Toplotni talas, pali klimu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

16.08.2025.

10:34 > 10:39

Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.

Foto: 021.rs

Toplo je preko svake mere i, kako bi što lakše podneli ekstremno visoku temperaturu, ljudi se dovijaju na razne načine i prilagođavaju. Najvidljivija je učestala upotreba klima-uređaja, a posledica je znatno uvećan račun za električnu energiju na kraju svakog letnjeg meseca.

Ceni se da je u ovom periodu potrošnja struje po domaćinstvu u srpskom gradu uvećana od 22 do 30 odsto u odnosu na pre deset ili petnaest sezona. Primetno je da je rast u seoskom domaćinstvu uočljivo niži, do šest, sedam odsto, i to je jasan pokazatelj razlike u stilu i kvalitetu života između dve sredine.

Rekordni konzum

Međutim, Srbija nije jedina u kojoj leti potrošnja struje naglo raste, toliko da je gotovo sustigla zimsku. Tako je 27. juna potrošnja struje iznosila 98,5 miliona kilovata, što je rekord dosadašnjeg dela sezone, ali je i niži od apsolutnog letnjeg rekorda zabeleženog 17. jula prošle godine kada su žitelji Srbije utrošili 105,4 miliona kilovata.

Podsećanja radi, pre dvadeset ili trideset godina samo izuzetno potrošnja je letnjeg dana dostizala 80, a najčešće se kretala između 70 i 76 miliona kilovata.

Slično je u svim evropskim zemljama, pogotovo u nižim priobalnim ili udaljenijim regionima i posebno u jugoistočnoj Evropi. Uvećanje je toliko veliko da su u Evropskoj uniji odlučili da ovoj pojavi posvete više pažnje.

Za početak se svake godine radi statistička obrada prethodne letnje sezone. Pokazalo se da su toplotni talasi sve češći, žešći i da traju sve duže. Istovremeno je zapaženo da gotovo svake kalendarske godine počinju sve ranije.

Neugodne tropske noći

Međutim, još su krupnije mene kada su u pitanju tropske noći, odnosno kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Pre pedesetak godina bile su prava retkost, bilo je uobičajeno da u četiri, pet uzastopnih sezona ne bude zabeležena niti jedna. Tadašnje generacije su ovu pojavu doživljavale kao "afričku egzotiku".

No, vremena se menjaju i broj tropskih noći se neprekidno uvećava, delom usled neprekidne asfaltizacije i urbanizacije najvećih gradova, delom zbog, kako ističe Sektor za klimatske promene EU, klimatskih promena. Prošla godina važi kao najtoplija do sada u Srbiji, uostalom kao i za veliku većinu država jugoistočne Evrope.

Lane je u Srbiji evidentirano čak 39 tropskih noći, mnogo, mnogo više ne samo od osam koliki je donedavno bio prosek, već i od rekordnih šesnaest iz leta 2012, koje važi za "prvo afričko na ovim prostorima". Nemojmo se previše ljutiti što nedeljama noću nismo mogli usniti, u poređenju sa susedima dobro smo prošli.

U pojedinim delovima Grčke tropskih noći je bilo 55 više nego u prosečnoj godini, dok je u većem delu Italije "natprosečno uvećanje" iznosilo 50, u zapadnoj Turskoj 42, u većim delovima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske preko 33 noći iznad proseka.

Oscilacije cene

Naravno da uključivanje klima uređaja uvećava potrošnju. Procenjuje se da tokom izraženijeg toplotnog vala uvećanje može dostići deset, dok kod mega talasa i petnaest odsto standardnog konzuma.

U razdoblju od 26. juna do 3. jula potrošnja je bila veća za 8,5 odsto nego lane u istom periodu, ali je pojedinih dana uvećanje dostizalo i 14 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je tokom celog juna struje potrošeno za 18 odsto više nego prošle sezone u istom mesecu.

Povećanje potražnje je uzrokovalo i povećanje cene električne energije na tržištu, pa je 23. jula prosečna cena megavata bila rekordnih 147 evra, više nego što je u ovom mesecu bila ranijih sezona.

Kako je ne samo proizvodnja nego i konzum struje tokom dana izrazito neujednačen, na tržištu su velike oscilacije cene električne energije. Najjeftinija je od 11 do 14 časova kada solarke najintenzivnije rade, dok je najskuplja uveče oko 21 sat kada ove elektrane ne proizvode struju, dok konzum, zbog početka veštačkog noćnog osvetljenja, naglo raste. Tako je u junu razlika između najskupljeg i najjeftinijeg megavata iznosila u Nemačkoj 400, a u Poljskoj čak 470 evra.

Manje hidroenergije

Tokom toplotnih talasa konzum struje se sve više uvećava. Tako je Turska 23. jula na nekoliko tačaka zabeležila temperature od 50 °C i istovremeno je tog dana potrošila 1.288.472 kilovata električne energije, 4,7 odsto više od dotadašnjeg rekorda. Procenjuje se da je 85 odsto uvećanja otišlo na hlađenje prostorija.

Turska među evropskim državama važi za zemlju u kojoj je rast potrošnje struje najveći, nešto više od četvrtine ukupnog evropskog rasta strujnog konzuma dolazi iz zemlje na dva kontinenta. Albanija je država u kojoj je vidljiv uticaj toplotnih talasa i snažnih suša na rast strujnog konzuma. Tokom jula je više puta temperatura prelazila 40 stepeni, dok je potrošnja struje u proseku dnevno iznosila 22,7, naspram lanjskih 18,6 miliona kilovata.

Tačno je da tokom dugih sušnih perioda solarke rade izrazito intenzivno, ali je vetra manje, pa je i doprinos eolskih energana manji nego u vreme visokih, ali ne i paklenih temperatura. Međutim, mnogo veći udar na proizvodnju je skromniji doprinos hidroenergana.

Tako je u Srbiji ovog leta hidroenergije za 20 odsto manje nego prošlog leta, dok je taj pad u Hrvatskoj i veći, 23,5 odsto. Slovence je, pak, zadesila prava nevolja, pad proizvodnje hidroenergije je čak 40 odsto, pa su sa južne strane Alpa ovog leta izraziti uvoznici struje.

Bolja infrastruktura, više kapaciteta za skladištenje

Zanimljivo je da ukupna potrošnja struje u severnim evropskim državama pada, najviše zbog slabih i zima sa minimalnim količinama padavina. Taj pad letnje povećanje za potrebe hlađenja kompenzuje samo manjim delom.

U južnoj Evropi je drugačije. Tu je letnje uvećanje za potrebe hlađenja kudikamo veće i stoga potrošnja neprekidno i sve brže raste. Ovakva situacija često dovodi do situacije da je cena struje na tržištu u Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj znatno ispod cene u jugoistočnom kutku Starog kontinenta, pa se ponekad nestašice na jugu mogu rešiti uvozom viška struje sa severa kontinenta.

U izveštaju o toplotnim talasima u jugoistočnoj Evropi, EU ističe da su posledice stalan rast potražnje za strujom i sve teže ispunjavanje cilja o dostupnosti električne energije stanovništvu u svakom trenutku. Ističu i da dobar deo poteškoća ishodi iz nedovoljne i loše održavane infrastrukture.

Stoga u izveštaju ukazuju da je deo rešenja kako bi se odgovorilo na klimatske promene i uvećanu potrošnju upravo razvoj kako strujne mreže za prenos i distribuciju tako i kapaciteta za skladištenje struje.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.