Toplotni talas, pali klimu
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Foto: 021.rs
Toplo je preko svake mere i, kako bi što lakše podneli ekstremno visoku temperaturu, ljudi se dovijaju na razne načine i prilagođavaju. Najvidljivija je učestala upotreba klima-uređaja, a posledica je znatno uvećan račun za električnu energiju na kraju svakog letnjeg meseca.
Ceni se da je u ovom periodu potrošnja struje po domaćinstvu u srpskom gradu uvećana od 22 do 30 odsto u odnosu na pre deset ili petnaest sezona. Primetno je da je rast u seoskom domaćinstvu uočljivo niži, do šest, sedam odsto, i to je jasan pokazatelj razlike u stilu i kvalitetu života između dve sredine.
Rekordni konzum
Međutim, Srbija nije jedina u kojoj leti potrošnja struje naglo raste, toliko da je gotovo sustigla zimsku. Tako je 27. juna potrošnja struje iznosila 98,5 miliona kilovata, što je rekord dosadašnjeg dela sezone, ali je i niži od apsolutnog letnjeg rekorda zabeleženog 17. jula prošle godine kada su žitelji Srbije utrošili 105,4 miliona kilovata.
Podsećanja radi, pre dvadeset ili trideset godina samo izuzetno potrošnja je letnjeg dana dostizala 80, a najčešće se kretala između 70 i 76 miliona kilovata.
Slično je u svim evropskim zemljama, pogotovo u nižim priobalnim ili udaljenijim regionima i posebno u jugoistočnoj Evropi. Uvećanje je toliko veliko da su u Evropskoj uniji odlučili da ovoj pojavi posvete više pažnje.
Za početak se svake godine radi statistička obrada prethodne letnje sezone. Pokazalo se da su toplotni talasi sve češći, žešći i da traju sve duže. Istovremeno je zapaženo da gotovo svake kalendarske godine počinju sve ranije.
Pročitaj još
Neugodne tropske noći
Međutim, još su krupnije mene kada su u pitanju tropske noći, odnosno kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Pre pedesetak godina bile su prava retkost, bilo je uobičajeno da u četiri, pet uzastopnih sezona ne bude zabeležena niti jedna. Tadašnje generacije su ovu pojavu doživljavale kao "afričku egzotiku".
No, vremena se menjaju i broj tropskih noći se neprekidno uvećava, delom usled neprekidne asfaltizacije i urbanizacije najvećih gradova, delom zbog, kako ističe Sektor za klimatske promene EU, klimatskih promena. Prošla godina važi kao najtoplija do sada u Srbiji, uostalom kao i za veliku većinu država jugoistočne Evrope.
Lane je u Srbiji evidentirano čak 39 tropskih noći, mnogo, mnogo više ne samo od osam koliki je donedavno bio prosek, već i od rekordnih šesnaest iz leta 2012, koje važi za "prvo afričko na ovim prostorima". Nemojmo se previše ljutiti što nedeljama noću nismo mogli usniti, u poređenju sa susedima dobro smo prošli.
U pojedinim delovima Grčke tropskih noći je bilo 55 više nego u prosečnoj godini, dok je u većem delu Italije "natprosečno uvećanje" iznosilo 50, u zapadnoj Turskoj 42, u većim delovima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske preko 33 noći iznad proseka.
Oscilacije cene
Naravno da uključivanje klima uređaja uvećava potrošnju. Procenjuje se da tokom izraženijeg toplotnog vala uvećanje može dostići deset, dok kod mega talasa i petnaest odsto standardnog konzuma.
U razdoblju od 26. juna do 3. jula potrošnja je bila veća za 8,5 odsto nego lane u istom periodu, ali je pojedinih dana uvećanje dostizalo i 14 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je tokom celog juna struje potrošeno za 18 odsto više nego prošle sezone u istom mesecu.
Povećanje potražnje je uzrokovalo i povećanje cene električne energije na tržištu, pa je 23. jula prosečna cena megavata bila rekordnih 147 evra, više nego što je u ovom mesecu bila ranijih sezona.
Kako je ne samo proizvodnja nego i konzum struje tokom dana izrazito neujednačen, na tržištu su velike oscilacije cene električne energije. Najjeftinija je od 11 do 14 časova kada solarke najintenzivnije rade, dok je najskuplja uveče oko 21 sat kada ove elektrane ne proizvode struju, dok konzum, zbog početka veštačkog noćnog osvetljenja, naglo raste. Tako je u junu razlika između najskupljeg i najjeftinijeg megavata iznosila u Nemačkoj 400, a u Poljskoj čak 470 evra.
Manje hidroenergije
Tokom toplotnih talasa konzum struje se sve više uvećava. Tako je Turska 23. jula na nekoliko tačaka zabeležila temperature od 50 °C i istovremeno je tog dana potrošila 1.288.472 kilovata električne energije, 4,7 odsto više od dotadašnjeg rekorda. Procenjuje se da je 85 odsto uvećanja otišlo na hlađenje prostorija.
Turska među evropskim državama važi za zemlju u kojoj je rast potrošnje struje najveći, nešto više od četvrtine ukupnog evropskog rasta strujnog konzuma dolazi iz zemlje na dva kontinenta. Albanija je država u kojoj je vidljiv uticaj toplotnih talasa i snažnih suša na rast strujnog konzuma. Tokom jula je više puta temperatura prelazila 40 stepeni, dok je potrošnja struje u proseku dnevno iznosila 22,7, naspram lanjskih 18,6 miliona kilovata.
Tačno je da tokom dugih sušnih perioda solarke rade izrazito intenzivno, ali je vetra manje, pa je i doprinos eolskih energana manji nego u vreme visokih, ali ne i paklenih temperatura. Međutim, mnogo veći udar na proizvodnju je skromniji doprinos hidroenergana.
Tako je u Srbiji ovog leta hidroenergije za 20 odsto manje nego prošlog leta, dok je taj pad u Hrvatskoj i veći, 23,5 odsto. Slovence je, pak, zadesila prava nevolja, pad proizvodnje hidroenergije je čak 40 odsto, pa su sa južne strane Alpa ovog leta izraziti uvoznici struje.
Bolja infrastruktura, više kapaciteta za skladištenje
Zanimljivo je da ukupna potrošnja struje u severnim evropskim državama pada, najviše zbog slabih i zima sa minimalnim količinama padavina. Taj pad letnje povećanje za potrebe hlađenja kompenzuje samo manjim delom.
U južnoj Evropi je drugačije. Tu je letnje uvećanje za potrebe hlađenja kudikamo veće i stoga potrošnja neprekidno i sve brže raste. Ovakva situacija često dovodi do situacije da je cena struje na tržištu u Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj znatno ispod cene u jugoistočnom kutku Starog kontinenta, pa se ponekad nestašice na jugu mogu rešiti uvozom viška struje sa severa kontinenta.
U izveštaju o toplotnim talasima u jugoistočnoj Evropi, EU ističe da su posledice stalan rast potražnje za strujom i sve teže ispunjavanje cilja o dostupnosti električne energije stanovništvu u svakom trenutku. Ističu i da dobar deo poteškoća ishodi iz nedovoljne i loše održavane infrastrukture.
Stoga u izveštaju ukazuju da je deo rešenja kako bi se odgovorilo na klimatske promene i uvećanu potrošnju upravo razvoj kako strujne mreže za prenos i distribuciju tako i kapaciteta za skladištenje struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Brnabić: Sutra podnosimo amandman kojim se otvara mogućnost preuzimanja NIS-a
25.11.2025.•
2
Predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će sutra, 26. novembra, vlasti podneti amandman na Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, koji otvara mogućnost da Srbija preuzme vlasništvo nad NIS-om.
Stručnjak: Obustave plaćanja NIS-u neće biti - pre nacionalizacija nego blokada
25.11.2025.•
6
U slučaju potpune obustave platnog prometa sa NIS-om, koju NBS najavljuje ako američki OFAC ne izda licencu u predviđenom roku, kupovina goriva i sva druga plaćanja ka toj kompaniji bila bi onemogućena.
Milanović: Hrvatska ima preče brige, sigurno neće kupiti NIS
25.11.2025.•
1
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas u Zagrebu da Hrvatska sigurno neće kupiti Naftnu industriju Srbije (NIS).
NBS: Obustavljamo platni promet sa NIS-om ako ne dobije licencu
25.11.2025.•
9
Narodna banka Srbije saopštila je da će obustaviti platni promet sa Naftnom industrijom Srbije, ukoliko ta kompanija ne dobije licencu za poslovanje.
NIS: Počele pripreme za obustavu rada Rafinerije u Pančevu
25.11.2025.•
30
Rafinerija nafte Pančevo počinje sa pripremama za obustavu rada usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija, saopštio je NIS.
Rok od 50 dana za Ruse da nađu novog vlasnika NIS-a: "Spremni smo da ništa ne radi"
25.11.2025.•
58
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je vlast spremna na to da "50 dana ništa ne radi" kako bi se dao rok ruskim partnerima da pronađu novog kupca za NIS.
Vučić: Radili smo šta su nam Rusi govorili i sada je zemlja dovedena u tešku situaciju
25.11.2025.•
193
Predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je da je prerada u Rafineriji Pančevo obustavljena, odnosno da se trenutno nalazi u "nekoj vrsti tihog hoda".
Tabaković: Srbija ima 52,3 tone zlata, više od svih zemalja bivše Jugoslavije zajedno
25.11.2025.•
22
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija danas ima 52,3 tone zlata u vrednosti od gotovo šest milijardi evra, što predstavlja više od petine naših ukupnih deviznih rezervi.
Rafinerija nafte u Pančevu prestala sa preradom
25.11.2025.•
48
Rafinerija nafte u Pančevu obustavila je proizvodnju.
Rafinerija u Pančevu sutra možda prestaje da radi: Da li će to uticati na cene goriva?
24.11.2025.•
24
Ukoliko američki OFAC ne odobri Naftnoj industriji Srbije (NIS) licencu za rad, prema rečima srpskih zvaničnika, rafinerija u Pančevu prestaje sa radom sutra, 25. novembra.
Fiskalni savet: Srbija se 2024. zadužila više nego što je bilo potrebno, za "penale" smo dali 14 miliona evra
24.11.2025.•
3
Vlada Srbije se u 2024. zadužila više nego što je bilo potrebno za finansiranje deficita i dospelog duga, naveo je Fiskalni savet u analizi Predloga završnog računa budžeta Republike za tu godinu.
Građani se sve više zadužuju kod banaka, najviše uzimaju keš kredite
24.11.2025.•
3
Dug stanovništva bankama u oktobru ove godine uvećan je dva odsto u odnosu na septembar, na 1.873 milijardi dinara, a najveći rast od 2,5 odsto imali su gotovinski krediti, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Finansijski analitičar Pavlović: Ne postoji kupac NIS-a, niti Rusi planiraju da ga prodaju
24.11.2025.•
56
Potencijalni kupac NIS-a iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne postoji, a rafinerija u Pančevu će uskoro prestati da radi, ocenjuje finansijski analitičar Vladan Pavlović.
Đedović Handanović: Sutra ili prekosutra odgovor SAD o NIS-u
23.11.2025.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se sutra ili prekosutra očekuje odgovor SAD povodom rada Naftne industrije Srbije.
Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
23.11.2025.•
4
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
23.11.2025.•
8
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
23.11.2025.•
12
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze "izazvalo bi krah akcionarstva"
23.11.2025.•
5
Povlačenje Naftne industrije Srbije sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva u Srbiji, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
1
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
70
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
1
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Komentari 2
Anonimus
Suština
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar