Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad

Autor: Biznis.rs (Ljiljana Begović)

Info

31.05.2026.

22:45 > 22:34

Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad

Foto: Pixabay

Dok država ulaže u širenje infrastrukture za skladištenje i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da bi ubrzani razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao ozbiljno da optereti domaći elektroenergetski sistem, piše Biznis.rs.

Na to je ukazao i dr Branimir N. Grgur, profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, analizirajući koliko energije troše data centri i kakve posledice njihov razvoj može imati po energetsku stabilnost zemlje.

Data centri predstavljaju osnovu savremene digitalne infrastrukture. U njima se skladište ogromne količine podataka, održavaju klaud servisi, internet platforme, poslovni sistemi i elektronska uprava. Reč je o objektima ispunjenim serverima i mrežnom opremom koji moraju da rade bez prekida, uz stalno napajanje i snažne sisteme za hlađenje.

"Najveći državni data centar u Srbiji nalazi se u Kragujevcu i trenutno raspolaže snagom od oko 14 megavata. Kada bi radio punim kapacitetom tokom cele godine, njegova potrošnja dostizala bi približno 123 gigavat-sata električne energije godišnje", navodi profesor Grgur.

On dalje ukazuje da iako to trenutno predstavlja oko 0,34 odsto ukupne proizvodnje električne energije Srbije, planirano proširenje značajno menja sliku.

"Ako centar dostigne 40 megavata, godišnja potrošnja skočila bi na oko 350 gigavat-sati, dok bi pri maksimalnom kapacitetu od 56 megavata trošio gotovo 500 gigavat-sati godišnje. To bi značilo da jedan data centar koristi između jedan i 1,4 odsto ukupne domaće proizvodnje struje", objašnjava Grgur.

Poređenja radi, termoelektrane TENT A i TENT B zajedno proizvode između 18 i 22 teravat-sata godišnje, pa bi budući data centar trošio oko 2,5 odsto njihove ukupne proizvodnje. U odnosu na hidroelektranski sistem Đerdap, njegova potrošnja bila bi ekvivalentna približno 4,5 procenata godišnje proizvodnje.

Profesor Grgur upozorava da bi razvoj veštačke inteligencije, klaud servisa i digitalne infrastrukture mogao da dovede do toga da svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije zajedno troše između jednog i dva teravat-sata godišnje. To bi predstavljalo između tri i šest procenata sadašnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.

"Posebno ilustrativan primer je upravo Kragujevac. Grad bez data centra godišnje troši između 400 i 550 gigavat-sati električne energije. Sadašnji data centar od 14 megavata već je povećao ukupno gradsko opterećenje za oko četvrtinu. Ukoliko se proširi na 40 megavata povećanje bi dostiglo oko 70 procenata, a pri kapacitetu od 56 megavata data centar bi gotovo sam trošio količinu električne energije jednaku potrošnji čitavog grada", ističe naš sagovornik.

On dodaje da, osim energetskog opterećenja, veliki data centri stvaraju i značajne toplotne efekte.

"Gotovo sva električna energija koju serveri koriste pretvara se u toplotu, pa ovakvi objekti postaju ozbiljan urbanistički i ekološki faktor. To podrazumeva dodatno zagrevanje vazduha, veću potrebu za rashladnim sistemima, povećanu potrošnju vode i pojavu lokalnih toplotnih ostrva, posebno tokom letnjih meseci", kaže profesor Grgur.

Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija poslednjih godina sve češće iz izvoznika prelazi u uvoznika električne energije, naročito tokom zime i sušnih perioda.

U kritičnim danima zemlja mora da uvozi između 500 i 1.500 megavata snage, dok ukupni energetski manjak, kada se uračunaju remonti, havarije i vršna opterećenja, može da dostigne između jednog i tri teravat-sata godišnje.

Slični trendovi već su vidljivi širom sveta. Globalni data centri su tokom 2024. godine potrošili oko 415 teravat-sati električne energije, odnosno približno 1,5 procenata ukupne svetske potrošnje. Procene govore da bi do 2030. godine ta potrošnja mogla da dostigne između 1.000 i 1.300 teravat-sati godišnje, pre svega zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Рашо

03.06.2026 • 20:06

Модерно ропство

Ове преваре зване дата центри су показатељ докле је човечанство стигло. Иза овог безазленог назива стоји стварна обавештајна структура која бележи и прати сва дешавања у простору. Укрштањем тих података добија се потпуна слика живота сваког појединца али и читаве државе. Укратко, сами плаћамо изградњу логора за сопствено затварање и чуваре који ће нам у датом тренутку према наредби моћника заврнути све што је потребно за живот. Мало људи ово потпуно разуме али поданичка власт која овде још од 2000. проводи окупациону политику послушно извршава све наредбе и уништава државу и народ по налогу и за интересе моћника са запада који би да читав свет и човечанство ставе под потпуну контролу! Многима ова прича изгледа као научна фантастика ини они који знају су потпуно свесни шта се дешава! Потрошња струје је небитна спрам стварног зла које се остварује!

11 16 -5
Zebra

03.06.2026 • 11:32

Ne bih rekao ni reč da znam da se isti koristi u interesu građana Republike Srbije!
Isti se primarno koristi za prljave špijunske operacije SNS kriminalaca. Svi ostali servisi ne troše ništa posebno resursa!

10 16 -6
Branko

03.06.2026 • 01:06

Nikola Tesla

Ljudi, da li ste sveni kada kažete šta je 1%! Za proizvodnju 500 GWh električne energije iz lignita godišnje potrebno je oko 1,3 miliona tona ovog uglja, što oslobađa približno 650.000.000 kg CO₂ u atmosferu. To je ekvivalent godišnjim emisijama 140.000 automobila ili količini koju apsorbuje 31.000 hektara šume, za kao što reče holanđanin napredak, i "prcvoljak", za 2 TWh pomnožite sve to sa četiri. Pa u tim centrima ima svega osim onoga što treba.

14 20 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.