Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
"Mi povezujemo Srbiju sa energetskim tržištem Evropske unije i to je prava garancija da će srpske porodice biti sigurne i da će im biti toplo tokom zime", izjavila je Fon der Lajen tokom posete Beogradu.
Između redova ove izjave može se pročitati da bi njen smisao bio da Srbija može da računa na Evropsku uniju u slučaju energetske krize, budući da EU od Srbije očekuje da se odrekne ruskog gasa i nafte i uvede sankcije Rusiji.
Jedan od sagovornika Danasa kaže da je tehnički moguće da Srbija, uz pomoć Evropske unije, obezbedi dovoljne količine gasa u slučaju da iz bilo kog razloga ostane bez ruskog snabdevanja. Kao jedan od mogućih spominje se da bi Bugarska mogla da obustavi isporuke ruskog gasa preko Turskog toka, o čemu je Savet Evropske unije glasao u ponedeljak.
Sagovornik beogradskog lista ističe da bi zamena ruskog gasa Srbiju u ovom trenutku znatno više koštalo, ali da bi joj na duže staze alternativne rute omogućile bolju pregovaračku poziciju prilikom budućih razgovora o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom kada se rat u Ukrajini završi.
Drugi sagovornik beogradskog lista ipak smatra da je izjava Fon der Lajen pre svega politička, da Srbiji ništa konkretno ne obećava i da ne može da bude garancija da ćemo dobijati gas iz Evropske unije.
Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević kaže da tehnički posmatrano, bilo bi moguće da Srbija uz pomoć Evropske unije nađe dovoljno gasa na tržištu, ukoliko bi prestala da kupuje gas iz Rusije koji dolazi preko Turskog toka.
"Pre svega, mi imamo konekciju sa Bugarskom, koja je veliko gasno čvorište. Tu je kapacitet oko 1,8 milijardi kubnih metara gasa. Kada bismo se sami pojavili na tržištu, verovatno ne bismo mogli da obezbedimo potrebne količine, ali uz pomoć velikih igrača poput EU i SAD, moguće je da bi oni mogli da pomognu da se taj gas nabavi, bilo iz Azerbejdžana, bilo preko LNG terminala u Grčkoj", navodi Radosavljević za Danas.
Međutim, Radosavljević upozorava da bi to za posledicu verovatno imalo povećanje cene gasa.
Isti sagovornik pretpostavlja da je Fon der Lajen ovom izjavom želela da poruči da ako se Srbija odluči da se uskladi sa evropskom politikom prema Rusiji, oni bi bili spremni da pomognu u obezbeđivanju alternativnih izvora snabdevanja.
"Sada je na nama da procenimo koliki su rizici, jer 'mogli bismo da vam pomognemo' i 'stvarno bismo vam pomogli' nije isto", upozorava Radosavljević.
Podseća da je Srbija prilično zavisna od gasa, pre svega njena industrija i toplane, dodajući da bi ostavljanje bez gasa za Srbiju bilo prilično rizično.
Radosavljević ukazuje da Srbija ima određene rezerve u gasnom skladištu Banatski dvor i u skladištima u Mađarskoj, ali da to nije dovoljno da se prezimi zima.
Pročitaj još
Na pitanje koliko bi Srbiju koštalo odvajanje od ruskog gasa, Radosavljević odgovara da prvo moramo znati koliko nas sada košta ruski gas.
"Kupovina gasa iz Rusije uvek je nosila više političku nego ekonomsku zavisnost. Osim toga, mi gas ne kupujemo direktno od Rusije, već preko posrednika koji se decenijama bogate na toj trgovini. Lično bih voleo da kupujemo energente direktno na tržištu, jer bi to isključilo posrednike iz igre", kaže Radosavljević.
Međutim, ukazuje da je problem kod kupovine na tržištu visoka cena, dodajući da su cene na spot tržištu (gde se gas kupuje odmah) u nekim trenucima tri, četiri, pet i više puta skuplje od ranije ugovorene (fjučers) cene.
"Znači, u ovom trenutku bi kupovina gasa u takvim okolnostima značila višu cenu, ali dugoročno, Srbija bi mogla da dobije veću pregovaračku moć prema Rusiji. To može biti džoker u pregovorima sa Rusijom kada je reč o budućim aranžmanima, jer ovo što sada imamo nisu pravi pregovori. Rusija nam samo kaže 'može ovako, ne može onako, ugovor na tri meseca, itd'", ukazuje Radosavljević.
Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković smatra da političke poruke koje dolaze iz Evropske unije o podršci Srbiji u energetskom smislu, uključujući i obećanja o isporukama gasa, nisu konkretna garancija da će građani i privreda Srbije imati obezbeđene dovoljne količine ovog energenta.
"Ta njena izjava je zapravo jedna politička izjava koja nama ništa ne obećava kao garanciju da ćemo dobijati gas iz EU", kaže Putniković za Danas.
Prema njenim rečima, Srbija i sada deo potrebnih količina gasa kupuje od evropskih trgovaca, a taj gas može stići iz više pravaca, uključujući i austrijsko skladište Baumgarten, ili čak i od trgovaca koji su zakupili kapacitete na Turskom toku i preprodaju ruski gas.
Kao moguća alternativa ruskom gasu često se pominje gas iz Azerbejdžana, ali Putniković naglašava da EU nema uticaj na to koliko će Azerbejdžan prodavati Srbiji.
"Jednostavno, Azerbejdžan nema dovoljno gasa da bi ozbiljnije povećao prodaju Srbiji. Ima previše zainteresovanih kupaca, a oni do 2027. ne mogu da povećaju kapacitet", objašnjava ona.
Kada je reč o mogućnosti snabdevanja gasom iz LNG terminala u Evropi, a onda gasovodima ka Srbiji, Putniković ukazuje da je nama u tom smislu ključna Mađarska. Ističe da Srbija povezana gasovodom sa Mađarskom, ali je pitanje da li ima dovoljno količina gasa na tržištu koje se mogu kupiti, dodajući da bi svakako taj gas bio skuplji zbog tranzita.
Putniković podseća da Srbija već ima uskladištene količine gasa u Mađarskoj kao deo dogovora o energetskoj saradnji s tom zemljom.
Kada je reč o LNG terminalu u Aleksandropolisu u Grčkoj, Putniković kaže da je reč o manjim količinama koje za sada mogu da stignu, jer nema razvijene gasne infrastrukture koja bi omogućila veću isporuku ka Srbiji preko bugarskog pravca i interkonektora Niš–Dimitrovgrad.
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
2
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
39
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
16
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
8
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
15
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Komentari 38
Leso
Djomla
Boeser Wolf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar