Oštrije kazne i kraće suđenje maloletnim kriminalcima

Naime, najkasnije sledeće godine stupiće na snagu zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela kojim će se pojednostaviti suđenja mladima, i pooštriti kazne. Razlog je taj što svaki mesec u poslednjih pola godine obeležilo je bar jedno teško krivično delo koje je počinio tinejdžer.

Izmenjen zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela prošao je javnu raspravu krajem januara, pišu "Novosti". Izbori su omeli njegovo usvajanje, pa se sad čeka, kako kaže jedan od autora prog. Milan Škulić, da ministarstva po formiranju nove vlade, daju o njemu mišljenje. Tada će nacrt prerasti u predlog i biće upućen novom kabinetu, pa poslanicima. Realno je očekivati da će početi da se primenjuje tek od januara naredne godine.

Nacrt ne predviđa spuštanje granice za krivičnu odgovornost maloletnika, ali predviđa duže kazne. Oni će i dalje do četrnaeste godine biti krivično neodgovorni, i u slučaju da nešto počine, s njima će vaspitno raditi škola i socijalna ustanova. Ako je delo teže, biće im izrečen stroži nadzor roditelja ili centra za socijalni rad.

Pošto je osnovno obrazovanje obavezno, maloletnog delinkventa niko ne može da ispiše iz škole, a jedina kazna mu je ukor i jedinica iz vladanja.

Od 14. godine maloletnici mogu da budu smešteni u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu. Minimalna kazna će ubuduće biti godinu dana umesto šest meseci, kao što je bilo do sada, a makismalna pet godina (umesto četiri). Stariji maloletnici koji su izvršili teško krivično delo  kaznu do deset godina služiće u maloletničkom zatvoru u Valjevu.

Novim propisima pojednostavljuje se i skraćuje sudski postupak, a sudija će u startu odrediti kolika je najviša moguća kazna. Ona može biti smanjena samo ukoliko se maloletnik dobro vlada. Do sada je kazna bila klizna i zavisila je isključivo od procene vaspitača.

Maloletni delinkventi ubuduće više neće ići u ustanove za vaspitanje i obrazovanje poput "Vase Stajića", već samo u vaspitno-popravne domove i maloletničke zatvore. Sudski postupak biće efikasniji i brži, a za većinu počinjenih dela presudu će donositi sudija pojedinac.

Ako sud kao meru izriče dom ili zatvor, potupak  je dvostepen. Zbog dosadašnje obavezne dvostepenosti postupak je ponekad trajao toliko dugo da su maloletnici stizali u zavod kad već navrše 18 godina. "Nismo se odlučili za spuštanje donje granice za maloletne počinioce krivičnih dela jer smatramo da je to populistička mera oja ništa suštinski ne menja", objašnjava Škulić. Prema njegovim rečima, većina dela koja maloletnici počine su imovinska, i iako nisu bezazlena, ona ipak nisu za stroge krivične sankcije.

"Deca zaslužuju drugu šansu"

Ni pojedini advokati nisu za to da se spušta donja granica. Prema rečima sekretara Advokatske komore Srbije, Jugoslava Tintora, nijedan 13-godišnjak ne može da shvati posledice svog dela, ma koliko ono teško bilo, niti dimenzije kazne.

"Onda tu nema mogućnosti resocijalizacije, već se sve svodi na puki princip "glava za glavu", a to je daleko ispod standarda savremenog prava. Milsim da je pomeranje granice u nekim zemljama rezultat pojedinačnih slučajeva koji su uznemirili javnost, a veoma je opasno kada zakone "pišu" javnost i novinari, a ne stručnjaci. Svaki 13-godišnjak zaslužuje drugu šansu umesto 15 godina iza rešetaka. Imam dvoje dece i isto bih mislio i ako bi moja deca počinila neko delo i ukoliko bi bila žrtve", navodi Tintor.

Podsetimo da su na SOS broj za prijavu vršnjačkog nasilja (065/505-2136), do sada stigle samo dve prijave iz Novog Sada. Brojniji su oni koji traže savet ili žele da se informišu da li se određeno ponašanje smatra vršnjačkim nasiljem.  

Uprkos tome, podaci govore da raste broj maloletnih kriminalaca.