Uskoro startuje broj za prijavu mobinga

To je usluga preko koje će svi građani moći da se informišu o svojim pravima i načinima zaštite od zlostavljanja na radu.

Naime, svi koji smatraju da su žrtve zlostavljanja na radu će besplatnim pozivom broja 0800-300-601 i pritiskom određenog tastera od 0 do 5, dobiti neophodne informacije i odgovore na pitanja šta je mobing, koje radnje podrazumeva i koji su modeli zaštite od zlostavljanja.

SOS mobing će građanima biti dostupan 24 sata, dok je razgovor sa pravnom službom Agencije, moguć od 7:30 do 15:30 pozivom pomenutog broja uz biranje tastera 0.

Ova usluga je inače zajednički projekat Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mile Radivojević je precizirao da je usluga nastala kao posledica analize koja je pokazala da građani nisu u dovoljnoj meri informisani o samoj pojavi mobinga, kao ni o radnjama koje podrazumevaju mobing. Pokazalo se da, i pored Zakona koji je na snazi punih šest godina i Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa zaštitom i sprečavanjem zlostavljanja na radu, oni svoje odnose regulišu uglavnom na osnovu ličnih stavova 'šta je u redu i šta nije u redu'.

"To je za nas potpuno neprihvatljivo. U situaciji kada postoje jasno utvrđena pravila želimo da ovom uslugom informišemo građane o njima", naglasio je Radivojević.

Važno je, kako je naveo, da u vremenu kada je jako teško doći do posla, a još teže ga održati profitabilnim, svi bar za trenutak zastanu i razmisle o uređenju odnosa u samoj firmi, da pozovu besplatni broj telefona i informišu se o pravima. Efekti će biti primetni, naveo je Raduvojević, napominjući da će na taj način zaposleni postizati veću produktivnost, što će se reflektovati na bolje rezultate rada a samim tim i na profit poslodavca.

Ako ovo čujete, u pitanju je mobing

Udruženje "Stop mobing Srbija" u proseku na dnevnom nivou dobije oko 10 prijava od zaposlenih koji se žale na zlostavljanje na radnom mestu.

Predsednik udruženja Žika Živadinović objašnjava da se kao set najčešćih situacija u kojima dolazi do mobinga nad radnikom navode davanje previše zadataka koji treba da se obave u kratkim vremenskim rokovima, zatim takozvani "sindrom praznog stola" – kada se radniku poverava sve manje posla, nakon toga sledi potpuno ignorisanje radnika, oduzimanje sredstava za rad, i na kraju, priča o njegovim privatnim stvarima.

"U prvoj situaciji vam poslodavac kaže da je prepoznao da ste kapacitet, da možete da izvršite sve zadatke brže od drugih, pa vas pita: “Šta je to par stotina stranica za obradu za vas? Do sutra.". U drugoj dolazi do suprotnog stava, gde vam kaže da će kolega koji je tek došao u firmu dobiti zadatak, jer ste vi (iako radite 20 godina na istoj poziciji) aljkavi, loši, previše ležerni… To u praksi zvuči ovako: "Nemoj ti, imaš loš rukopis. Pusti XY da to uradi, brže će", navodi Živadinović.

Kada vas ignorišu, mogu da vam kažu: "Nismo te pozvali na sastanak, jer te nismo videli". A u slučaju da vas ipak udostoje poziva, prekidaće vas, razgovarati sa izraženom arogancijom, nipodaštavanjem i konstantnim upadima – objašnjava Živadinović, dok ističe da se neretko dešava i to da vam na poslu kažu "Ne treba ti više kredit na telefonu u tolikoj vrednosti/ šta će ti i štampač – ionako ga ne koristiš", ali i to da pokušavaju da vas diskredituju na sve moguće načine.

Tada pominju podatke o vašim privatnim stvarima, ali uvek u negativnom kontekstu.

"To zvuči ovako: "Nemoj njega da moliš, sad se razvodi/sad mu je brat u zatvoru/sad je ostao bez žene...". Naravno, prisutne su i uvek aktuelne pretnje otkazom. "Ako ti nećeš, ima ko hoće", "Sad je biro pun takvih kao što si ti.", "Konkurisalo nam je 10 ljudi za jedno radno mesto, tako da vam je lako naći zamenu"...

Poenta je da se kod zaposlenog stvori izražena briga za radno mesto. Slično se postiže i kod slučajeva sistematizacije i racionalizacije na poslu, ali je tada pristup drugačiji jer sve ide preko kolege, a ne direkto od nadređenog. Kolega će vam reći "Nemoj da se družiš sa njima, vidiš da su pobunjenici/da su nepotrebni/da će dobiti otkaz. Ti samo radi svoj posao i ćuti", navodi on i na kraju kaže da ne može da isključi one primere koji se odnose na seksualno uznemiravanje na poslu.

Tu spada, kako kaže, svaki fizički kontakt, pogotovo između osoba suprotnog pola, ali i pozivanje na kafu u sitne sate – nakon isteka radnog vremena, zatim pozivanje na službena putovanja za posao koji vam nije u opisu radnog mesta, pa i aludiranje na to kako izgledate i kako se izazovno oblačite. Naravno, sve sa ciljem da za određenu uslugu dobijete bolje radno mesto ili makar zadržite dosadašnje.

Autor: Tanjug, Telegraf