ispusti" svoje jevrejsko prezime kako bi izbegao progon Benita Musolinija i njegovog fašističkog režima, koji je vladao od 1922. do 1943. godine.
Takođe, i prvi roman Natalije Ginzburg objavljen tokom fašističkog perioda pojavio se pod imenom Alesandra Tornimparte. Iz sličnih razloga Đakomo Barsini postao je Đakomo Marči i pod tim imenom je objavio nekoliko knjiga.
Zbog pseudonima i žiriji velikih književnih takmičenja imaju velikih problema. Tako je, recimo, francuska nagrada "Gonkur" 1975. godine dodeljena Emilu Ajaru za "Život pre nas", a žiri nije znao da se iza ovog pseudonima krije pisac Roman Gari. Akademija "Gonkur" mu je nagradu dala, a da nije znala o kom je autoru reč. Gari je istinu razotkrio u posthumno objavljenoj knjizi. Reč je o knjizi "Život i smrt Emila Ajara".
Ipak, za Garija kažu da je bio majstor maskiranja. Naime, ovaj pilot iz Drugog svetskog rata, diplomata i režiser, decenijama je varao književni establišment. Kako je tečno znao i engleski i francuski, često je prevodio sam sebe i slao tekstove pod raznim pseudonimima.
"Roman Gari je koristio pseudonime delimično zbog svog provokativnog pisanja, a delimično zato što je bio pristalica književnog koncepta 'totalni roman', gde je autor bio glavni lik u svojoj knjizi", kaže italijanski novinar Mario Baudino.
Baudino kaže da su novinari upravo ti koji su uspeli da otkriju najveći broj pseudonima. Tako on navodi primer Džona le Kare, pravog imena Dejvid Kornvel, koji je počeo da piše špijunske trilere još dok je radio za MI6, britansku obaveštajnu agenciju.
Zanimljiv je i slučaj Mohameda Mulesehula, koji je počeo da piše još dok je bio oficir u alžirskoj vojsci. On je za svoj pseudonim izabrao ime svoje supruge Jasmine Hadra, kako bi izbegao vojnu cenzuru. Pravi identitet je otkrio tek kada se preselio u Francusku.
Takođe, zanimljivo je da je Stiven King jedan od najpoznatijih primera kako ime puno znači. Naime, King je imao ugovor s izdavačem da objavljuje jednu knjigu godišnje. Kako bi zaobišao tu klauzulu u ugovoru, on je čitavu serija romana napisao pod pseudonimom Ričard Bakman. Zanimljivo je da je King želeo da na ovaj način proveri da li svoj uspeh duguje talentu ili činjenici da je već izgradio ime u svetu književnosti. Odgovor je dobio nakon što je prodaja Bakmanovih romana naglo porasla kada je otkriveno da ih je napisao upravo King.
Nešto slično je pokušala i nobelovka Doris Lesing. Naime, ona je svom agentu poslala rukopis pod imenom Džejn Somers, a njen izdavač je jednostavno odbio rukopis.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar