Gužve u vrhu zdravstvenog sistema pravdaju lošom organizacijom, a direktori ustanova opravdanje pronalaze u manjku lekara, naročito specijalista. Ipak, na kraju se sve završava gužvama ispred ordinacija.
U zdravstvenim ustanovama tvrde da je priliv pacijenata ogroman, a da kadra nema i da je zato često nemoguće zakazati prvi pregled u roku od 30 dana.
"U našem zdravstvu definitivno nema dovoljno lekarskog kadra, preopterećeni smo i mnogi već pružaju pasivan otpor, ne mogu da izdrže ovoliki pritisak i gužvu, zakazuju kad imaju slobodan termin, jer osim zakazanih moraju da prime i hitne slučajeve. Zaista je u većini specijalističkih grana realno da pacijent ne može biti primljen na prvi pregled u roku od 30 dana. Ako kliničko-bolnički centar ima samo dva endokrinologa, a takvih primera imamo u Beogradu, kako će oni da prime sve pacijente u roku kojim su obavezani?", smatra predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Nevenka Dimitrijević.
Ona dodaje da najmanje čeka izveštaj kad pošalje pacijenta na prvi pregled kod hirurga, ali da se od endokrinologa ili reumatologa vraćaju najranije za dva meseca.
"Realno jedino mesto gde će pacijent biti primljeni u dogledno vreme je dom zdravlja, a u bolnicama nije jedini problem samo to što se dugo čeka, nego i što je postalo pravilo da pacijente tamo primaju lekari kliničari, što je loše za pacijenta, a i degradira specijaliste opšte medicine. Ako ga pošaljem kod supspecijaliste, znači da je potrebno ekspertsko mišljenje i potpuno je neprihvatljivo da pacijenta na klinici primi lekar bez specijalizacije", objašnjava dr Dimitrijević za "Novosti".
I u domovima zdravlja se žale na nedostatak specijalista. Problem je što među više od 2.000 nezaposlenih lekara u Srbiji gotovo da nema specijalista, a da bi se iškolovali potrebno je bar četiri godine.
Evidencija Instituta "Batut" pokazuje da manjak pojedinih specijalista nikad nije bio izraženiji. To je slučaj, recimo, sa ginekolozima. U toj službi radi ukupno 565 ginekologa. Svaki u proseku ima 3.374 posete godišnje, a broj žena po jednom ginekologu povećao se od 2010. do 2014. godine za 111, pa sada kod svakog ginekologa dolazi 5.596 žena.
I u školskim dispanzerima je, prema poslednjim podacima, 55 lekara manje nego na prethodnom preseku, pa o školskoj deci u Srbiji sada brine ukupno 688 doktora među kojima je 431 pedijatar i 88 lekara na specijalizaciji. Veći pritisak osećaju i lekari zaduženi za decu predškolskog uzrasta, jer su 2012. godine imali 613 dece po doktoru, a sada - 649.
Prema podacima Ministarstva zdravlja od septembra 2014. do aprila ove godine odobreno je zapošljavanje 2.479 medicinskih radnika, od kojih su 1.083 lekari. Međutim, u ustanovama tvrde da su kadrovski planovi za zdravstvo odavno u raskoraku sa praksom, jer se oni prave prema broju stanovnika koji gravitiraju ka određenoj ustanovi, a realno je obim posla u zdravstvu značajno povećan.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 13
kageba
Odgovor /
trtpot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar