Skoplje je među 20 evropskih gradova sa najvećim rastom temperature, a Prizren među prvih 50, pokazao je danas objavljeni izveštaj Evropske mreže za data novinarstvo (European Data Journalism Network, EdjNet).
Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama u decembru 2015. godine 195 država se obavezalo da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba.
Međutim, podaci pokazuju da je u mnogim evropskim gradovima taj prag već dostignut. EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF) koji se odnose na period od 1900. do 2017. godine i tiču se više od 500 evropskih gradova, od kojih 78 na Balkanskom poluostrvu.
Iako je opšte mišljenje da je prosečna globalna temperatura porasla za oko jedan stepen u odnosu na preindustrijsko razdoblje, nova analiza pokazuje da je u mnogim evropskim gradovima porast temperature uveliko premašio tu vrednost.
Uzimajući u obzir razliku u prosečnim temperaturama izmerenim u 20. i 21. veku, grad u kojem je zabeležen najveći porast temperature, od preko tri sepena Celzijusa, jeste Kiruna u Švedskoj.
Naime, sever Evrope je oblast koja se najbrže zagreva i 18 od 20 gradova sa najvećim rastom temperature je u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.
Prema analiziranim podacima, među tih 20 gradova je i Skoplje, gde je između 2000. i 2017. prosečna temperatura porasla za 2,2 stepena Celzijusa u odnosu na 20. vek. Od 558 gradova, Skoplje je na 15. mestu po porastu prosečne temperature.
Mnogi drugi gradovi Jugoistočne Evrope su u vrhu liste: Bukurešt i Krajova u Rumuniji, kao i Prizren na Kosovu. U tim gradovima je zabeležen rast temperature od 1,4 stepena i nalaze se među 50 evropskih gradova u kojima je došlo do najvećeg rasta temperature, preneo je Oservatorio Balkani Kaukazo Transevropa (Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, OBCT).
Još jedan važan pokazatelj klimatskih promena je broj toplih dana u godini, s obzirom da visoke temperature dovode do porasta broja smrtnih slučajeva. Kako se navodi u izveštaju, osim broja toplih dana, koji u velikoj meri zavisi od osobenosti gradova, postoji i temperaturni prag koji je isti na svim geografskim dužinama, a čije premašivanje utiče na kognitivne sposobnosti. Naime, brojna istraživanja su pokazala da kada srednja dnevna temperatura premaši 22 stepena Celzijusa sposobnost učenja kod dece opada, naročito kada je u pitanju matematika.
.jpg "Direktorka Agencije za sprečavanje korupcije Crne Gore puštena da se brani sa slobode")
.jpg "IAEA: Nema štete na iranskim nuklearnim lokacijama, pažljivo pratimo situaciju")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar