Čovek se juče zapalio u centru Varšave, pred Palatom kulture i nauke poput čehoslovačkog studenta Jana Palaha 1969. godine. Prolaznici su ugasili vatru, a on je hitno prevezen u bolnicu.
Taj 54-godišnji Poljak prvo je pred Palatom kulture delio letke u kojima objašnjava da se na takav očajnički čin odlučio zbog onog u šta sadašnje vlasti konzervativne stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog pretvaraju Poljsku i moli prolaznike i lekare da ne pokušavaju da spasu njegov život.
- Ne upućujem nikakve apele sadašnjim vlastima, jer to ne bi donelo nikakv rezultat. Ali želeo bih da lider Prava i Pravde i cela konzervativna nomenklatura primi k znanju da su neposredni krivci za moju smrt i da je moja krv na njihovim rukama - stoji u tom pismu koje su prolaznici našli i počeli masovno da objavljuju na internetu.
On u pismu poziva Poljake da se suprotstave tome što sadašnje konzervativne poljske vlasti guše ljudska prava i građanske slobode, napadaju nezavisnost sudova, uništavaju prirodu, javni radio i tv servis sada pretvaraju u propagandnu trubu vlade, kao i nepotizmu i postavljanju partijskih aktivista i njima bliskih ljudi na sva mesta u državnoj upravi i preduzećima bez obzira na to da li imaju kvalifikacije ili ne. Taj Poljak upozorava da je odlučio da umre kao buktinja i stoga što sve odluke u državi najvažniji funkcioneri sprovode kao naređenje iz jednog centra, od lidera vladajuće stranke. Na očajnički protest naterala ga je i marginalizacija Poljske u međunarodnoj zajednici zbog poteza vlasti koji povremeno izvrgavaju njegovu domovinu podsmehu u svetu.
Oproštajno pismo i apel Poljacima objavilo je na internetu dvoje gradskih odbornika Varšave, a mediji i Poljaci šire dalje apel na internetu. Nezvanično se saznaje da je reč o 54-godišnjem muškarcu s juga Poljske koji se duže vreme lečio od depresije.
Iako je u svetu najpoznatiji protest samospaljivanjem čehoslovačkog studenta Jana Palaha koji se u živu buktinju pretvorio 1969. godine na Vaclavskom trgu u Pragu da protestuje protiv sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. godine i toga što su Česi i Slovaci zapali u apatiju i ne bune se više protiv nje, prvi ko se odlučio na takav politički protest bio je Poljak Rišard Šivjec.
Taj porodični čovek, sredovečni činovnik, polio se benzinom i zapalio u septembru 1968. godine, ni mesec dana od sovjetske invazije, protestujući što su uz sovjetske tenkove u snagama Varšavskog pakta Čehoslovačku avgusta 1968. godine pregazili i poljski tenkove. Šivjec je svoj očajnički protest izveo pred 100.000 ljudi na proslavi žetve koju su na stadionu u Varšavi organizovale komunističke vlasti ali prošao je gotovo neprimećeno zbog cenzure i za njegov protest se decenijama u svetu nije ni znalo.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 2
danica
Pa sta mi čekamo?. Kakvu vlast i vlastodršce imamo Srbija bi trebala da se se pretvori u kolektivnu buktinju.
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar