Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas

Autor: Nedeljnik

Info

23.10.2025.

04:35 > 12:46

Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas

Foto: Pixabay

Iako postoje tumačenja sa ruske strane i stručnjaka da bi, po ovoj Uredbi, Srbija mogla da koristi ruski gas sve dok ne postane članica EU, najave koje dolaze iz Bugarske govore da bi ova zemlja mogla da obustavi tranzit za Srbiju.

Ukoliko bi Bugarska uspela u svojoj nameri, Srbija, slično kao i u sadašnjoj situaciji sa naftom, ne bi nikako uspela da uveze količine koje su potrebne za nesmetano snabdevanje gasom, čak i ako uspe da dobije dugoročni ugovor sa Rusijom, piše Nedeljnik.

Odakle bi onda mogao da dođe gas do Srbije, a da ne bude ruski?

Kako EU izbacuje ruski gas?

Srbija za razliku od susednih zemalja nije potpuno diverzifikovala snabdevanje gasom, iako je EU još 2022, neposredno nakon početka invazije na Ukrajinu, najavila da ide u pravcu smanjenja zavisnosti od ruskog gasa i njenog potpunog ukidanja.

Od tada pa do danas EU je smanjila uvoz ruskog gasa sa 150 milijardi kubnih metara godišnje na 50 milijardi, najavljujući da će 2028. godina biti prva u kojoj ovaj energent neće biti uvezen iz Rusije.

Ruski gas je u najvećoj meri zamenio tečni naftni gas (LNG) iz Norveške i iz SAD. Cena ovog gasa jeste u početku veća od ruske, ali je vremenom i otkrivanjem novih nalazišta postala jeftinija.

Srbija diferzifikovala samo 15 odsto

Potrebe Srbije trenutno iznose oko tri milijarde kubnih metara godišnje, sa procenom da bi do 2030. godine potražnja mogla da naraste na četiri milijarde kubnih metara.

Najveći deo tog gasa, u iznosu od preko 80 odsto dolazi iz Rusije, preko gasovoda Turski tok koji u Srbiju ulazi iz Bugarske u blizini Zaječara.

Jedina diverzifikacija koja je urađena, i to u manjoj meri, urađena je izgradnjom gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Preko ove instalacije dolazi gas iz Azerbejdžana sa kojim Srbija ima ugovor o nabavci od 400 miliona kubnih metara (15 odsto sadašnjih potreba), sa načelnim dogovorom da te količine porastu na milijardu godišnje do 2030.

Za razliku od Srbije, druge zemlje u regionu diverzifikovale su snabdevanje ovim energentom. Bugarska pretežno nabavlja gas iz SAD. Taj gas dolazi do Aleksandropulusa u Grčkoj odakle gasovodom dolazi do našeg istočnog suseda.

Rumunija se oslanja na sopstveno nalazište gasa u Crnom moru "Nepton Deep" koji se smatra najvećim nalazištem gasa u EU.

Čak je i Mađarska koja se protivila zabrani ruskog gasa potpisala 5. oktobora ove godine ugovor o nabavci LNG iz Francuske sa firmom Ežis. Planirano je da gas dolazi do LNG terminala na ostrvu Krk u Hrvatskoj i da se odatle gasovodom sprovodi do Mađarske.

Bugarska zatvara ruski dotok, ali omogućava druge izvore

Nedostatak infrastrukture, dakle, najveća je prepreka da Srbija nađe alternativu ruskom gasu.

Kapacitet gasne interkonekcije sa Bugarskom je 1,8 milijardi kubnih metara, pa iz Azerbejdžana nije moguć uvoz većih količina zbog nemogućnosti protoka.

I dok Bugarska planira da nam zatvori dotok ruskog gasa, u isto vreme pokušava da se postavi kao regionalno čvorište za dotok ovog energenta i diverzifikaciju snabdevanja.

U tom kontekstu je zanimljiva izjava bugarskog ministra energetike Žeča Stankova od 19. oktobra ove godine, koji je najavio planove za povećanje kapaciteta gasovoda sa Srbijom sa sadašnjih 1,8 na 3,2 milijarde kubnih metara godišnje do 2028. godine.

Toliki protok bi dakle mogao da podmiri sve trenutne potrebe Srbije.

Za sada nije poznato da li će Srbija povećati kapacitet gasne interkonekcije. I takav plan nije moguće naći u strateškom dokumentu "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine".

Doduše, ovaj Plan je napravljen pre nego što je Bugarska odlučila da poveća kapacitet svog gasovoda.

Zainteresovanost za ovaj projekat je iskazala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle nedelje u Beogradu.

"Imamo konkretne projekte u toku... Gasni interkonektor Srbija-Bugarska. Spremni smo dodatno da ulažemo u to", izjavila je konkretan poziv Srbiji da se pridruži zajedničkom mehanizmu EU za nabavku gasa. "Zajedno koristimo našu kolektivnu tržišnu snagu da obezbedimo povoljnije cene energenata."

Veza sa Rumunijom

Planirana je i interkonekcija sa Rumunijom, koja bi trebalo da bude završena do 2026. godine, uz investiciju od 12 miliona evra.

Rumunski projekat "Neptun Deep" je pretekao ove godine Holandiju i trenutno je najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji.

Srbija bi iz ove zemlje mogla da obezbedi sve potrebne kolličine. Posebna pogodnost bi bila cena jer bi iz Rumunije dolazio prirodni gas, a ne LNG koji zbog posebnog načina kompresovanja, skladištenja i transporta u startu ima veću cenu.

Međutim, problem sa ovom interkonekcijom je to što je planiran kapacitet od 1,6 milijardi kubnih metara. Ukoliko bi se povećao kapacitet, onda bi Srbija iz Rumunije mogla da dobija sve potrebne količine.

Ceo tekst Nedeljnika možete čitati OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ruski gas

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Pravnik

30.10.2025 • 13:32

Gas

Treba videti kakav je ugovor potpisan sa Bugarima. Ako je dugorocni oni su duzni da nam isporucuhu tu naftu, nije SAD ni EU Bog da mogu da zapovedaju svetom. Bugari ce morati ispostovati ugovor ili platiti stetu Srbiji.

1 0 +1
Mile

30.10.2025 • 11:41

Čudi me da vlast odavno ne sarađuje sa Rumunijom po pitanju gasa I sirove nafte. Rumuni su nam veći prijatelji od Turaka i Bugara, sa njima nismo nikad ratovali a sa ovim drugim jesmo i čim im okrenemo leđa sledi udarac nožem.

4 0 +4
Iskra

26.10.2025 • 07:03

Cernobilski ugalj u cementaru

2003 privatizacija najmodernije i najveće cementa u tadašnjoj Jugoslaviji.
Nova fabrika 2000t/dan sa korišćenjem gasa za rotaciona peć u kojoj se peče klinker!
Ponos Paracina!
I gle savremeni Švajcarci ,čim dođoše zamenise gorionike za gas za gorionike na ugalj.
Iskopase u srcu cementare rupu kao da mogu da stanu dve zgrade odložite ih sa glinovitim laporcem i donese ugalj i cernobila jer je besplatan,samo da ga se oni otarase

A naša vlast tadašnja a i ova nastavi jer je ograničena u ovom delu da ga i dalje koristi
Isplatise švajcarski ovu cementaru za deset godina i sada od nekada3000radnika osta200
,kada kažu na tv najzagadjenije mesto Popović to je to!
Najviše obolelih od kancera kože to je ovo!
Cementara je postala najvećim delom spalionica sekundarni sirovina .
Nama je za razliku od svacaraca nedostajala digitalna pismenost koju su svajcarci koristili da bi prepisali sve ono što su naše pametne glave napravile.
Ito sada imamo i to nije bauk
Zato samo use i u svoje kljuse ako hoćeš da budeš čovek a ne magarac!!

6 5 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.